Da li će nadležni ispitati malverzacije u Komercijalnoj banci?

Malverzacije i lažni rezultati poslovanja banke otkriveni su zahvaljujući sporazumom koji je Srbija sklopila sa MMF.

MMF je dao nalog Srbiji da se uradi ocena aktive, kredita u 16 banaka u Srbiji, takozvani AQR, kako bi se utvrdila visina nenaplativih kredita u srpskim bankama. Tada, 2014. godine, u vanrednoj eksternoj reviziji, koju je naložila Narodna Banka Srbije, otkriveno je da 230 miliona evra u Komercijalnoj banci nisu klasifikovani kao NPL-ovi (Nonperforming loan), nenaplativi krediti.

Od 2013. godine Komercijalna banka počinje da posluje u minusu, ali u javnost iznosi podatke o dobrom poslovanju iako je to daleko od istine.

Da stvar bude gora, u tom periodu, kada Komercijalna banka beleži minus u poslovanju, isplaćivani su bonusi članovima Izvršnog odbora u visini od 30.000 do 50.000 evra godišnje iako su stvarni rezultati njihovog rada bili katastrofalni.

Naime, Komercijalna banka je prikazivala da posluje dobro, a zapravo je ovom revizijom otkriveno da je poslovala u minusu još od 2013. godine. Tako se u izveštaju iz 2017. godine vidi da je Komercijalna banka imala minus 2015. godine u iznosu od šest milijardi i 175 miliona dinara, a 2016. godine osam milijardi i 337 miliona dinara. Taj minus se nije pojavio tek tako 2015. godine, već je postojao još od 2013. godine, samo ga je tadašnje rukovodstvo Komercijalne banke sakrivalo ne prikazujući stvarno stanje nenaplativih kredita.
U izveštaju iz 2017. godine vidi se i stvarno stanje nenaplativih kredita, tako da je 2015. godine Komercijalna banka imala nenaplative kredite u vrednosti od 13 milijardi dinara, a 2016. godine u vrednosti od skoro 15 milijardi dinara, što dođe oko 230 miliona evra.

Procenat nenaplativih kredita na nivou Komercijalne banke kao celine iznosio je više od 25 odsto, dok je u nekim filijalama, kao što je Filijala Niš, procenat NPL-a bio čak 47 odsto.

Kada je afera u Komerijalnoj banci razotkrivena ceo stari menadžment - predsednik Ivica Smolić, zamenik Dragan Santovac, član Izvršnog odbora Andrijana Milanović, bili su primorani da daju ostavke. Međutim, umesto da to bude kazna za njih, oni na zahtev EBRD-a i tadašnjeg ministra finansija Dušana Vujovića dobijaju otpremninu - Smolić u iznosu od 530.000 evra, Santovac od 320.000 evra, a ostali smenjeni članovi Izvršnog odbora po 60.000 evra. Da tu ne bude kraj, oni su pre dva meseca tužili Komercijalnu banku po osnovu neisplaćenog LTI (Long Term Incentive) i traže novac od 60.000 do 100.000 evra.

Nakon njih na čelo Izvršnog odbora banke dolazi Aleksandar Piker ispred EBRD. Na čelo Upravnog odbora trenutno je Mila Korugić Milošević, koja je ranije bila član Upravnog odbora, a kao predstavnici Ministarstva finansija u Upravni odbor dolaze Mirjana Čojbašić, koja je neko vreme bila i predsednik Upravnog odbora, i Milena Kovačević kako bi utvrdili kako je došlo do tolikih malverzacija i do toga da učešće nenaplativih kredita bude 25 posto ukupnih kredita.

►Piker podneo krivičnu prijavu protiv Slađane Jelić

Aleksandar Piker podnosi krivičnu prijavu protiv Slađane Jelić, člana Izvršnog odbora, i nakon dve godine samostalno odlučuje da napusti banku. Upravni odbor na čelu sa Milom Korugić Milošević za tri godine ne uspeva da utvrdi odgovornost pojedinaca za katastrofalne odluke koje su pretile da unište banku. Upravni odbor po zakonu je dužan da vrši nadzor nad poslovanjem banke.

Sve ove stvari su se desile zbog toga što su promenjene procedure odnosno Pravilnik o komercijalnim uslovima i Katalog proizvoda. Promenom tih stvari, omogućeno je da se na Kreditni odbor iznese predlog bez podataka o ceni kredita i kamata. Dovedeno je do toga da Kreditni odbor na neviđeno odobrava kredite, a onda rukovodioci pregovaraju odrešenih ruku o svemu, a za šta se ispostavljalo da ponekad ide na štetu banke.

