Ljudi ne mogu ni da zamisle šta nam je urađeno '99. godine: Dr Grujičić otkrila alarmantne posledice NATO bombi

Više od stotinak stručnjaka različitih profila predložilo da se formira koordinaciono telo i nacionalna laboratorija kako bi se ispitalo da li su NATO bombe, koje su na Srbiju padale pre 18 godina, ostavile trajne posledice i po zdravlje stanovništva, ali i po našu životnu sredinu. Među tim stručnjacima nalazi se i načelnik Centra za neuroonkologiju Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije, prof.dr sc.med. Danica Grujičić sa kojom smo razgovarali zbog čega je važno osnivanje jedne takve laboratorije, o svim bolestima koje su nastale kao posledica NATO bombardovanja, o vojnicima sa KiM koji su teško oboleli nakon NATO bombardovanja, ali i tome na koji način sprečiti kobne posledice nastale zbog osiromašenog uranijuma koji je tokom bombardovanja bačen na Srbiju.

Zaista ne mogu da razumem zašto nije osnovano telo koje će ispitati sve posledice NATO agresije 1999. To govori o neodgovornosti države prema svojim građanima. Ali bolje i sad nego nikad. Mislim da su sada u velikoj meri vi, mediji, doprineli pokretanju ove priče jer poslednjih godinu dana zaista ne postoji medij koji nije pričao o stravičnim posledicama bombardovanja. Javnost dosta burno reaguje na ovu temu i mislim da je sve to doprinelo da se sada uđe u pregovore oko formiranja koordinacionog tela. Ljudi ne mogu ni da zamisle šta je ovde urađeno 1999 godine. To nije samo priča o osiromašenom uranijumu (OU), mnogo veće posledice su ostavili otrovi i hemija koji su otišli u vodu vazduh i zemlju. Zatim podaci o stradanju svih okolnih zemalja. Nacionalna labaratorija upravo ima zadatak da ispita sve te posledice i da precizno matematički dokaže šta je ovde urađeno 1999. godine. To je jedini odgovorni pristup prema državi i građanima. Možda svi mi koji  tvrdimo da su posledice stravične grešimo, ali neka to dokaže nauka i matematički precizni podaci. To je ono čega se plaše svi koji negiraju posledice. Kao što vidite u zadnje vreme od kada je pokrenuta priča da će se formirati koordinaciono telo njih više nema u javnosti.

Da bi javnost razumela, Nacionalna labaratorija ne znači zidanje neke nove zgrade i pravljenje ne znam ni ja čega. Nacionalna labaratorija treba da bude samo krovna organizacija koja će okupiti sve labaratorije u državi kako bi se tačno znalo šta može koja labaratorija da ispita. Naravno potrebno je obezbediti i jednu pokretnu labaratoriju koja će moći direktno na terenu da radi ispitivanja. Nacionalna labaratorija bi trebala da ispita sve ono što je otrovano, vodu vazduh i zemlju i kako se to odrazilo na živi svet. Pored labaratorije želimo da ispitamo i proverimo sve podatke u zdravstvu vezane za sve vrste bolesti koje se povezuju sa bombardovanjem. Dakle kroz koordinacinono telo bi trebali da budu uključeni biolozi, fizikohemičari, hemičari, lekari, veterinari... itd. Jedan multidisciplinarni pristup koji će moći svako u svojoj oblasti da dokaže šta je ovde urađeno.

Zaista je veliki broj bolesti koji se radikalno povećao, a po dubokom ubeđenju svih nas na to je veliki utacaj imalo bombardovanje. Tu su sistemske bolesti, pataloške trudnoće, deformacije kod dece, autoimune bloste, sterilitet... Npr. sterilitet kod muškaraca je povećan za 100% u poslednjih u periodu posle bombardovanja. Ono što je zapanjujuće to je da broj obolele dece do 17 godina od malignih bolesti daleko veći od svih u Evropi. Pogotovo jer deca nemaju rizike koje imaju stariji (gojaznost, neaktivnost, loša ishrana, pušenje itd). Ovo je nešto što ćemo posebno tražiti to je da se posebno prati taj uzrast obolelih.

To što je urađeno sa vojnicima je jedna od najvećih sramota države posle bombardovanja. Oni su lečeni i kontrolisani na VMA koja je fantastično radila svoj posao. Međutim oni su praćeni samo 4 godine, a zna se da se leukemija i limfomi javljaju posle 5 - 7 godina a maligne bolesti posle 15 godina. Izgovor države je bio da nema novca za dalje praćenje vojnika. A za šta onda ima novca ako ne za lekarsko kontrolisanje onih koji su branili tu državu?! Zašto se ćutalo ne znam. Postoje ljudi koji su o tome pričali odmah posle bombardovanja, ali je istina da se poslednjih godinu dana ta tema na pravi način tretira u javnosti i da su zaista skoro svi mediji otvoreni za ovu temu i to upravo iz stručnog ugla bez neke politizacije ili senzacionalizma.

Nisam, osim kao sa civilima. Za vojnike je zadužen VMA i oni fenomenalno rade svoj posao. Ali dosta informacija sam dobila od svojih kolega iz cele Srbije i imate zaista veliki broj vojnika koji su oboleli. Raduje me obećanje Ministarstva odbrane da ćemo dobiti svu dokumentaciju na uvid i da neće biti državne tajne tako da ćemo moći najpreciznije da dobije uvid u to koliko su vojnici stradali. Navešću vam jedan slučaj koji nema veze sa vojnicima. Pljačkovica, brdo pored Vranja gađana je OU tačnije predajtnik RTS. Izmerena doza zračenja posle bombardovanja iznosila je 236 000 bekerela po kilogramu, a prirodna doza zračenja uranijuma i z prirode je 10 do 50 bekerela po kilogramu! Ekipa vodovoda iz Vranja od 8 ljudi je išla da raščisti taj prostor i da potavi novi repetitor. Od njih osam, sedam je preminulo od raka, a jedini koji je preživo  se leči od raka trenutno. To je nedavno potvrdio i tadašnjui direktor vodovoda u Vranju. Ako OU i zračenje nisu opasni, teško je poverovati u činjenicu da se svi ljudi koji izloženi razboleli. Nažalost imamo preveliki broj takvih slučajeva. A pogotovo kod vojnika koji su bili na KiM.

Naravno da postoji, to su redovni i preventivni pregledi, raščišćavanje terena, čišćenje vode, zemlje i vazduha. Mogo veće ulaganje u zdravstvo i savremenu tehnologiju kako bi ljudi bili što lakše i brže izlečeni. Lista čekanja ne sme da postoji. Dakle glavna stvar je u preventivi i u ranom otkrivanju bolesti. Zato ću se zalagati za  naknadu štete za bombardovanje i tužbu protiv NATO kada koordinaciono telo dođe do precinih i nepobitnih dokaza koje nauka ne može da ospori. Nažalost poginule i umrle ne možemo da vratimo ali budućim naraštajima možemo da omogućimo normalan život.