Goran Vesić o Kosovu: Vučić ISKRENO pokušava da reši problem!

Zamenik gradonačelnika Beograda i visoki funkcioner SNS kaže da je Aleksandar Vučić dobio skoro 56 odsto glasova na izborima, da je državnik sa najvećim legitimitetom u novijoj istoriji i da ima politički legitimitet da pokrene rešenje kosovskog čvora.

- Pitanje statusa Kosova i Metohije je pitanje statusa Srbije. Kao država moramo da dođemo do trajnog rešenja. Možemo da se sporimo oko visine poreza, pravca u kom se razvija ekonomija, ali ne oko Kosova. Na tom pitanju svi treba da stanemo iza Vučića.

A da li svi u SNS i vašem poslaničkom klubu stoje iza Vučića?

- Ne stoje, nažalost, svi ni u našoj stranci. Kada je Zoran Đinđić pokrenuo to pitanje, nisu svi u DS stali iza njega. Prvi je Boris Tadić počeo da se distancira. Vučiću nije lako da se izbori s tim, jer ima dosta onih koji ne žele da se pitanje reši, zato što im odgovara nerešeno stanje u kome mogu da mešetare. Neko u biznisu, neko u politici. To je neodgovorno. Malo je srpskih političara u istoriji koji su se bavili realnom politikom kao Vučić. Bio je Đinđić, Milan Stojadinović, knez Mihailo Obrenović... Posao lidera male države kakva je Srbija je da razume odnose u svetu i nađe najbolja rešenja za svoj narod. Ne da nudi epove umesto realnosti ili nebesku Srbiju umesto zemaljske.

Da li je realno da do sledeće godine dođemo do rešenja?

- Za Srbiju je važno da Vučić iskreno pokušava da dođe do rešenja. Imali smo takav pokušaj, krajem 2002. godine i početkom 2003. kada je Đinđić radio isto. Pokrenuo je inicijativu, pisao je pisma Bušu, Bleru, Putinu, Savetu Bezbednosti u kojem je tražio da se pokrene ta tema, jer je smatrao da je bolje da Srbija sama to učini nego da Albanci proglase jednostrano nezavisnost i da mi budemo u defanzivnoj poziciji. Nije imao dovoljno političke podrške ni u zemlji ni u inostranstvu, ubijen je veoma brzo i sa tom pričom se stalo. Srbija je izabrala da čeka, pa je sačekala martovski pogrom 2004. godine pa proglašenje nezavisnosti, pa glup potez sa Međunarodnim sudom pravde, što je bila ideja Vuka Jeremića.

Podržavate, znači, da se kosovski problem što pre reši?

- Nama je ovo poslednji trenutak da uđemo u rešenje kosovskog problema, jer našeg naroda na KiM je sve manje. Vučić je odgovoran predsednik koji zna da Srbija mora imati definisane granice. I ako mislite da bilo ko u ovom trenutku zna kakvo rešenje će biti na stolu, varate se. Ono što je Vučićeva zasluga je da se prvi put od 1999. o Kosovu priča u centrima moći – Berlinu, Briselu, Vašingtonu, Moskvi i da su svi svesni da moraju da se uvaže i srpski interesi. Do sada je bilo "vaše je samo da priznate", a sada je sve na ponovo stolu.

Je l' mislite da su neke kritike na tu temu racionalne?

- Od njih nisam čuo nikakvo rešenje, nijedan predlog osim onog da oni ne žele da sever Kosova bude u Srbiji. Bili su na vlasti, pa su imali prliku da reše kosovski problem, a nisu. Vuk Jeremić, koji je najglasniji sada, pokrenuo je onu glupu inicijativu pred Međunarodnim sudom pravde i doživeo fijasko. Dao je lično legitimitet kosovskoj nezavisnosti i sada laže ljude da je protiv nezavisnosti Kosova!? I Đilas je imao priliku da nešto reši, a nije. Oni ne razumeju da kosovsko pitanje nije političko, već državno pitanje i nadaju se da će ono Vučića koštati političke karijere. Njih sudbina Srba na KiM ne interesuje, i nijedna srpska glava im nije skupa da se dočepaju vlasti.

Da li mislite da ima u opoziciji onih koji priželjkuju da se problem reši sada, pa kad dođu na vlast ne moraju oni to da učine?

- Jedno pričaju stranim ambasadama, drugo građanima, treće rade... Đilas po stranim ambasadama priča kako je Kosovo nezavisno, a njegovi ljudi idu po crkvi i među desničarima, mislim na Mlađana Đorđevića, i organizuju pobunu. Istovremeno su u koaliciji sa fašistom Obradovićem koji poziva na vojni puč i to ne osuđuju. To je nerazumno i štetno po interese zemlje.

Zar ne mislite da je razumna teza pojedinih opozicionara da treba da pustimo da prođe deset godina i sačekamo da se promene prilike u međunarodnim odnosima. Da ojačamo mi, možda naši saveznici?

- A šta ako ne bude tako? Pričao je tako Koštunica 2002. godine kada je Đinđić pokrenuo rešavanje kosovskog problema. Iste teze. I gde smo danas, 2018. godine? Koliko je Srba danas na Kosovu, a koliko je bilo pre 16 godina? Koliko je crkava danas tamo a koliko je bilo? Svesno ili nesvesno učestvuju u albanskom planu da se Srbi polako isele, a da na KiM ostanu samo crkve i monasi koji će biti dokaz da su oni multietničko društvo.

Ko je gradonačelnik Beograda?

- Zoran Radojičić.

Kako sarađujete?

- Radojičić je lekar, nema iskustva u vođenju komunalnog sistema, ali ima preciznost, temeljitost brigu o ljudima svojstvenu lekarima.

Vi ste prisutniji medijski?

- Ja se bavim komunalnim pitanjima, ekonomijom grada i infrastrukturnim projektima, ali gradonačelnik je veoma dobro upoznat sa svim problemima kroz koje prolazimo.

Jeste li čuli kritike na račun roka za rekonstrukciju Trga republike? Zar je zaista potrebno 420 dana?

- Mislite na Đilasa? Imali su 13 godina da urede Trg republike, pa nisu. Tako pametni mogli su da ga uređuju 100, 420 ili 820 dana, ali nisu. To samo govori kakve su neznalice. Koliko traju radovi odlučuje projektant, a to je u ovom slučaju CIP. Kada govorimo o rekonstrukciji, to nije plato oko spomenika, to je kompletan Trg, plato, Makedonska ulica do Doma omladine, Kolarčeva do Palate Albanije, Francuska sve do Jug Bogdanove, Vasina do završetka Narodnog muzeja. A kako su oni radili? Pogledajte Đilasovu Požešku ulicu koja se raspada.

Koja su još značajnija gradilišta?

- Posle trga uređujemo Vasinu ulicu, garažu na Studentskom trgu i plato iznad i napravićemo pešačku zonu. Uređenje Karađorđeve počinje do 21. septembra, a do marta naredne godine završićemo pasarelu koja spaja Kalemegdan sa savskim kejom. Sredinom septembra počinje rekonstrukcija Topličinog venca. Čekamo konkurs za operu i balet na mestu gde je sada Staklenac. Do kraja godine imaćemo tender i za novi savski most, izmestićemo stari na Novi Beograd da ga poveže sa Adom, tender za dva nova tunela, a do 2020. godine i tender za most preko ade Huje. Postavićemo i spomenik Đinđiću na Studenstkom trgu čim se završi rekonstrukcija. Za razliku od Đilasa, Jeremića, Tadića, Stefanovića i Lutovca koji to nisu uradili.