ODVEDEN JE U LOGOR KAD JE IMAO SAMO OSAM: Gledao sam kao nam tuku majku, stavljali su nam nož pod vrat
"Otimao sam se za plesniv hleb"
Ne znam šta se u meni događa da se nikako ne mogu osloboditi tog sećanja. Da zaboravim, onda to ne bih bio ja, počinje priču svoju pravnik u penziji Ranka Bujića (82), koji je kao osmogodišnji dečak odveden u logor u Jasenovac. Sa tridesetdvogodišnjom majkom i dvojicom braće - godinu dana starijim i nepune tri mlađim – uhvaćen je početkom oktobra 1943. godine u, kako kaže, bežaniji.
- To se zvalo bežanija, kad ustaše nailaze. Mi se sklonimo iz mesta, pa ako nekog nađu, oni ga ubiju, ako ne nađu, onda se opet kroz dan, dva vraćamo u kuću. Ali, jedan su nas dan pretekli – priseća se Bujić za portal SrbijaDanas.com.
SEĆANJE NA ŽRTVE HOLOKAUSTA liturgija kod Jasenovca i državna ceremonija na Starom sajmištu
- S vremena na vreme, svega se prisećam, sve ih vidim – kaže o stradalima, kojih, ipak tvrdi, voli da se seti.
Priznaje, nije bio siguran da ima snage o njima i da porazgovara. Kaže da te slike ne biraju vreme, mada, sam ocenje, pritiskaju ga kada nije zaokupiran nečim drugim. Jedna od takvih je i „doček“ u Jasenovcu.
- Najteži trenutak koji mi se urezao i koji mi se uvek vraća, jeste kada su majku tukli pred nama da bi kazala gde je otac. Pretili su joj da će nas tamo preklati, bili su nam noževi stavljeni pod vrat. Ona nije htela reći. Pala je, polili su je vodom i podigla se – pričao je isprekidano, očima tražeći razumevanje i vreme.
Otac se, kaže, "pokazao".
- Bio je izboden u mišicu i u grudni koš, što su previli nekim peškirima da ne iskrvari, jer im je upravo on bio cilj – rekao je ističući da je otac kao činovnik države Jugoslavije, beležnik, po službenoj dužnosti „došao u opštinu Crkveni Bok za prvog čoveka“.
U Jasenovcu se rastali.
- Otac je bio razmenjen 1943. godine i nismo znali za njega sve do kraja te godine. Kasnije smo saznali da je bio u partizanskoj jedinici, posle i ranjen na Drini – zaokružio je priču dodajući da je roditelj, uprkos svemu, preživeo rat, te da su ga sreli krajem 1944. Našao ih je u kući porodice u kojoj su bili smešteni – njih četvoro u jednu sobu.
VULIN I KOMITET MATHAUZEN: Hrvati hoće da prekroje istoriju, JASENOVAC nije bio radni logor
Kako kaže, iz logora su pušteni po međunarodnoj komandi.
- Ali su za osvetu ustaše spalile sve. Nijedna kuća nije ostala, pa ni naša. Što je na nama bilo, tako smo ostali – kaže Bujić sećajući se majke koja je i tada pokušala nemoguće.
ODATA POČAST ŽRTVAMA JASENOVCA: "Srbi imaju obavezu da svoje žrtve ne zaborave"
Smestila ih je uz Savu, kraj nekog šiblja, dok se trudila da ugasi buktinju.
- Kada je dugo nije bilo, ja sam potrčao da je tražim, zbog mitraljeza i bombi na sve strane. Odozdo ih vidite kao kruške, kao da će vam svakog časa pasti posred čela, a ona padne na 500 metara od vas – rekao je izmiren sa životom stanara.
Među zarobljenicima
U Jasenovcu su proveli dve, tri sedmice, naredna tri dana u putu, pa još deset u drugom logoru.
KOMEMORACIJA ŽRTVAMA U JASENOVCU Vučić: Mi danas ovde pevamo "Bože pravde", pa ko je onda pobedio?
- Majke i decu su posle 15, 20 dana transportovali za Staru Gradišku. U vagonima niko od dece nije plakao. Nisu ni stari, sve je to bilo zaleđeno. Puni transportni vagoni za stoku su bili zaključani dva i po dana. Dve noći smo tu spavali. Prvi put kad su otvorili, kiša je padala. Majka je imala neku kašiku, još iz Jasenovca uzetu, i kroz rešetke je hvatala kapi da nama deci kvasi usta – kaže starina Bujić o načinu na koji se mati dovijala da namiri osnovne potrebe osmogodišnjeg Ranka i njegove braće.
Nakon mučenja njihovih tela, na koje se osvrtao sa manje tuge nego na kuću u plamenu, trebalo je da prepešače 12 kilometara.
SA SEDAM GODINA ODVELI SU JE U JASENOVAČKI LOGOR: Još vidim oca kako odlazi i baku kako glođe kosti
- Za Staru Gradišku nema železničke pruge, ni stanice. Ko je mogao pešačiti, taj je ostao u Gradiškoj - prisetio se, ne dorekavši misao.
Ona mu je ostala u sećanju kao iole komfornija. Spram Jasenovca kojeg opisuje kao poljanu bez nadstrešnice i sa tri cevi, zidine Gradiške doživeo je kao hotelski smeštaj.
U prvom je prisustvovao onom što ne zaboravlja – ubistvu po kazni za pokušaj bega.
- Zatvorenici su napravili krug i bičevali ga. Majka nas je sklonila iza sebe da to ne gledamo, ali se sve moglo čuti – kaže dodajući da je po nemilosrdnom batinanju bio preliven negašenim krečom, te da je, majčinim rečima, pre „živog vapna“ i on bio živ.
JASENOVAC: Primer bestijalnosti i pogubnosti fašističke politike
Logoraške dane pamti i po tome što je mlađi brat otekao od nejela, stariji oboleo od trbušnog tifusa i jedva preživeo, a on „drpavao“ plesniv helb koji je majka pokušavala da raspodeli ravne časti.
Seća se da je „velika opasnost za Srbe“ bila najavljena još pre proglašenja nezavisnosti Hrvatske. Članovi njegove najuže robine završili su u Jadovnu 27. aprila 1941. godine.
- To je bila kaznena ekspedicija, za opomenu Srbima. Njih 486 se nije vratilo iz Jadovna - tvrdi.
DAN SEĆANJA NA ŽRTVE HOLOKAUSTA: Prošla je 71. godina od proboja logora u Jasenovcu
Mada je uspeo da nastavi život u Hrvatskoj, sudbina mu je namenila drugačiji scenario. Kaže, predosetio je šta će se sve desiti. Hapšen je u virovitičkoj kasarni, privođen policijskoj upravi u Zagrebu...
Prodao je svu imovinu za „koliko je ko dao“ i došao u Srbiju 1994. godine.
USTAŠA ZAKLAO 1.100 SRBA ZBOG OPKLADE, A VUKAŠINU JE RASKOMADAO SRCE: Napokon film o Jasenovcu!
- Hrvatsku sam morao napustiti da ne bih ostao bez glave – reči su Ranka Bujića, preživelog zarobljenika iz jasenovačkog logora smrti.
