Darko Glišić, šef izvršnog odbora naprednjaka: Što se tiče SNS možemo na izbore sutra

Ljudi iz SNS ne smeju to otvoreno da kažu Aleksandru Vučiću, ali će doći da to meni provuku kroz uho, kao i ostalim najbližim saradnicima: “Eto, bilo bi sjajno, država bi bila ko Švajcarska ako biste meni dali neko ministarstvo”, a nikad nije nešto s malim budžetom, već neko ministarstvo koje ima puno tendera

“Reci ovima iz Merošine da će sedeti tu dok se ne dogovore. Daj im vodu ili kafu, i hranu će dobiti ako hoće, ali ja da ih primam neću”, te reči šef Izvršnog odbora SNS Darko Glišić izgovara svojim saradnicima dok nas prima u svoj kabinet u sedištu stranke u Palmira Toljatija, objašnjavajući da svi od njega očekuju da bude sudija u razmiricama lokalnih funkcionera, što on nemilosrdno odbija:

“Uvek im kažem, ili se izmirite i dogovorite ili možemo da se rastajemo. Stranka može da postoji bez svakog od nas”.
Taj odnos pokazaće tokom intervjua u više navrata kritikujući i lokalne i visoke stranačke funkcionere, kao i koalicione partnere. Zaista, u centrali SNS-a atmosfera je kao u čekaonici Doma zdravlja. U hodniku sedi nekoliko muškaraca nestrpljivo čekajući da ih neko prozove, dok se oko njih nezainteresovano motaju “medicinske sestre” iz partijske omladine.

Darko Glišić postao je šef IO SNS prošle godine u maju, što znači da je on zadužen za svih 167 stranačkih odbora. Pre toga bio je dva puta predsednik opštine Ub, prvo kao radikal, onda kao naprednjak. U zvaničnoj biografiji stoji mu da je inženjer geodezije, da voli stranu rok muziku i da je sportski radnik. U nezvaničnoj se navodi da je vrlo kritičan i prema medijima i prema opoziciji, a zaštitnički nastrojen prema lideru. Zna kad da napada, a kad da brani. Preduzimljivi operativac reklo bi se. Iako je retko davao intervjue, o ovom razgovoru dogovorili smo se preko telefona, bez ikakvih prenemaganja. Sačekao nas je u kabinetu, čije zidove krasi partijska scenografija – logo SNS, pano “Beograda na vodi” i portret Aleksandra Vučića. Simbolično, na jednom stolu su rođendanske čestitke, a na drugom čutura i maketa aviona “Er Srbije”. Glavni kadrovik SNS i Vučićev operativac za partijska pitanja, saradnicima pre početka intervjua poručuje da nas “niko ne prekida osim ako zove šef”. I zvao je, čak dva puta.

Ključno pitanje je ima li SNS parlamentarnu većinu za izbor Ane Brnabić ili je sve farsa, kao što kažu ljudi na Tviteru?

– Nije farsa. Način na koji Aleksandar Vučić vodi politiku potpuno je drugačiji od modela koji je bio u prethodnom periodu. Mi ne želimo nikog lično da namirujemo, niti želimo da poverenje poslanika kupujemo na taj način gde ćemo svakom od njih da ispunimo želju ili bezbroj želja koje oni imaju. To važi i za koalicione partnere, nećemo kao što se to pre radilo da pravimo interne dogovore i te želje stavljamo na papir i potpisujemo, šta će ko kome tu da da. Ne želimo tako da funkcionišemo, jer su baš ti razlozi doveli da država bude u stanju u kojem je bila – potcenjena, zadužena, neuređena, nestabilna. Nećemo ničiju pojedinačnu sujetu da hranimo, već imamo jasnu politiku i jasan predlog koji jeste u ovom momentu najbolji mogući za Srbiju, a to je da Ana Brnabić bude kandidat za premijera zato što ona ima kapacitet i znanje. Pritom, vrlo važno, ona je predlog onoga koji je osvojio dva miliona glasova na izborima. Situaciju koju smo mi čak ilustrovali u kampanji onim čuvenim spotom gde dvojica voze avion ne želimo da imamo, jer je to pogubno po državu. Zbog toga smatram da predlog onoga koji po Ustavu ima pravo da predloži mandatara treba da bude prihvaćen pogotovo od one stranke u kojoj je on učestvovao u njenom stvaranju i koji je doveo do toga da ona danas ima preko 50 ili čak 60 odsto podrške. Vučićevi potezi doveli su do toga da je država napredovala, dobili smo ugled u svetu. Danas imamo 10 od čak 35 poglavlja otvorenih za pristup Evropskoj uniji i mnogo drugih parametara koji govore da ovo jeste dobar put. Zato smatram da je dužnost svakog poslanika iz redova SNS da podrži ovaj predlog bez obzira na to što svako od njih misli da može da bude kalif umesto kalifa, ministar umesto ministra, premijer umesto premijera i da su najpametniji na ovome svetu. Oni imaju obavezu da slede dobru državotvornu i mudru politiku za zemlju u kojoj svi mi živimo.

A šta je sa koalicionim partnerima?

