DANAŠNJI VUČIĆEV SASTANAK JE ZA SRBIJU OD VELIKOG ZNAČAJA! Sledi sednica Saveta bezbednosti, ova tema je ključna
U izveštaju UN se podseća i da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, te ga tretira kao pokrajinu, zbog čega je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić tražio da održavanje izbora na KiM 3. aprila bude omogućeno.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastaće se danas sa specijalnom predstavnicom generalnog sekretara i šeficom Misije UNMIK Karolinom Zijade u zgradi Generalnog sekretarijata na Andrićevom vencu.
DANAS VAŽAN SASTANAK: Vučić razgovara sa šeficom Misije UNMIK
KAKO SAMO DOLIKUJE PREDSEDNIKU Vučić planira inauguraciju u ovom značajnom istorijskom objektu
"NAMA LEBDI NUKLEARNI UDAR NA SRBIJU, A TO SU SANKCIJE" Vučić o glasanju naše zemlje za izbacivanje Rusije iz Saveta za ljudska prava
Ovaj susret organizuje se pred sednicu Saveta bezbednosti UN koja će biti održana 20. aprila, a na kojoj će biti predstavljen izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a.
Nakon susreta sa predsednikom Vučićem, Zijade će se sastati i sa ministrom spoljnih poslova Nikolom Selakovićem. Juče su se sa njom sastali premijerka Ana Brnabić i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, te razgovarali o političkoj situaciji na Kosovu i Metohiji i o nastavku pregovora Beograda i Prištine.
Premijerka je ukazala na značaj komunikacije sa UNMIK-om i spremnost Beograda za nastavak dijaloga, ali i na neophodnost da Priština ispuni obaveze preuzete Briselskim sporazumom.
Karolina Zijade, naime, predstaviće izveštaj o situaciji na Kosovu i Metohiji na sednici Saveta bezbednosti 20. aprila. Prištinu, koja na toj sednici nastupa pod takozvanim pravilom 39, koje se primenjuje kada se poziva kao učesnik nečlanica SB UN bez prava da glasa, predstavljaće Donika Gervala.
To će biti prvi put ove godine da se održava sednica posvećena Kosovu i Metohiji, i to u godini kada je Srbima dva puta uskraćeno pravo da glasaju u južnoj pokrajini - prvi put na referendumu održanom 16. januara, a drugi put na parlamentarnim i predsedničkim izborima 3. aprila.
Kako se podseća u izveštaju na sajtu UN povodom predstojeće sednice SB UN, dan pre referenduma, 15. januara, prištinski parlament je doneo odluku da Srbima koji žive na KiM neće dozvoliti da glasaju na izborima i referendumu, što je ranije bilo omogućeno uz saradnju sa OEBS-om. Ova organizacija prikupljala je glasačke listiće i slala ih u centralnu Srbiju u centralu na brojanje.
Američki ambasador pri OEBS-u Majkl Karpenter ocenio je krajem januara referendum u Srbiji kao značajan korak ka depolitizaciji sudstva u skladu sa evropskim standardima, što bi trebalo da bude i podrška na putu Srbije ka EU.
Iako je ocenio da Kosovo ima pravo da odredi uslove pod kojima će se na toj teritoriji održati izbori "druge države", budući da SAD, kako je rekao, priznaju nezavisnost južne srpske pokrajine, istakao je da su se Sjedinjene Države nadale da će Priština dozvoliti da OEBS asistira u glasanju Srba na KiM.
Ista situacija ponovila se i na izborima 3. aprila. Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti pozvao se na odluku kosovskog parlamenta od 15. januara, te Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji nisu svoje pravo mogli da iskoriste glasajući u pokrajini, već je organizovano glasanje u četiri opštine centralne Srbije.
U izveštaju UN se podseća i da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, te ga tretira kao pokrajinu, zbog čega je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić tražio da održavanje izbora na KiM 3. aprila bude omogućeno.
Navodi se i da su u zajedničkom izveštaju 23. marta Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija i SAD, koje čine zajednicu zemalja Kvinte, izrazile "veliko razočaranje" zbog odluke Prištine da ne dozvoli Srbima glasanje na teritoriji Kosova i što nije uspela da "pokaže svoju posvećenost principu zaštite građanskih i političkih prava svih svojih građana, uključujući pripadnike manjinskih grupa".
Dodaje se i da je 25. marta održan protest Srba u Mitrovici i Gračanici zbog suspenzije sudije Liljane Stevanović, jer je prisustvovala sastanku sa predsednikom Vučićem u Beogradu. Navodi se da su demonstranti tražili da Kurti povuče odluku od 15. januara. Zemlje Kvinte istog dana su dale saopštenje izražavajući zabrinutost da situacija može da preraste u nasilje.
U istom izveštaju se podseća i da je dijalog između Beograda i Prištine zapao u ćorsokak, te da su i Vučić i Kurti nakon poslednjeg sastanka sredinom 2021. godine izjavili da su njihovi stavovi i dalje udaljeni.
Iako su odnosi relativno stabilni, navodi se da je situacija u Ukrajini dodatno podigla tenzije, te da je Kurti tražio podršku NATO-a kako bi sprečio navodni uticaj Rusije na Balkanu. U istom duhu i Vjosa Osmani, predsednica tzv. Kosova, proteruje dvojicu ruskih diplomata i na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru podiže tenzije optužujući Rusiju da preko Srbije pokušava da ostvari uticaj na Zapadnom Balkanu.
Usledilo je usvajanje Rezolucije u Evropskom parlamentu 1. marta u kojoj se "sa zabrinutošću konstatuju uporni napori Rusije na destabilizaciji zemalja Zapadnog Balkana i izražava žaljenje jer se Srbija nije pridružila sankcijama EU protiv Rusije, što šteti njenom procesu pridruživanja EU". Podseća se i na pismo Vjose Osmani američkom predsedniku u kojem traži prijem Kosova u NATO.
Sledi i apel specijalnog izaslanika Miroslava Lajčaka da EU integracija zemalja Zapadnog Balkana mora da bude prioritet, a potom i poseta zemljama Zapadnog Balkana Žozepa Borelja, visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, koji je takođe istakao da je vreme da se pokrene EU integracija Zapadnog Balkana.
Na kraju se zaključuje da je glavni prioritet održati stabilnost na Kosovu, te da treba nastaviti diplomatske napore u dijalogu Beograda i Prištine i privesti ga kraju. Članice Saveta bezbednosti su saglasne u podršci dijalogu i normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, te očekuju da obe strane primene postignute dogovore i uzdrže se od retorike koja može da podigne tenzije.
Iako Kosovo nije visoko na agendi Saveta bezbednosti, zaključuje se da trenutna geopolitička situacija ponovo ovu temu vraća među glavne.
Podseća se i da nezavisnost, od pet stalnih članica, priznaju Francuska, Velika Britanija i SAD, dok je ne priznaju Kina i Rusija, koje snažno podržavaju srpsku poziciju i njen teritorijalni integritet.
