Đilas hoće da HAPSI I SUDI NOVINARIMA, a zalaže se za "slobodu medija"! Ima li kraja Draganovim obmanama?
Iako su Draganu Đilasu puna usta demokratije i slobode medija, njegov odnos prema novinarima pokazuje potpuno suprotne stavove. Počevši od hapšenja i napadanja pa do neznanja, nema te optužbe koju Đilas nije uputio predstavnicima sedme sile.
Pretio je Dragan svojevremeno i zabranama za sve one koji ne misle i ne pričaju kao on protiv svoje zemlje i naroda. Pa je tako ovaj vajni demokrata i borac za "slobodu govora" preko svoje "NATO" grupacije partija zahtevao da se oduzme nacionalna frekvencija televizijama Pink i Hepi.
Svoje pravo da arbitrira nad srpskim medijskim nebom Đilas i njemu slični crpe iz svoje uobrazilje da su oni tobožnja elita koja će Srbiju prosvetiti. Na njihovu žalost ljudi se dobro sećaju njihovog "prosvećivanja" koje je završilo sa milionima na brojnim računima, a narod ostavilo bez elementarnih životnih uslova.
Đilas nije stao na tome nego je, u svojoj "lažno-elitističkoj" bahatosti brutalno napadao novinare koji su raskrinkavali besmislice njega i njegove stranačke bulumente.
Tako je u februaru ove godine, u pretećem tonu poručio da će svi "snositi posledice".
On je tada tokom gostovanja na “Nova S” televiziji pretio medijima i novinarima.
Naime, Đilas, koji se, kao što smo naveli, zalaže za “slobodu medija” poručio je svima koji nisu naklonjeni njemu i njegovim drugarima da će “odgovarati jednog dana kada on dođe na vlast”.
– Na osnovu toga šta tabloidi pišu, jednog dana će ti ljudi snositi za to posledice! Oni treba da odgovaraju za dezinformisanje javnosti i odgovaraće, polako, biće nekih organa! – poručio je on.
Da to za Dragana nije ništa novo ni strano pokazuje jedan snimak od pre pet godina na kome se vidi kako ovaj tajkun preti glavnom i odgovornom uredniku Informera Draganu J. Vučićeviću zatvorom.
Ta činjenica je još zanimljivija u svetlu saznanja da isti taj Đilas govori o potrebi podele vlasti i poštovanja autonomije u radu državnih organa. Postavlja se pitanje kakva je to autonomija u kojoj bi on da hapsi, sudi i presuđuje.
O kakvom se napadu na novinara radi možete videti na snimku ispod.
Na kraju ostaje samo da konstatujemo da Đilasova priča o "gušenju slobode medija" i navodnoj diktaturi, nema apsolutno nikakve veze sa realnošću i da je zapravo on taj koji bi novinare koji mu ne odgovaraju hapsio i slao u zatvor. Zato ova Đilasova retorika, kojom se pokušava predstaviti velikim liberalom pred svojim zapadnim prijateljima, ne predstavlja ništa drugo nego još jedan podli pokušaj da se besmislicama i ponavljanjem ispreznih fraza dođe do mrve toliko željene vlasti.