Takođe, u Katalog proizvoda uneseni su krediti sa negativnom marginom. To znači da su omogućeni jeftiniji plasmani klijentima od cene po kojoj je banka obezbedila novac za plasman. Taj plasman je sistemski ugrađen u akt banke, a bio je štetan za banku, jer se jeftinije nešto plasiralo nego što je bila cena izvora sredstava za te plasmane. Na taj način direktno je pokušano da se uruši Komercijalna banka. Donese se novi akt banke i onda se sve zapravo radi u skladu sa tim novim aktom. U skladu sa tim novim procedurama, ništa se ne krši, a nanosi se šteta banci.

Interesantno je da ni eksternom revizijom nije otkriven veliki minus niti NPL-ovi u Komercijalnoj banci. Za eksternu reviziju Komercijalne banke bila je zadužena revizorska kuća Deloitte i to 2012, 2013, 2014. i 2015. godine. Deloitte je iz nepoznatog razloga u izveštaju tih eksternih revizija prikazivala da Komercijalna banka posluje u plusu.

Dakle, bez obzira na činjenicu da Komercijalna banka beleži minus u poslovanju, Deloitte koji vrši eksternu reviziju u izveštajima ne prikazuje to negativno poslovanje.

Uz finansijske izveštaje koji su bili predmet sagledavanja od strane revizora, od strane Deloitte dato je mišljenje po pitanju procene kreditnog rizika da Komercijalna banka “obezbeđuje stručnu i nezavisnu procenu vrednosti nepokretnosti od strane ovlašćenih procenitelja, kako bi potencijalni rizik od nerealne procene svela na najmanju moguću meru”. Takođe, dato je i mišljenje revizora da se “Finansijski izveštaji prikazuju istinito i objektivno, po svim materijalno značajnim pitanjima”.

Netačan finansijski izveštaj za Komercijalnu banku potpisali su Ivica Smolić, predsednik Izvršnog odbora i Snežana Pejčić, direktor računovodstva.

Neke od najvećih malverzacija Komercijalne banke vezane su za Filijalu Niš. U januaru 2017. godine, Izvršni odbor Komercijalne banke ad Beograd, dobio je anonimno pismo o malverzacijama u Filijali Niš. U tom pismu navedeno je da je bivša direktorka Filijale Niš, Slađana Backović i njen tadašnji zamenik, koji je od 2010. direktor Filijale Niš, Zoran Mitić, odobrili kredite firmama ali bez adekvatnih garancija da će im se novac vratiti. U tom pismu, Backović i Mitić, su optuženi da su sve radili iz lične materijalne koristi. Takođe, u pismu je navedeno 36 firmi koje su uzimale kredite, kao i iznosi dugovanja, ali i podaci o tome da li je banka imala garancije u vidu kolaterala na osnovu kojih je mogla da da kredit.

Komercijalnoj banci, takođe, je 2017. godine dostavljen zahtev MUP-a da dostavi izveštaj revizije i izjašnjenje o malverzacijama u Filijali Niš. Osnova za dostavljanje Zahteva je prijava koja je dostavljena Višem javnom tužilaštvu, a u kojoj je bilo navedeno da su Slađana Backović i Zoran Mitić, izvršili krivična dela tako što su odobravali kredite bez osnova i garancija.

Kako bi dali odgovore MUP, Komercijalna banka pokreće vanrednu reviziju gde ispituju kako je Filijala Niš upravljala kreditima u periodu od 2007. do 2013. godine. Tada je izvršena unutrašnja revizija 55 odobrenih kredita i utvrđeno je da su preostala potraživanja Komercijalne banke iznosila 12,56 miliona evra, a da je iznos puštenog kredita zajedno sa izdatim garancijama 17,96 miliona evra.

Tom prilikom je utvrđeno da je čak 33 kredita Filijala Niš odobrila samostalno i da je njihov iznos bio 2,44 miliona evra. Takođe, utvrđeno je da je 21 kredit odobrio Veliki kreditni odbor i Izvršni odbor Komercijalne banke u iznosu od 10,12 miliona. To bi dalje značilo da je rukovodstvo Komercijalne banke, odnosno Izvršni i Veliki odbor morao da bude upoznat sa time kako se poslovalo u okviru Filijale Niš.

Ovom revizijom utvrđene su nepravilnosti, neregularnosti, nepoštovanje procedura od strane rukovodstva Filijale Niš, koje su uticale na to da se Komercijalna banka dovede do visokog nivoa kreditnog rizika i finansijskog gubitka Banke.

