DANAS ODLUČUJUĆI SAMIT U BRISELU? Ima li Zapadni Balkan evropsku perspektivu?
Na samitu prisustvuju i lideri 27 zemalja EU
Samit Evropska unija – Zapadni Balkan, u čijem fokusu će biti dalje približavanje dve strane, ali i pojedina sporna pitanja, biće održan danas u Briselu.
Prelistavanje dnevnih novina za 14. decembar 2023.
SNAŽAN ODGOVOR SRBIJE NA PRITISKE BRISELA: Premijerka podvukla jasne CRVENE LINIJE! Evo preko čega nećemo preći
KO NE MISLI ISTO KAO ONI, VODE HAJKU PROTIV NJEGA Vučić o opoziciji: Razumem što me mrze
Savet EU je juče saopštio da će glavne teme razgovora biti produbljivanje političkog angažmana sa Zapadnim Balkanom, približavanje partnera iz tog regiona Uniji i unapređenje njegove postepene integracije, izgradnja ekonomskih osnova za budućnost i ublažavanje uticaja "ruskog agresorskog rata" protiv Ukrajine, kao i jačanje bezbednosti i izgradnja otpornosti.
Samit, koji se održava uoči dvodnevnog zasedanja lidera članica EU u Briselu, prilika je da se potvrdi perspektiva članstva Zapadnog Balkana u Uniji, kao i potreba za održivim i nepovratnim reformskim postignućima zapadnobalkanske šestorke, utemeljenim na vrednostima i principima Unije, naveo je Savet EU.
Uz lidere EU i njenih 27 zemalja članica, na samitu će učestvovati i premijeri Srbije, Severne Makedonije i Albanije, Ana Brnabić, Dimitar Kovačevski i Edi Rama, predsednici Crne Gore i Kosova, Jakov Milatović i Vjosa Osmani, i predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić.
Očekuje se da lideri na kraju samita usvoje zajedničku deklaraciju koja treba da potvrdi perspektivu članstva Zapadnog Balkana u EU i posvećenost zemalja regiona reformama i vrednostima Evropske unije.
Glavne teme same deklaracije su usklađivanje spolje i bezbednosne politike sa Evropskom unijom i uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, poboljšanje ekonomske integracije Zapadnog Balkana, dalji rad na modelu postepene integracije u Evropsku uniju, kao i iznalaženje načina za "zelene" reforme.
Traži li EU priznanje tzv. Kosova?
Naravno, dokument tretira i neka neuralgična politička pitanja na Balkanu kao što je odnos Beograda i Prištine. Posebno je važan stav 7. navedene deklaracije koji se odnosi samo na te dve instance:
- Nastavljamo u potpunosti podržavati napore visokog predstavnika EU i specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana. Od te dve stranke očekujemo konstruktivan angažman u dobroj veri i u duhu kompromisa da bi se postigao brzi napredak u normalizaciji njihovih odnosa što je kritično važno za sigurnost i stabilnost celog regiona i da se osigura da stranke mogu napredovati na svojim evropskim putevima. Pozivamo stranke da bez daljnih odlaganja ili preduslova potpuno sprovedu Sporazum o putu normalizacije i njegov Aneks o sprovođenju, kao i sve prošle sporazume. Takođe očekujemo da stranke nastave ulagati kontinuirane napore u smirivanje napetosti u skladu sa zahtevima EU i da se uzdrže od jednostranih i nekoordinisanih akcija koje bi mogle dovesti do daljnih napetosti i nasilja, kao i od retorike koja ne pogoduje normalizaciji odnosa.
Međutim, premijerka Srbije, Ana Brnabić objavila je notu kojom stavlja rezerve na deklaraciju u pogledu članstva Kosova u UN-u i povezanim telima i agencijama, kao i rezervu na de facto ili de jure priznanje lažne države. Time če uspešnost deklaracije biti dovedena u pitanje.
Spor Grčke i Albanije
Očekuje se da će jedna od tema skupa biti i moguća grčka blokada evrointegracija Albanije zbog spora oko Fredija Belerija, etničkog Grka koji je izabran za predsednika albanske opštine Himara, ali nije stupio na dužnost pošto je uhapšen po optužbi da je kupovao glasove birača.
Grčke vlasti uporno zahtevaju od Albanije da Beleri, koji ima dvojno državljanstvo, položi zakletvu kao predsednik opštine Himara, mesta s 5.000 stanovnika na jugu Albanije u kojem živi i grčka manjina.
Albanski premijer Rama je pre nekoliko dana kazao da pozicija Tirane u slučaju Beleri neće biti promenjena ni pre ni posle samita 13. decembra.
Pored toga na samitu će se pokrenuti i teme sajber-bezbednosti što predstavlja novo polje u kome je neophodno razviti saradnju zemalja Zapadnog Balkana.
Ceo tekst deklaracije dostupan je OVDE.
