KO KOČI, A KO PODRŽAVA: Berlin i Pariz odlučuju o Srbiji u EU
Pre Bregzita, bivši premijer Velike Britanije Dejvid Kameron bio je jedan od zagovornika stopiranja proširenja Unije
Emanuel Markon, francuski predsednik koji se sve više ističe na međunarodnoj sceni, uzburkao je duhove na Balkanu rekavši, sa govornice Evropskog parlamenta, da proširenja zajednice evropskih naroda ne sme biti dok se u EU do kraja ne sprovedu temeljne reforme koje će učvrstiti i redefinisati zajednicu. Ipak, naglasio je da želi da zemlje zapadnog Balkana ostanu „usidrene“ na evropskom projektu, ali da nije trenutak da se bilo koja nova članica primi u Uniju.
Pročitajte i:
Šta zapravo želi da kaže Francuska, ko će takav stav podržati, a ko će se umereno ili oštro suprotstaviti?
Sudeći po njegovoj izjavi, ne bih rekao da je Makron rekao da se protivi proširenju, već da nije za to da u ovom trenutku dođe do prijema novih članova. EU trenutno nije u mogućnosti za prijem novih zemalja, a sa druge strane EU mora da se konsoliduje na relaciji Pariz-Berlin. Videli smo i na primerima migrantske i ekonomske krize da nije bilo zajedničkih reakcija u Evropi. Evropska unija je trenutno u procesu Bregzita, što mora da reši uz druge probleme pre nego što otpočne prijem novih članica - kaže Dragan Đukanović iz Evropskog pokreta.
Kako ističe sagovornik, to ne znači da zemlje Zapadnog Balkana treba da odustanu od evropskog puta.
Pre Bregzita, bivši premijer Velike Britanije Dejvid Kameron takođe je bio jedan od zagovornika stopiranja proširenja Unije. Toko 2013. čak je pretio i vetom na proširenje EU. Njegovu politiku podržavala je i aktuelna premijerka ostrvskog kraljevstva Tereza Mej, koja je bila ministarka u Kameronovoj vladi.
No, u Uniji ima daleko više onih koji Srbiju i Balkan guraju ka zajednici. Gotovo sve komšijske zemlje - a ponajviše Mađarska i Bugarska - podržavaju Srbiju na evropskom putu, dok Hrvatska i Slovenija to čine uslovno, uz zahteve prema susedima. Osim njih, i Italija, Poljska, Grčka a poslednjih godina i Austrija žele da vide Srbiju u EU u što skorijem roku.
Evorpska komisija, koaj je nedavno donela strateški dokument o proširenju na Zapadni Balkan, takođe ima pozitivan stav po ovom pitanju. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker početkom ove nedelje rekao je čak i da EU mora da bude otvorena za prijem novih članova sa Zapadnog Balkana, jer će u suprotnom region ponovo skiznuti u rat i sukobe.