Utvrđeno je da je rukovodstvo Filijale Niš odobravalo plasmane koji su većeg iznosa, nego što su smeli da odobre, a bez prethodne konsultacije sa Sektorom analize kreditnog rizika, Velikim kreditnim odborom banke i Izvršnog odbora. Revizijom je utvrđeno da za 8 klijenata, a 15 odobrenih kredita Kreditni odbor Filijale Niš nije imao nadležnost za njihovo odobravanje. Utvrđeno je da su sredstava obezbeđenja ubrzano gubila vrednost nakon odobravanja kredita. Takođe, utvrđeno je da za 4 klijenta nisu iskoristila sredstva u skladu sa namenom za koju su odobreni.

Protiv Slađane Jelić, kao što smo već naveli bivši direktor Aleksandar Piker, podneo je krivičnu prijavu. Interesantno je da je toj Slađani Jelić omogućeno da prima čak 970 hiljada dinara dok se nalazi na porodiljskom odsustvu. Jelić u decembru mesecu 2017. godine koristi pravo na odsustvo radi nege deteta, u skladu sa odredbama Zakona o radu, odnosno trudničko, porodiljsko, pa odsustvo radi nege deteta.

Jelić je od strane Upravnog odbora, tačnije od predsednika Upravnog odbora Mile Milošević Korugić, u martu mesecu 2018. godine dobila da potpiše aneks ugovora o radu kojim je sprovedena odluka da dobija “novčano primanje” preko zakonskog minimuma. To novčano primanje aneksom nije precizirano, ali se ispostavilo da iznosi 720 hiljada mesečno.

Dakle, Slađana Jelić pored zakonskog minimuma za trudnice i porodilje od 250 hiljada dinara odnosno iznos od 5 prosečnih zarada na nivou Republike Srbije, prima u tom periodu od Komercijalne banke još 720 hiljada dinara, što ukupno iznosi 970 hiljada. Jelić je bez obzira što zakon propisuje dugačije ovim ostvarila pravo da prima punu zaradu, odnosno kako je aneksom to definisano “novčano primanje”, a da na osnovu nadoknade zarade za porodiljsko odsustvo prima refundaciju od države. Država je Komercijalnoj banci refundirala iznos od 250 hiljada dinara, a Komercijalna banka je Slađani Jelić pored tih 250 hiljada dinara, isplaćivala tzv. “novčana primanja” u iznosu od 720 hiljada dinara.

Nakon što je sindikat zaposlenih Komercijalne banke uputio dopis o toj situaciji Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, izvršena je vanredna inspekcija koja je sprovedena bez prethodnog obaveštenja rukovodstva Komercijalne banke.

Na osnovu stanja koje je inspekcija utvrdila u Komercijalnoj banci, a po pitanju Slađane Jelić konstatovano je da je poslodavac u ovom slučaju Komercijalna banka, imala samo sa Jelić zaključen takav ugovor iako je u trenutku inspekcije na trudničkom i porodiljskom bilo još 74 zaposlene u toj banci. Na taj način, je prema konstantaciji inspektora, Komercijalna banka Slađanu Jelić stavila u povoljniji položaj u odnosu na druge zaposlene, pa su svih ostalih 74 zaposlenih imale pravo na žalbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.
Sve ove malverzacije nanele su štetu Komercijalnoj banci koje ja je državna banka, a sve je urađeno kako bi se banka obezvredila i onda jeftino prodala tajkunima.

Sada kada su sve malverzacije raskrinkane postavlja se pitanje da li će Ministarstvo finansija reagovati na sve što se tamo dešavalo i dalje dešava. Da li će Ministarstvo napokon postavili profesionalne ljude ljude u Upravnom i Izvršnom odboru Banke i time konačno zaustaviti one koji su Komercijalnoj banci i akcionarima u Srbiji pričinili štetu.

Pitanje je da li će Više javno tužilaštvo, Ministarstvo unutrašnjih poslova i policija reagovati i konačno pokrenuti postupke protiv svih odgovornih u Komercijalnoj banci zbog malverzacija. Da li će pokrenuti nove postupke u cilju utvrđivanja odgovornosti lica za enormne nenaplative kredite u iznosu od čak 230 miliona evra, utvrđenih AQR, a po nalogu MMF i NBS.

Takođe, pitanje je da li će nadležni reagovati i procesuirati odgovorna lica Komercialne banke kao što su procesuirani oni koji su napravili štetu u Agrobanci, Privrednoj banci Beograd, Univerzal banci, Razvojoj banci Vojvodine ili će zažmuriti na prekršaje odgovornih u Komercijalnoj banci iako su u slučaju Komercijalne banke radi o neuporedivo većoj materijalnoj šteti za državu od štete u tim bankama.