DRŽAVNIČKI POTEZ PREDSEDNIKA SRBIJE: Sinoć je učinio još jedan u nizu ustupaka opoziciji 

Međutim, kad predsednik države, bilo koji predsednik i bilo koje države, izađe u susret zahtevima svog naroda, kad posluša glas svojih građana, pa taman to bili i njegovi politički protivnici, to nikako ne može da bude njegov poraz. Jer, kao što je sinoć i sam naglasio, Vučić nije predsednik samo onih građana koji glasaju za njega i njegovu stranku, već svih građana Srbije. I ima ustavnu ali i moralnu obavezu da vodi računa i o njihovim stavovima i interesima.

Kako god to nekome izgledalo, ovo jeste pobeda predsednika države. On je učinio ono što političari tog nivoa, koji vode narode i države, čine retko i nerado: pobedio je sebe, pobedio je svoju sujetu, izdigao se iznad ličnih i stranačkih interesa i sebe i svoju funkciju stavio u službu smirivanja političke situacije u Srbiji, u službu pomirenja u srpskom društvu.

I nije to prvi put. Predsednik republike je samo u poslednje dve godine zarad smanjenja tenzija u srpskom društvu, zarad izbjegavanja sukoba, povukao više sličnih poteza. U isto vreme dok ga je opozicija optuživala da je diktator i fašista, ne retko ga poredeći sa Hitlerom, on je toj opoziciji činio ustupke kakvim se može pohvaliti mali broj predsednika država.

Pre nešto više od godinu dana bili smo svedoci vandalskog upada opozicije u zgradu televizije Srbije sa motornim testerama i pokušaja njenih lidera da preuzmu vođenje i uređivanje program televizije. To je bio školski primer pokušaja državnog udara. Pokušaj državnog udara je teško krivično delo protiv ustavnog poretka. Za sličan prošlogodišnji pokušaj u Vašingtonu, pristalice Donalda Trampa su od američkih sudova osuđeni na zatvorske kazne od više stotina godina zatvora.

Da li je u Srbiji neko procesuiran zbog pokušaja državnog udara, da li je protiv nekog od organizatora podignuta optužnica? Nije. Čak su amnestirani i učesnici koji su u tim događajima počinili brojna druga krivična dela, od razbijanja ulaznih vrata zgrade televizije, napada na službena lica, maltretiranje zaposlenih u televiziji i napada na policajce, uz nanošenje teških telesnih povreda. 

Uoči prošlih izbora predsednik države je učinio novi, još veći ustupak opoziciji. Na njegovu inicijativu, izborni cenzus je smanjen sa pet na tri odsto. Na taj način, opozicione stranke, od kojih nijedna u to vreme nije imala podršku pet odsto birača, su dobile  šansu da uđu u parlament. Da dobiju svoje poslanike i sebi obezbede finansiranje iz državnog budžeta.

Sledeći značajan ustupak opoziciji predsednik države i vladajuća SNS učinili su odmah nakon formiranja sadašnje vlade. Saopštili su da je njen mandat oročen i da će opozicione stranke već posle godinu dana dobiti novu priliku da se bore za osvajanje parlamentarnog statusa i vlasti u Srbiji. 

"Diktatorski" i "fašistički" režim ni tu nije stao u činjenju ustupaka političkim protivnicima. Pre nekoliko meseci uvažen je zahtev da vladajuća SNS i njen predsednik sa opozicijom vode pregovore o predizbornim uslovima. I, sa aspekta suvereniteta zemlje, vrlo problematičan zahtev da se ti pregovori vode uz posredovanje Evropske unije.

U toku tih pregovora, država je pristala da čak i one opozicione stranke koje nisu parlamentarne imaju svoje predstavnike u Republičkoj izbornoj komisiji i tako u punom kapacitetu učestvuju u predizbornim radnjama i izbornom procesu. 

Na kraju, predsednik republike je juče doneo odluku da ne potpiše Zakon o ekspropijaciji zemljišta, uz obrazloženje da Vlada treba da izradi novi predlog zakona. A da se pre toga sprovede javna rasprava, kako bi se u predlog zakona unela najbolja rešenja koja predlože građani i stručnjaci iz te oblasti.

Istovremeno, Skupština Srbije će sutra izmeniti i tek usvojeni zakon o referendumu. Sve predložene izmene idu u prilog građanima ali, objektivno gledano, pre svega u prilog političkim protivnicima sadašnje vlasti. Uključujući i to da će prilikom pokretanja bilo kakve inicijative biti oslobođeni plaćanja takse za overu potpisa.

Opozicija može da priča šta hoće, to je legitimno, može da nastavi da do u beskraj ponavlja tvrdnje da je u Srbiji zavedena diktatura, i to je legitimno ali samo u ovom članku navedene činjenice pokazuju koliko su te optužbe besmislene i nekorektne. 

Najnovija istraživanja javnog mnenja, po kojima na nivou Srbije Aleksandar Vučić i SNS imaju podršku i do šestdeset odsto birača, dok DS, SSP, Narodna stranka i sve ostale stranke i strančice nastale raspadom nekadašnjeg DOS-a zajedno ne mogu da dobace do podrške deset odsto birača, pokazuju da je, bez obzira na svu halabuku koja se digla oko protivzakonitog blokiranja saobraćajnica, besmislenosti tih i drugih optužbi na račun predsednika republike svesna i ogromna grupa građana Srbije.