HAG POSTAJE SVE PRAZNIJI: Posle premeštanja Karadžića, u pritvoru će ostati samo još dva srpska generala
U pritvoru Haškog tribunala ostaće još samo 2 srpska generala
Kada po odluci predsednika Mehanizma za međunarodne krivične sudove u Hagu bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić bude prebačen u Veliku Britaniju na odsluženje kazne doživotnog zatvora, u pritvoru Haškog tribunala ostaće samo general Vojske Republike Srpske Ratko Mladić i penzionisani general MUP Srbije Sreten Lukić.
NA SNIMKU SE VIDI UBICA: Evo kako je ubijen Kića, vođa navijača Partizana - osam hitaca sa leđa (FOTO/VIDEO)
EPILOG SEKS SKANDALA U BORU: Bivšem zameniku gradonačelnika zatvor od godinu dana, obljubio devojčicu staru 15 godina
TEŠKA SAOBRAĆAJKA U CENTRU BEOGRADA: Oboren motociklista, prevezen u Urgenti centar sa težim povredama
Ratko Mladić u haškom pritvoru čeka izricanje drugostepene presude žalbenog veća Mehanizma, koji je nasledio rad nekadašnjeg Haškog tribunala, poznatog po tome što je izrekao više od 90 osuđujućih presuda, mahom Srbima.
Mladić je prvostepenom presudom osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog navodnih ratnih zločina u Bosni i Hercegovini.
Sreten Lukić je osuđen na 20 godina zatvora i do januara ove godine je kaznu izdržavao u Poljskoj, koja ga je tada vratila Hagu, jer je maksimalna kazna zatvora u toj zemlji 15 godina, koliko je Lukić već izdržao.
Očekuje se nova odluka predsednika Mehanizma o tome gde će Lukić nastaviti da služi kaznu, pošto predsednik nije sklon da Srbima dozvoljava uslovni otpust sa odsluženja kazne, o čemu govori niz njegovih poslednjih odluka u slučajevima Galić, Lukić i drugi.
Pred Mehanizmom je u toku još ponovljeni postupak nekadašnjim čelnicima Resora Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, koji se međutim brane sa slobode, i samo se po pozivu i potrebi javljaju u pritvorsku jedinicu u Hagu.
Oni su prvostepenom presudom Haškog tribunala bili oslobođeni od optužbi za zločine na prostoru bivše Jugoslavije, ali je tu presudu ukinulo žalbeno veće i naložilo da im se suđenje ponovi. Ponovljeno suđenje im je okončano završnim rečima sredinom aprila i do kraja godine se očekuje nova prvostepena presuda.
Mehanizam takođe vodi postupak protiv dvoje srpskih radikala Vjerice Radete i Petra Jojića, koje terete za ometanje rada suda, odnosno za uticanje na svedoke u postupku koji se vodio protiv predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja.
Radeta i Jojić se međutim nalaze u Srbiji, jer naša država Hagu ne izručuje optužene koji se ne terete za ratne zločine, u skladu sa Zakonom o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom.
Mehanizmu je inače, na raspolaganju 14 država za smeštaj osuđenih pred tim sudom, ranije Haškim tribunalom.
To su zemlje članice Ujedinjenih nacija koje imaju ugovor sa Mehanizmom o izdržavanju kazni zatvora: Švedske, Finske, Danske, Nemačke, Velike Britanije, Belgije, Austrije, Italije, Francuske, Estonije i Španije, Norveške, Italije i Portugala.
Do sada je pred haškim sudom osuđeno ukupno 90 okrivljenih sa prostora bivše Jugoslavije. Više od njih su kazne već odslužili, a oko 60 haških osuđenika još uvek je na izdržavanju kazni.
Tako na primer, u Finskoj kaznu od 22 godine zatvora na koju je osuđen januara 2014. zbog zločina nad Albancima tokom rata na Kosovu služi bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković.
Zbog zločina u Višegradu (BiH), Milan Lukić služi doživotnu kaznu zatvora u Estoniji, dok je njegov rođak Sredoje Lukić na izdržavanju 27-ogodišnje zatvorske kazne u Norveškoj.
U Poljskoj su i bivši čelnici policije bosanskih Srba Mića Stanišić i Stojan Župljanin, osuđeni na po 22 godine zatvora zbog zločina nad Bošnjacima i Hrvatima.
U Nemačkoj, pored ostalih, kaznu služi Vlastimir Đordević, bivši načelnik MUP-a Srbije koji je na 18 godina zatvora osuđen zbog navodnih zločina nad Albancima na Kosovu.
U toj zemlji doživotne kazne služe i Vujadin Popović, bivši načelnik bezbednosti Drinskog korpusa Vojske RS-a, kao i bivši zapovednik Sarajevsko-romanijskog korpusa Stanislav Galić.
U zatvoru u Danskoj je Radoslav Brđanin, bivši predsednik Ratnog predsedništva "Autonomne regije Krajina" gde izdržava kaznu od 30 godina zatvora zbog zločina u severozapadnoj Bosni i Hercegovini 1992. godine.
U Švedskoj 20-ogodišnju kaznu izdržava bivši pripadnik specijalne jedinice vojne policije Hrvatskog vijeća obrane (HVO) Miroslav Bralo zbog zločina u selima Ahmići i Nadioci u okolini Viteza u BiH.
U toj zemlji kazne su odslužili i bivši potpredsednik vlade Savezne Republike Jugoslavije Nikola Šainović i bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić.
U Velikoj Britaniji kaznu služi i nekadašnji premijer samoproglašene "Hrvatske Republike Herceg-Bosne" Jadranko Prlić, osuđen za zločine nad Bošnjacima.
U zatvoru u Austriji je bivši čelnik samoproglašene "Herceg Bosne" Bruno Stojić osuđen na 20 godina zbog zločina nad Bošnjacima.
Goran Jelisić 40-ogodišnju kaznu zbog zločina nad Bošnjacima i Hrvatima u Brčkom (BiH) služi u Italiji.
U Francuskoj je Milomir Stakić, osuđen na 40 godina zatvora za zločine na području Prijedora (BiH).
U Španiji je kaznu odslužilo pet osuđenika, dok je u zatvoru u Portugalu bio Mile Mrkšić, osuđen zbog zločina na poljoprivrednom dobru Ovčara kod Vukovara (Hrvatska) 1991. Umro je 2015. godine u zatvorskoj bolnici.
Haški tribunal, čiji puni naziv glasi „Međunarodni tribunal za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bivše Jugoslavije nakon 1991“ radio je od 1993. do 2017. godine, kada je njegov rad nastavio pomenuti Mehanizam.
Ovaj ad hoc tribunal sa sedištem u Hagu, osnovan Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti.
Karadžić je u pritvoru u Hagu od hapšenja i izručenja iz Srbije u julu 2008. godine.
Pravosnažno je osuđen 20. marta 2019. godine na doživotni zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja.
Tom odlukom preinačena je u pogledu odluke o kazni prvostepena presuda Tribunala u Hagu kojom je u martu 2016. godina bio osuđen na 40 godina zatvora.
