BLATNJAVI PUTEVI, SRAMOTNA PRODAJA VODE ZA PIĆE I GRAĐANI PRVOG I DRUGOG REDA: Ovako je pre par godina izgledao život na Voždovcu, a evo kako izgleda danas

Pre nego što sam došao na mesto predsednika opštine Voždovac, obavljao sam funkciju člana opštinskog Veća gde sam mogao u te četiri godine, da sagledam koji su problemi nasleđeni. Mogao sam da uvidim koje probleme je SNS preuzela od Demoktratske stranke i njenog rukovodstva. To su bili komunalni i infrastrukturni problemi, a oni su osnovni problemi koji su tištili građane Voždovca. 

Pre nego što je SNS preuzeo opštinu Voždovac, u vreme demokrata jedno od najvećih sela čak u celoj Srbiji, Ripanj, nije imao vodu, odnosno samo pet posto građana tog mesta je imalo vodu. U to vreme prodavala se voda građanima Ripnja i to u 21.veku. Nečuveno! Svi imaju pravo da imaju vodu. Tu smo najviše uradili. Bazirali smo se na krupne projekte, koji su nama i građanima naše opštine bitni, jer ako pokrenete krupne projekte na vreme onda znate da ih ne možete rešiti za godinu, možete ih rešiti za tri, četiri, pet... Mi smo se time rukovodili i sada u Ripnju možda samo pet posto građana nema gradsku vodu. U Ripnju smo izgradili crpnu stanicu Draženovac gde smo doveli veliku količinu vode, koju smo kasnije transportovali po ulicama zajedno sa građanima Ripnja koji su učestvovali svojim finansijskim sredstvima. Uz projekte koje su pravili Opština i “Beogradski vodovod i kanalizacija” i uz njihov nadzor izgrađeno je stotinak kilometara te mreže, što je jedna od bitnih stvari.

Podavalski deo naše opštine imao je problem sa infrastrukturom, odnosno - nisu imali infrastrukturu. Zatekli smo situaciju da imamo negde oko sto kilometara nekategorisanih puteva. To su oni putevi koji su bili blatnjavi, između naselja gde su ljudi pravili kuće neplanski u proteklih 30 godina. Mi smo te nekategorisane puteve sve obišli i sredili. Svake godine smo radili između 20 i 30 kilometara.

Treća stvar koja je takođe bitna, a koju smo mi sagledali po dolasku na vlast na opštini Voždovac, je to da su naše škole bile totalno devastirane. Doneli smo zaključak da moramo da rekonstruišemo sve toalete u školama, što smo i uradili. Popravili smo ili postavili nove ograde oko skoro svih škola, a u planu su radovi na par preostalih. Ugradili smo i video nadzor u svim osnovnim školama što je jako bitna stvar iz razloga bezbednosti naše dece. Izgradili smo potpuno novih šest zdrastvenih stanica na našoj teritoriji i to iz finansijskih sredstava opštine Voždovac. Rekonstruisali smo zdrastvenu stanicu u naseljima Kumodraž i  Kumodraž 1 i u Ulici vojvode Stepe 226. Podigli  smo nove objekte u naseljima Stepa Stepanović, Prnjavor u Ripnju i u Jajincima. 

Obezbedili smo sredstva za totalne rekonstrukcije jos dve zdravstvene stanice, Ripanj Centar i Kumodraž selo, tako da ćemo ukupno imati rekonstruisanih osam odeljenja. U planu imamo i zdravstvenu stanicu u Šumicama, tu će se, takođe, uraditi rekonstrukcija, i neke sitne radove u zdravstvenoj stanici Braće Jerković.

 Zajedno sa JKP “Gradsko zelenilo”, Opština je rekonstruisala preko 40 igrališta i sportskih terena. Iz sopstvenih sredstava Opština je renovirala i izgradila četiri sportske sale - potpuno novu sportsku salu u Jajincima pri OŠ “Jajinci”, sportsku salu u Ripnju pri OŠ “Vojvoda Putnik”, potpuno novu sportsku salu u selu Zuce pri OŠ “Vasa Čarapić” i četvrta u OŠ “Vojvoda Stepa” u Kumodražu, gde smo napravili i 13 novih učionica, maltene potpuno novu školu sa velikom salom. Što se tiče toga stvarno mislim da je urađeno dosta.

Istovremeno, trudili smo se da sagledamo i probleme  građana koji žive u gradskom delu. Jedan od problema celog grada je parkiranje. Na Banjici kod pijace, kod “pet solitera”, napravili smo potpuno novi parking gde ima stotinak mesta da bi omogućili ljudima da imaju svoje parking mesto. To smo uradili i u naselju Medak 3. Na isti način površinu koja je bila zapuštena pretvorili smo u parking mesta i omogućili građanima da se lakše snalaze što se tiče parkiranja. 

Do sada smo na inicijativu naših građana i predsednika mesnih zajednica sredili negde oko 300 ulaza u zgrade. Postavili smo potpuno nova aluminijskiha vrata iz razloga bezbednosti, na čemu su ljudi zahvalni, jer do sada niko nije vodio računa o tome. Poslednji u nizu, veoma važan projekat koji radimo jeste gasifikacija naselja Ripanj, Pinosava, Beli potok i Zuce.

Imamo nameru da rešimo pitanje kanalizacije. U stalnoj smo komunikaciji sa građanima, kroz koju nam oni iznose svoje probleme i potrebe i na taj način nas upućuju šta i kako treba da radimo. Jednom godišnje sprovodimo istraživanje o kvalitetu života građana na Voždovcu. U tom istraživanju, koje smo radili i prošle godine, visoku ocenu građana dobili smo kada je u pitanju renoviranje škola, ali smo na skali nisko kada je u pitanju kanalizaciona mreža. 

Na pragu smo rešenja da se završi uređaj za prečišćavanje otpadnih voda u Pinosavi, čime će se steći mogućnost da se na njega priključi sekundarna kanalizaciona mreža, koja je već izvedena na 95 posto teritorije Pinosave. 
Takođe, i u Belom potoku čekamo izgradnju uredjaja za prečišćavanje otpadnih voda i priključenje sekundarne kanalizacione mreže.

U selu Zuce smo još 2014. godine napravili uređaje za prečišćavanje otpadnih voda i to je jedino selo koje trenutno ima regularnu kanalizacionu mrežu. Na žalost, između 5 i 10 posto ulica nisu pokrivene mrežom, nisu iskopani rovovi, nisu postavljene cevi, nadam se da ćemo to u sledećoj godinu uspeti da sagradimo.

U toku su radovi na “Jelezovačkom kolektoru” u Jajincima koji je na neki način ''žila kucavica'' i koji će omogućiti da se sekundarne kanalizacione mreže iz naselja Jajinci, jednog dela sela Rakovica, jednog dela opštine Rakovica, Sunčani breg, priključe na kolektor, a samim tim se stiču uslovi da mi možemo da radimo sekundarnu mrežu u Jajincima i Kumodražu. Mi taj projekat već imamo, urađen je 2018. godine. Sada čekamo da se završi ta mreža i da obezbedimo sredstva za izgradnju sekundarne mreže. I tu smo dosta odmakli, mislim da bi za godinu dana Voždovac trebao da bude potpuno prekriven kanalizacionom mrežom što smatram velikim uspehom ove opštinske vlasti. Jedino će nam biti nepokriveno selo Ripanj koje je dosta razuđeno, sa velikim brojem stanovnika i kuća, gde treba uraditi veliku studiju, jedan ogroman i ozbiljan projekat da bi se tamo uradila kanalizacija.

Bivša vlast imala je ideju da razdvoji podavalski od gradskog dela. Mislim da ta podela nije poštena jer građani avalskog dela nisu građani drugog reda.  Za mene je bio izazov i mislim da smo sada i te građane iz podavalskog dela na neki način svrstali u građane prvog reda, nabrajajući vam sve ovo što smo uradili. Taj jaz će biti sve manji i manji, te zbog toga mislim da to ne treba razdvajati avalski deo od gradskog. To je najlepši lepi deo Voždovca, kojim možemo da se ponosimo - sa Avalom, sa potencijalima koje poseduje Avala u turističkom smislu.

U gradski deo ulažemo u zgrade, pomažemo ljudima oko tih stvari. Ulažemo u zone između zgrada, npr. Braće Jerković, tamo imate putiće koji su napravljeni kada su i zgrade napravljene i nikada ih niko nije održavao, mi smo skupštinskom odlukom ovde napravili da mi preuzimamo održavanja tih puteva. Mi te puteve tretiramo kao nekategorisane i mi ih radimo. To su one staze gde bake, deke šetaju sa svojim unucima, i roditelji sa svojom decom, mi smo dosta tih pristupnih saobraćajnica uradili u samim tim naseljima. U ovom momentu radimo u 84 lokaliteta u gradskom delu. U prigradskom delu bio im je problem neasfaltiranih ulica, zapostavljenih škola, vode i to se rešava.

