KO TEBE KAMENOM, TI NJEGA HLEBOM: Srbija i Vučić drže Evropi čas iz humanosti
U vreme kad u Evropi i svetu traje rat oko vakcina protiv korone, u kojem se koplja lome i između najvećih saveznika, Srbija i njen predsednik Aleksandar Vučić već mesec dana drže javni čas iz humanosti i dobrosusedskih odnosa.
U Republici Srpskoj već mesec dana traje vakcinacija medicinskog osoblja i drugih ugroženih kategorija stanovništva. Vakcinama koje su poklon Srbije.
Vakcinacija traje i u Federaciji BiH, gde će zaštitu od korone primiti 10.000 medicinskih radnika. Vakcinama koje su poklon Srbije. Iste one Srbije protiv kojih vlasti u Sarajevu već 28 godina šire laži o agresiji i genocidu u Srebrenici.
I medicinski radnici u Makedoniji se vakcinišu. Vakcinama koje su poklon iz Srbije. U Makedoniji koja je 1999. godine bez reči protesta dozvolila NATO paktu da i sa njene teritorije vrši agresiju na Srbiju i otima deo njene teritorije.
U toku je vakcinacija i u Crnoj Gori. Vakcinama koje su stigle iz Srbije. Kao poklon. U Crnoj Gori čiji je predsednik u poslednjih mesec dana više puta optužio zvanični Beograd za pokušaj pokoravanja.
Vakcinama koje su srpski poklon vakcinišu se i Albanci na Kosovu i Metohiju. Oni čija vlast tamošnje Srbe drži u getu a Beograd optužuje za izmišljeni genocid i traži ratnu odštetu.
U protekle tri decenije okupirano Kosovo, susedne zemlje i njihovo stanovništvo, na ovaj ili onaj način, bili su sredstvo koje su zapadne sile upotrebljavale protiv Srbije i srpskog naroda. Uključujući i izazivanje ratova, otimanje teritorija, smrt desetine hiljada i etničko čišćenje stotina hiljada ljudi. Pa je logično bilo očekivati da će im priskočiti u pomoć. Bar sad kad je zdravlje ljudi u pitanju. Ali dva-tri meseca od početka vakcinacije u navedenom komšiluku nema ni jedne vakcine koja nije poklon agresorske, velikosrpske i kakve sve ne Srbije.
Nema vakcine od EU. Nema vakcina od pokrovitelja iz Brisela, Vašingtona, Berlina ili Londona. Ni jedne jedine. Čak ni onih koje su susedne zemlje kupile i platile. Jer moćnima u tim prestonicama suštinski nije stalo ni do Makedonaca, ni do Crnogoraca, ni do Bosanaca...Sete ih se samo kad mogu da ih upotrebe da izvrše pritisak na Srbiju.
I nije ovo prvi put da Srbija drži čas iz humanosti i dobrosusedskih odnosa. Činila je to više puta. Kad god je trebalo. Kad je prošle godine u ovo doba počela panika da li će zbog epidemije korone biti dovoljno hrane, iz Beograda su put Podgorice, Sarajeva, Prištine i Skoplja krenuli konvoji brašna i druge hrane. Put one iste Prištine koja je godinu dana pre toga praktično uvela zabranu robe iz Srbije.
Većina Albanaca, Makedonaca, Crnogoraca, muslimana i Hrvata u BiH prepoznala je ovu velikodušnost Beograda i sa zahvalnošću govori o njoj. Tolikom i takvom da nije preterano reći da je poklanjanje vakcina susednim zemljama ne samo veliki hrišćanski i komšijski gest, nego i jedan od najboljih diplomatskih uspeha Srbije u poslednje tri decenije.
Naravno, kao i uvek, ima i onih u susednim državama koji taj uspeh nastoje da minimiziraju. Koji su i poklonjene vakcine upakovali u svoje laži o velikosrpskim osvajačkim planovima i agresijama. I to mi je razumljivo i normalno. Postoje ljudi, a posebno političari, koji zbog sopstvene gluposti i mržnje ili za novac koji dobijaju da pljuju po Srbiji, nikad neće pohvaliti ništa što iz nje dolazi. Osim ako nije upereno protiv Srbije. Kao što je svojevremena, izdajnička gebelsovska inicijativa da Skupština Srbije nekakvom deklaracijom verifikuje muslimansku i zapadnu laž o navodnom genocidu u Srebrenici.
Ali nije normalno što hrišćanskoj, duboko ljudskoj i zato veličanstvenoj, odluci Srbije, kojom svaki Srbin treba da se ponosi, da svojim komšijama pokloni vakcine protiv korone dlaku u jajetu nalazi i deo opozicije u Beogradu. Razumem da vlast treba kritikovati. Svaku pa i ovu Vučićevu i naprednjačku. To je posao opozicije. I nije da nema razloga za kritiku. Očigledno je da ima ministara i visokih državnih službenika kojima tu nije mesto, kojima je, kao i ne malom broju funkcionera SNS, jedini program kriminal i gomilanje ličnog bogatstva.
Međutim, kritikovati Beograd i Vučića zato što je Srbija svojim komšijama, od kojih većina ima srpsko etničko poreklo, sa kojima nas veže isti jezik, nerazmrsive rodbinske i prijateljske veze, poklonila pedeset ili sto hiljada vakcina, zaštitila živote možda na hiljade ljudi, sačuvala zdravstvene sisteme tih zemalja od mogućeg kolapsa ali sačuvala i njihovu političku stabilnost od mogućeg nezadovoljstva naroda zbog (ne)nabavke vakcina, može se objasniti samo ludošću ili zlom namerom. Ne samo prema Vučiću i njegovom režimu već i prema svojoj zemlji.
A sve po sistemu da je sve što je od ove vlasti loše. Kao što je „sve bilo loše“ i u vreme Slobodana Miloševića. Bilo je važno samo da se Srbija spasi od „diktature“. A onda je došao 5. oktobar. Pa nam je svanulo. Znamo i kako i koliko.
