Formulacija o "međusobnom priznanju" i njene posledice: Ove dve poruke zaparale su uši srpskoj javnosti
Stručnjaci koji su na ovu temu govorili složni su po dva pitanja.
"Od Srbije i Kosova se očekuje potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa, zasnovanog na međusobnom priznanju" - po prvi put jedna ovakva formulacija, koja eksplicitno pominje međusobno priznanje kada je reč o pitanju Kosova i Metohije, našla se u jednom zvaničnom dokumentu koji dolazi iz Brisela, tačnije iz Evropskog paramenta. Da "zapara uši" ovdašnjim zvaničnicima i javnosti nije bilo neočekivano, ali koliko je zapravo njen značaj i uticaj?
BRNABIĆ O REPUBLIČKOJ VLADI "Želja da imamo Vladu do kraja jula, ali videli ste neozbiljnost opozicije"
PREDSEDNIŠTVO DONELO ODLUKU: Šapić kandidat SNS-a za gradonačelnika Beograda
PORODICA MUFTIJE ISTRAJNA DA SAZNA UZROK SMRTI: Obducenti iz Sarajeva i Hamburga uzeli uzorke za analizu
Stručnjaci koji su na ovu temu govorili složni su po dva pitanja.
Sa jedne strane, oni ukazuju da je pravi rezultat ovakve formulacije u jednom evropskom dokumentu zapravo zabrinjavajuć, da zadaje udarac dijalogu Beograda i Pritštine, koji je inače već dugo u ćorsokaku i da na izvestan način daje krila nesradnji i nespremnosti na dogovor koja dolazi sa prištinske strane.
S druge strane, iako ističu da EP iz kojeg je ova formulacija i došla putem rezolucije usvojene u Spoljnopolitičkom odboru, nije institucija koja može da traži ili nametne obavezu međusobnog priznanja, ukazuju da se ista retorika jasno mogla čuti i od nemačkog kancelara Olafa Šolca prilikom njegove prve zvanične posete Srbiji.
Upravo to što se i od Nemačke, kao jedne od najmoćnijih evropskih sila, sada jasno čuju takvi zahtevi, pokazuje da EU u kontekstu rata u Ukrajini i krize koja je potresla kontinet gledaju da "reše sve što se rešiti može". