"Izbori su u pravom smislu praznik demokratije" Brnabić o borbi s koronom, ekonomskim izazovima i opoziciji
- Mediji su danas slobodniji nego pre 2012. godine - rekla je Ana Brnabić.
Opozicija koja bojkotuje izbore insistira na dve teme, na izbornim uslovima i slobodi medija. Izborne uslove su oni postavili dok su bili vlast, a mediji su danas slobodniji nego pre 2012. godine - kaže predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.
PREDSEDNIK SRBIJE U VINSKOM RASKOŠU HILANDARA: Ministar Popović objavio zajedničku fotografiju (FOTO)
Ministar Vulin čestitao svim građanima Božić i poželeo im stabilnu i snažnu Srbiju (FOTO/VIDEO)
AMERIKA JE NA RUBU AMBISA! Vladislav Jovanović otkrio šta se zapravo dešava u Americi
U intervjuu ona je govorila o poslednjih deset meseci borbe s koronom, zdravstvenim i ekonomskim izazovima, kao i o izborima koji su najavljeni za 2022. godinu:
- Izborni uslovi se nisu menjali od kada je taj deo opozicije bio na vlasti, osim što se cenzus spustio sa pet na tri odsto, što je ustupak upravo za manje stranke i obezbeđuje veću demokratičnost parlamenta. Što se slobode medija tiče, pre 2012. vi niste imali medij koji je bio iole otvoren za tadašnju opoziciju. Imali ste potpunu kontrolu. Dragan Đilas je bio vlasnik određenih medija, a njegova kompanija vlasnik svih sekundi na RTS-u. Danas imate makar polovinu Srbije kojima su prva dva kanala na daljinskom - primer medijske neobjektivnosti i pristrasnosti. Imate lokalne medije, članove NUNS-a, kojima Grad Šabac daje nagradu za "doprinos demokratiji i slobodi reči i misli", koji za članove SNS-a kažu da su "životinjski izmet", a za mene da sam "greška prirode i društva" i niko ne reaguje - ni NUNS, ni Savet za štampu, ni nezavisne institucije. Ovo je samo jedan mali primer onoga što svaki dan možete da vidite i pročitate o predsedniku Vučiću, njegovoj porodici, SNS-u, meni ili mojoj porodici, a da je sve to dozvoljeno u Srbiji, i praćeno time da ne postoji sloboda medija ili da se novinari plaše. Kakav paradoks...
I, konačno, da pojednostavim - jedini izborni uslov za koji se oni bore je da Aleksandar Vučić ne može da učestvuje na izborima. Da lista ne može da nosi njegovo ime, da on ne sme da se pojavljuje i učestvuje u kampanji, ako može eventualno da mu se uskrati i pravo da glasa.
Jeste li malo umorni od izbora, svako malo imamo neke?
- Ne. Volim izbore. To je vreme kada građani najdirektnije imaju priliku da kažu koliko su zadovoljni time kako smo radili. Izbori su u pravom smislu praznik demokratije. Volim kampanju i uživam u direktnoj komunikaciji s građanima, u razgovorima o tome šta smo uradili, a na šta treba da obratimo više pažnje. Tada i stranka na najbolji način postaje jedan tim i volim tu atmosferu. Zato nikako ne mogu da razumem da postoje političari i stranke koji bojkotuju izbore pod izgovorom da im ne odgovaraju izborni uslovi, i to oni uslovi koje su oni postavljali dok su bili na vlasti. To je mentalitet gubitnika.
Govorili ste već o medijima. Ali kada govorimo o Javnom servisu, sigurno razumete zahteve opozicije i zašto im je to važno, zašto je svim građanima važno?
- Ne mogu generalizovati kompletnu opoziciju, mislim da to nije fer. Zahteve dela opozicije, na koju pretpostavljam da mislite, u potpunosti razumem. Oni traže da, iako nisu parlamentarne stranke, a njihovi lideri imaju manje od jedan odsto podrške građana, moraju da gostuju u svakoj emisiji Javnog servisa kako bi svi čuli njihovo mišljenje. Valjda su oni bogomdani da ih svi mi slušamo po ceo dan. A ako Javni servis kojim slučajem na ovo ne pristane, onda će oni razlupati vrata i prozore RTS-a, fizički pretiti njihovim novinarima insistirajući da budu u programu. I to oni smatraju demokratijom.
Da se vi pitate, da li bi SNS išao na parlamentarne izbore samostalno ili u koaliciji sa socijalistima, SPAS-om?
- Takve odluke donose stranački organi na temelju demokratskih principa, i to je za mene jedina relevantna odluka.
Pre dve nedelje ste primili vakcinu protiv korone, kako se osećate danas? Jeste li imali neke probleme?
- Kao što ste imali prilike da vidite, svakoga dana sam išla na posao. Imala sam blagu temperaturu drugi dan po primanju vakcine i to je sve. U ovom trenutku, apsolutni nam je prioritet da što pre vakcinišemo što veći broj građana da bismo stekli kolektivni imunitet i izašli konačno iz krize prouzrokovane virusom korona. Vakcinacija će, naravno, biti na dobrovoljnoj bazi i besplatna, a ja bih iskoristila i ovu priliku da pozovem sve građane da se vakcinišu zato što je to najbolja zaštita sopstvenog zdravlja i zdravlja svoje porodice.
Jako teška godina je iza svih nas! Najteže izazove smo imali. Epidemiju, vanredno stanje, policijski čas... kad pogledate sve u vezi s koronom i kako smo se borili, šta je bilo najteže?
- Neizvesnost i nedostatak informacija. Niko na svetu nije znao kako će pandemija izgledati, kako se protiv nje boriti, kako lečiti ljude ili kako ih zaštititi. Svi smo učili o samom virusu tokom krize - od Svetske zdravstvene organizacije do pojedinačnih država. Bilo je trenutaka kada sam sedela sama u kabinetu, gledala fotografiju moje porodice koja mi je na radnom stolu i razmišljala koliko će porodica nekoga izgubiti tokom te godine… Pritom, svakog trenutka osećate ogromnu odgovornost za živote ljudi, zdravstvene radnike, za privredu i plate. Ipak, najteži dan mi je bio kada se u Srbiji desio prvi smrtni slučaj izazvan virusom korona. Tada je nekako ovaj rat počeo za mene.
Utisak je da su odluke Kriznog štaba često zbunjivale građane. Da li je to donošenje i saopštavanje odluka moglo da bude malo veštije?
- Mislim da bi isto ovo moglo da se kaže za Svetsku zdravstvenu organizaciju, koja je nekada u vremenskom opsegu od 24 sata davala dijametralno suprotne predloge u vezi s prevencijom, zaštitom ili lečenjem u slučaju virusa korona. Kao što sam već rekla, svi su učili o virusu tokom same pandemije i veliki broj saznanja i informacija dobijali smo u hodu. Srbija je bila jedna od najtransparentnijih zemalja tokom čitave krize. Većim delom smo imali konferencije za medije na dnevnom nivou. Stoji da smo menjali stavove, ali smo se istovremeno trudili da obrazložimo svaku našu odluku. Kako god bilo, na meni je svakako najveća odgovornost - i sa pozicije predsednika Vlade i sa pozicije nekoga ko vodi Krizni štab. Ja od te odgovornosti ne bežim i prihvatiću je i kada dođe vreme da svodimo račune, a to će biti kada pobedimo virus i nastavimo normalan život. Znam da smo dali sve od sebe, svaki dan, i da smo se ponašali najodgovornije moguće. Znam da nismo sakupljali političke poene, već da smo se borili za zdravlje i živote ljudi.
Postoje tvrdnje da se manipulisalo brojkama. Šta možete da nam kažete o tome? I zašto se uopšte sumnja?
- Prvo, pre ove pandemije mi nismo ni imali sistem koji na transparentan, analitičan način sakuplja podatke o obolelima i preminulima. Mi smo napravili kakav-takav, svakako ne savršen sistem, i to u toku same pandemije. I ja bih volela da je neko pre nas napravio nekakav sistem, na isti način kao što bih volela da je neko izgradio auto-puteve, uveo elektronsku upravu, sredio bolnice. Nažalost, nije. I u ovom slučaju morali smo da gradimo dok istovremeno gasimo požar.