– Koalicioni partneri, koji su se navadili da mogu ucenama da nešto ostvare, ili ne poznaju dobro Vučića ili su im te loše navike iz vremena DOS-ovog režima i Borisa Tadića toliko ušle u krv da ne mogu da ih se odreknu. Šta god da je u pitanju, nećemo popustiti pred ucenom nekoga ko bi na ovaj ili onaj način završio neki svoj lični interes, a onda odjednom da promeni mišljenje i da tobož zbog sekiracije za državu odluči da može da glasa za premijera ili ne. Potpuno je nebitno ovde ko za koga navija, ko ima kakvu seksualnu orijentaciju, kako se češlja ili bilo šta što spada u domen ličnih karakteristika ili osobina. Ovde su se tražile dve osnovne karakteristike: jedna, da neko ima znanje i kapacitet da može taj posao da radi, a Ana Brnabić ima. I druga, da može uspešno da sarađuje sa izabranim predsednikom, kako više nikada ne bismo imali situaciju da premijer i predsednik budu u koliziji, a da od toga građani dobijaju po leđima. Ovde se oba uslova ispunjavaju. Tako da za svakog ko politiku posmatra kao aktivnost koja treba da da neki rezultat u interesu građana, jasno je da treba da podrži ovaj predlog. Svako ko politiku posmatra dosovskim i tadićevskim očima, a to je po principu “za tebe sam ako me namiriš”. Kad platiš, ti si najbolji i najlepši na svetu bez obzira na to što nemaš nikakve rezultate”. Ta politika više ne funkcioniše. Kada kažem da ako nisu dobro upoznali Aleksandra Vučića, mislio sam na to da oni koji ga iole malo znaju, znaju da na ucene, pritiske i iracionalne predloge poput ovih koji se sada dešavaju oko izbora premijera on ne reaguje. Neće ni da sasluša te gluposti.

Znači bilo je ucena? Jesu li bile formalne prirode ili je to bilo onako usput?

– Jeste. Počele su da dolaze od koalicionih partnera, ali i od ljudi unutar naše stranke. Pa znate kako, oni vam pošalju poruku kroz neku izjavu. Izađe Dragan Marković Palma i kaže da ne može da prihvati to da neko ko nema decu ili nije domaćin bude premijer. A može da prihvati i super je što su njemu dok je bio klinac svirali Šopen i Betoven, možda je s njima bio i Mocart, ali ne može da se seti, iako su ti ljudi umrli pre dvesta ili trista godina. Kod nekog drugog kandidata verovatno bi smetala boja očiju, ako bi to bio neko ko ima decu, smetao bi broj dece. Traži se samo razlog da se uđe u postupak cenkanja. Nema cenkanja, nagađanja kao na pijaci, ovde vodimo državu. Videćete da će nakon izbora Ane Brnabić za premijera isti taj domaćin Palma da dotrči kod nje i da traži da mu iz budžetske rezerve uplati nekoliko desetina miliona dinara, jer je on u Jagodini već 15 godina tako domaćinski poslovao da ta lokalna samouprava bez pomoći države ne može da živi. Grad Jagodina ne može da opstane ako država ne bi intervenisala novcem za tekuću likvidnost, niti bi plate isplaćivali, niti bi poslovali.

On je ugrozio tekuću likvidnost grada?

– Tako je, ja to dobro znam po zahtevima koji pristižu u Vladu Republike Srbije da mu se uplati novac. Pa tako je palo istorijsko pomirenje sa Tadićem, koje je imalo za cilj da se s nekoliko stotina miliona dinara pokrpe sve rupe koje su nastale u lokalnom budžetu. U javnom sektoru u Jagodini ima 5.500 zaposlenih, pa to nemaju ni mnogo veći gradovi.

Pa dobro, zašto nije snosio odgovornost u poslednje tri godine?

– Poslednje tri godine mi smo počeli da ga navikavamo na to, kako on zove, domaćinsko poslovanje. Nismo želeli zbog građana koji su ga tamo podržali da pravimo radikalne rezove. Najlakše bi bilo da mu kažemo da mora da otpusti 500 ljudi iz lokalne samouprave ili da obustavimo transfere, ali tako ostavite 1.000 i nešto porodica bez primanja. Želeli smo polako da uvodimo red. Uostalom, kao što se desilo i u državi u kojoj su se smanjile plate i penzije, postepeno, racionalizacija je dovela do toga da ona danas bude finansijski stabilna, održiva i da može da funkcioniše. To smo želeli da uradimo i sa opštinama koje su imale taj problem. Sa nekima smo uspeli, sa nekima nismo. U Jagodini je očigledno slučaj da neko politikom želi da brani svoje navike i svoj način postupanja. To je suština svega.

A kako ucenjuju naprednjaci?

– Što se tiče ljudi iz samog SNS-a oni imaju drugačiji pristup, ali im se u očima vidi. Oni to nikad ne smeju otvoreno da kažu Aleksandru Vučiću, ali će doći da to meni provuku kroz uho, i meni i ostalim najbližim saradnicima: “Eto, to bi dobro funkcionisalo, bilo bi sjajno, država bi bila ko Švajcarska ako biste meni dali neko ministarstvo”, a nikad nije nešto s malim budžetom, već neko ministarstvo koje ima puno tendera. I onda pokušavaju da taj glas dopre do Aleksandra, a od straha od njegovog autoriteta nikad ne mogu da mu kažu u lice. I stoga naši ljudi pokušavaju da na mala vrata nešto plasiraju, proguraju, ali posao nas koji smo oko njega je da to regulišemo.

Opširnije čitajte u novom Ekspresu koji je na kioscima od petka, 23. juna. . .