Jovanov za SD: Najveći uspeh Srbije u 2019. je to što je i pored svih iskušenja, koja nisu bila naivna, uspela da očuva stabilnost

Kao i svaka godina… Bilo je dobrih stvari, koje bi trebalo ponoviti, ali i grešaka iz kojih bi trebalo učiti, da se ne bi ponavljale. Tako da će primena tog stečenog iskustva u ovoj godini pokazati da li je prethodna bila izgubljena, ili dobra.

Mislim da je najveći uspeh Srbije to što je i pored svih iskušenja, koja nisu bila naivna, uspela da očuva stabilnost, kao i što je u atmosferi stalnih pritisaka i saplitanja, uspela da ostvari sjajne ekonomske rezultate i nastavi rast, zapošljavanje i investicije. Što se stranke tiče, mi smo nizom aktivnosti pokazali da smo ubedljivo najorganizovanija politička snaga u Srbiji. Međuitim, smatram da je strateški najznačajniji događaj za stranku početak rada stranačke akademije i promocija mladih ljudi koji su kroz tu akademiju prošli. Time se pokazuje da stranka o mladima ne govori samo u frazama i floskulama, nego zaista u njima vidi i sadašnjost i budućnost i da nema problem da mladim ljudima pruži priliku. Mislim da je ta poruka jednako važna i za stranka i za državu.

Srpska napredna stranka ima svog predsednika i zove se Aleksandar Vučić, a koristim priliku da javno zamolim medije da me izuzmu iz nagađanja, licitacija i spekulacija na tu temu. Niti sam bio kandidat za bilo šta, niti sam, niti ću da budem.

Iskreno, ne razumem u potpunosti tu ideju o nekakvoj saradnji između vlasti i opozicije. Mi smo politički protivnici, a demokratija i podrazumeva različite poglede na svet, ideje i predloge, a ne da se se političari drže za ruke i pevaju “U svetu postoji jedno carstvo”. Uostalom, u vezi sa čim bismo mi mogli da sarađujemo sa delom opozicije koji predvode Đilas, Jeremić i Boško Obradović? Oni bi nasilje i nestabilnost, mi bismo mir i stabilnost. Oni ne žele autoputeve kroz Srbiju, mi sanjamo o tome da premrežimo Srbiju autoputrevijma i brzim prugrama. Oni bi ponovo da otimaju stotine miliona evra od naroda, a mi se borimo da narod živi bolje. I onda, o kakvoj saradnji tu može biti govora? Sa druge strane, događaji u Crnoj Gori su pokazali da ovde postoji jedan deo društva,  koji će se priključiti svakome ko je voljan da pljune po Srbiji i Srbima. Na kom bismo to polju sa takvima trebalo da sarađujemo? Mi ćemo nastaviti da se borimo za jaku, modernu i uspešnu Srbiju, a svako od njih neka radi svoj posao, a konačnu reč će o svima dati narod.

Mislim da se radi o scenariju koji je spreman i za druge države nastale iz bivše SFRJ, kao i kvazidržavu Kosovo, u kojima Srbi žive i u kojima svoje eparhije ima Srpska pravoslavna crkva, a da je sav srpski narod iskonski osetio opasnost za svoj opstanak. Čini mi se da je ideja da se razori temelj i vezivno tkivo srpskog naroda ma gde živeo. Zato me i ne čude pomahnitali kvaziintelektualci koji zapljuvanih usta i zakrvavljenih beonjača ponovo vide priliku da optužuju Srbe i Srbiju, makar za nešto sa čim nemamo ama baš nikakve veze, jer je očigledno važno stvoriti utisak da su Srbi i danas jedini izvor problema i time održavati u životu mantru na kojoj su neki izgradili karijere, a neki zgrnuli milione. Na nama je da se borimo protiv toga, ali na mudar, posvećen i promišljen način. Uostalom, reči predsednika Vučića da su Srbi jedinstven narod i da nećemo nikome dozvoliti da nam uništi ni prošlost, ni budućnost, govore o tome da smo, možda po prvi put, u dugom istorijskom razdoblju, svesni i ko smo i šta smo i kuda želimo da idemo, ali i kako to da ostvarimo. Uostalom, o tome kako se Srbija brine o svom narodu u okruženju najbolje govore sami Srbi iz Republike Srpske, Hrvatske, Crne Gore, a svi su jedinstveni u oceni da im država Srbija nikada više nije pomagala.

Puno zdravlja, sreće i uspeha na ličnom i poslovnom planu i da im se ostvari sve ono što i sami žele sebi i svojim najbližima.