Drugo, mi ćemo uraditi reviziju brojeva kada sve ovo prođe, kao što se u svim normalnim zemljama radi nakon ovakvih epidemija. I opet, ovo će biti prvi put da Srbija nakon neke pandemije uradi reviziju. Nikada se to ranije u Srbiji nije radilo. Političari i njihovi mediji, koji nam danas spočitavaju tačnost brojeva, niti su napravili neki bolji sistem niti su radili revizije epidemija dok su bili na vlasti.
Konačno, veliki broj zemalja, kao što je Velika Britanija, revidirao je brojeve tokom same pandemije, pa nisu bili optuženi za manipulacije. Britanija je čak prestala u jednom trenutku da objavljuje brojeve preminulih. Razlika između tih zemalja i nas je što je samo kod nas postojala opozicija koja je želela da iskoristi pandemiju za sopstvene političke ciljeve. Verujem da smo jedinstvena zemlja po tome što imamo političare u opoziciji koji su na kovid 19 gledali kao na saveznika.
Vakcine su stigle. Kakva je dalja dinamika nabavke, ali i same vakcinacije?
- Srbija je druga zemlja u Evropi u koju je u decembru stigla "Fajzerova" vakcina, dobili smo je odmah posle Velike Britanije. Počeli smo vakcinaciju kao treća zemlja u Evropi, posle Velike Britanije i Švajcarske. To je jedna od stvari na koju moramo da budemo ponosni jer pokazuje koliko smo se kao zemlja promenili. Početkom januara su stigle i dodatne količine "Fajzerove" vakcine, očekujemo znatne količine ruske vakcine, uskoro i kinesku. Imamo preliminarne dogovore i za britansku, "Astra-Zeneka" vakcine, a razgovaramo i s američkom "Modernom". Deo smo COVAX mehanizma. Sve u svemu, dobro smo pozicionirani da budemo jedna od prvih zemalja koja će vakcinisati sve građane koji žele da se vakcinišu u nadi da ćemo do kraja prve polovine ove godine postići kolektivni imunitet. O dinamici i redosledu odlučuju naše stručne službe i instituti, pre svega Batut. Napravljen je plan prioriteta, a mi upravo puštamo u rad i kontakt-centar preko koga građani mogu da iskažu interesovanje da se vakcinišu.
Pored zdravstvenih, čekaju nas i ekonomski izazovi. Kakve su projekcije? Ne mislim na globalnu sliku, mislim na običnog građanina. Hoće li biti otpuštanja? Koliko?
- Pored "zdravstvenog" kriznog štaba postojao je i krizni štab za ublažavanje ekonomskih posledica pandemije kojim je predsedavao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Odluke koje je donosio taj krizni štab su dovele do toga da Srbija, u ekonomskom smislu, 2020. godinu završi sa najboljim rezultatima u Evropi. Paket ekonomskih mera koje smo doneli, a koji iznosi oko 12,5% našeg BDP-a, po čemu smo takođe jedni od lidera u Evropi i svetu, bio je koncipiran pre svega tako da obezbedi održavanje proizvodnih kapaciteta i očuvanje radnih mesta. Pored toga što smo uspeli da održimo ekonomsku aktivnost i zaposlenost, držimo javni dug pod kontrolom, što nije slučaj pa skoro ni sa jednom drugom zemljom u Evropi, a jedina smo zemlja koja je uspela da nastavi sa povećanjem plata i penzija. Penzije su od 1. januara povećane za 5,9%, minimalac za 6,6%, a povećanje od 5% dobili su medicinski radnici, dok su svima ostalima plate povećane 3,5 odsto, s tim što planiramo još jedno povećanje u aprilu. Spremni smo da, zajedno sa privredom, osmislimo dodatne mere kako bi tokom 2021. imali jak rast i kako bi, koliko god je to moguće, zaštitili svako radno mesto i otvorili nova.
Kako biste ocenili ova dva meseca Vlade? Kako su se snašli novi ministri?
- Ono što mogu da kažem je da se u mnogim resorima i te kako oseti nova energija, sveža krv i smatram da je to odlično i da će direktno dovesti do boljeg kvaliteta života građana Srbije. Svakako je dva meseca malo da bih išta konkretnije i rekla. Ono što je najbitnije jeste da vidim da se ministri trude, da su veoma često na terenu sa građanima, bore se za ciljeve koje smo zacrtali u ekspozeu i ja sam time zadovoljna.
