DRAGAN ĐILAS – Loš glumac klovnovskog osmeha: "Žute suze" političkog profitera narod neće, podvala neće proći

Zvanično objašnjenje koje nudi u bezbrojnim intervujima jeste da mu je motiv da svoje znanje i iskustvo stavi Srbiji na raspolaganje kad ode ova vlast koja tako užasno vlada Srbijom, po njegovim rečima, i čiji nijedan projekat nije dovoljno dobar. Nijedan kilometar auto-puta za Đilasa, izgleda, nije kilometar. Nijedna fabrika koja je dovedena u Srbiju nije dovoljno tehnološki napredna. Pa čak ni one koje prave i razvijaju automobilske motore. Ili remontuju avionske sa prespektivom da ih prave.

Danas, za Đilasa u Srbiji nije dovoljno dobro ništa, sve je užasno, sve propada, ništa ne radi, ništa se ne popravlja, ništa ne remontuje i ne održava, ne ulaže ni u šta, a i ako prizna da se ulaže to je uvek loše, lopovsko, nestručno, ništa se ne gradi ni u Beogradu ni u Srbiji (ogroman broj gradilišta po celoj Srbiji ignoriše i pravi se da ne postoje), kada prizna da se nešto gradi kuka kako se struka ništa nije pitala (podsvesno ili svesno?! učitavanje drugima svog pristupa, koga je Dragan Đilas ikada pitao za stručno mišljenje ili, ne daj Bože, ga uvažio), ne priznaje i ne spominje da se u celoj Srbiji nikad intezivnije nije gradilo i to ne samo u Beogradu već u celoj Srbiji. 

Ne bi priznao po bilo koju cenu da je išta dobro urađeno. Da li je ovo posledica karaktera i dokazane bahatosti i opsednutosti sobom ili strategija osvajanja vlasti? Najverovatnije i jedno i drugo, jer kada se pogleda  delovanje istog u politici, to se svodi na: besomučno ponavljanje jedne poruke sa mnogo varijacija – ništa što je ova vlast ne valja, niko ko je ova vlast ne valja, ovo je najgora vlast od svih vlasti ikada (kako Dragan Đilas to može da zna, da li je živeo u svim sistema u svim zemljama, da li je stvarno toliki stručnjak i za politiku kao i za sve ostalo), ova vlast se ne brine ni kome ni o čemu, propašćemo ako hitno Dragan Đilas ne postane vlast i tako dalje do u besvest – širenje negativnosti, loše atmosfere, podela među ljudima, deljenjem na podobne i nepodobne (ako podržavate Dragan Đilasa onda ste dobri, pismeni, obrazovani, dobro obavešteni, kulturni, ako ne podržavate Dragana Đilasa onda ste zavedeni, obmanuti, naivni, neobrazovani, nekulturni, interesdžije, glupi itd.)

Strategija je jasna – ponavljati u nedogled negativne stvari, širiti lošu atmosferu, predstavljati sve i svakoga nečovekom, lopovom, zlikovcem samo ako je na suprotnoj strani i tako stvarati užasnu atmosferu u društvu i predstaviti stanje države najgorim ikada, a sa druge strane obećavati sve što mu padne napamet, med i mleko, samo da Dragan Đilas zavlada i sve će biti rešeno, svi problemi će nestati, zavladaće svetski mir i vladaće večno proleće sa Draganom na čelu.

Iako je  nekada o planovima republičke vlasti pričao kao o izuzetnim perpsektivama za razvoj Srbije i Beograda. Tako je nekada hvalio projekat Beograda na vodi. I mnoge druge. Ali, to je bilo kada je mislio da će uspeti da se nametne sa svojim kombinacijama i načinom rada na koji naučio u prošlosti. Kad mu to nije pošlo za rukom jer se ti projekti realizuju po realnim zakonima tržišta i gde jednom posredniku, trgovcu koji zavrće obe strane između koji poseduje prosto nema mesta, Đilas je odlučio da se povuče iz politike.

Pa, onda, za širu javnost relativno iznenada, odlučio da se vrati.

Bez ozbira kakva objašnjenja nudio, onom ko imalo bolje poznaje njegovu biografiju, jasno je da se vratio jer zna da njegov poslovni model ne funkcioniše ako on nema značajnu ulogu u vlasti koja mu omogućava da koristi poziciju moći kako bi vršio pritisak na potencijalne klijente i kako bi opet bio u prilici da budzašto dobije reklamni prostor na RTS-u i u drugim medijima. Ustalom, sve firme koje je neposredno ili preko drugih pokretao posle odlaska sa vlasti, propale su. Baš kao što se ni one u Češkoj pre dolaska na vlast nisu proslavile poslovnim uspesima jer zaraditi 74 000 evra za tolike godine je baš malo.

Zato se danas Đilas bori da opet dođe na vlast. Za njega je pitanje vlasti pitanje opstanka njegovog ličnog biznisa. Zato pristaje i na neprincipijelne koalicije sa svojim nekadašnjim zakletim neprijateljem, Vukom Jeremićem. Zato mu ne smeta ni to što Marinika Tepić insistira na osudi Srba i Srbije kao genocidnog naroda i države. Sve mu je prihvatljivo ako mu to donosi i promil šanse za povratak na vlast.

Onda bi bilo sve po starom jer, po njegovoj ličnoj izjavi – Uspešna su samo ona preduzeća koja mogu da se nakače na državni budžet. Bar je tako bilo do 2012. godine. A danas para u budžetu ima jer u Srbiji rade firme koje proizvode i stvaraju višak vrednosti. Zapošljavaju radnike, a ne posrednike i mešetare. Nijedno od tih preduzeća ne mora da radi za državu da bi bilo uspešno. Prosto, imaju tržišta i van Srbije. A Srbiji plaćaju poreze i doprinose. I tako pune budžet.

Zato Đilas hoće ponovo na vlast. I sve će učiniti. Liće krokodilske suze zbog tuđe dece kakve je lio i zbog svoje. Klovnovski će se smejati ljudima ubeđujući ih kako je on taj koji će im vratiti osmeh, kao da su ga negde izgubili. Ne razume da jedini koji su u ovom vremenu izgubili osmeh jesu njegovi bivši saradnici i on pošto im šeme i kombinacije ne prolaze.

Narod ne veruje ni Đilasu ni njegovim ljudima u crnim košuljama i šta god da urade, neće doći u priliku da se vrate na vlast. Ali, mogao bi Đilas, sebe radi, da zaista učini dobro delo i pomogne nekome od dece kojoj pomoć treba. Ne da uvek poziva nekog drugog da nešto učini. Sam da učini. I da od toga ne pravi političku predstavu jer iako je uspešan politički biznismen, jako je loš glumac. Isuviše loš da bi po drugi put prodao istu priču bilo kome ko ga zna. A svi ga znaju.