Socijalni aspekat u kojima izlazimo u susret najstarijim stanovnicima i dozvoljeno nam je da možemo da obezbedimo finansijska sredstva, da ih barem jedan dan odvedemo na neki pristojan izlet, da upoznaju Srbiju i da se udalje od svakodnevice koju imaju, da se posvete sebi. Prethodnih godina smo vodili hiljadu najstarijih sugrađana i ove godine je otišlo skoro 2.500 ljudi, i planiramo još toliko. Ako znamo da Voždovac ima oko 35.000 penzionera onda je naš plan da svakom penzioneru ponudimo tu varijatnu - da ode jedan dan da provede sa svojim ''saborcima''.

Opštine su vezane za grad Beograd, mi nismo jedinice lokalne samouprave, nemamo upravljačka prava koje imaju druge jedinice lokalne samouprave u Srbiji. Do sada smo imali izuzetno dobru saradnju. U poslednjih 6-7 godina uradili smo zajedno mnogo dobrih stvari. Za vreme Dragana Đilasa i vlasti Demokratske stranke, opština voždovac, iako treća opština po veličini u Beogradu, što se diče raspodele sredstava u budžetu bila je na čak na petnaestrom mestu. Sada smo se izborili da dobijemo veći budžet koji je prilagođen veličini opštine i broju stanovnika koji živi na opštini. Za vreme demokrata velike budžete imale su centralne beogradske opštine, te zato nismo imali puteva i vode u ripnju. Jednostavno nisu vodili računa o svim građanima Beograda. Sada se to promenilo.

Dakle, do sada je saradnja bila izuzetno dobra i biće sve bolja i bolja kako se budu rešavali krucijalni problemi koji nas tište, onda ćemo moći da razmišljamo o nekim drugim i lepšim stvarima, npr. da se više posvetimo kulturi. 

Najzdovoljniji bih bio da do kraja mandata završim uređaje za prečišćavanje otpadnih voda, jelezovački kolektor, uređaj u Pinosiva i Belom potoku i da tu kanalizaciju svedemo na najmanju moguću meru, znači da ukinemo septičke jame na Voždovcu i na dobrom smo putu da to rešimo. Voždovac mora da bude ekološki čista opština, to je cilj, to je prva i osnovna stvar kojom se vodim, zdrav život treba promovisati, a zdravog života nema ako imamo septičke jame, ako imamo zagađene izvore, pojavu tolike količine komaraca i da mogu da se razmnožavaju tamo gde su fekalije. Za mene je najveće satisfakcija što smo rešili to pitanje.

Budućnost naše opštine su deca, pod broj jedan. Zato smo pre šest godina pokrenuli rekonstrukciju škola, da bismo deci omogućil normalne uslove za školovanje, to je prvi prioritet, jer tamo gde nema dece, ne možete ništa očekivati. Predsednik Aleksandar Vučić po centralnoj, južnoj, zapadnoj Srbiji otvara fabrike i dovodi investitore, da bi tamo ostala naša deca, da bi imala koru hleba, da ne moraju da dolaze u Beograd. Mnogi ga kritikuju zbog toga, ali ne razumeju politiku, jer ako nemate građane nemate ni teritoriju. On je to jako dobro razumeo. I meni je drago što je u tim ruralnim delima, otvoreno je preko 100 fabrika. Danas ljudi imaju posla i u Surdilici i u Vranju gde nekada nisu postojale fabrike, gde su nekada ljudi radili za 10.000. Sada je u tim mestima drugačija situacija, sada ljudi rade za 40.000, a to je uspeh Aleksandra Vučića. On je otišao u svako selo, pričao sa ljudima, jednostavno je omogućio da se tu mladi ljudi zaposle, da ostanu, stvore svoje porodice, a ne da odlaze bilo gde drugo ''za korom hleba''. Mislim da je to jedina politika koja država treba da sprovodi i ja sam duboko zahvalan predsedniku Vučiću što za ovih 6 godina imamo izuzetnu dobru saradnju.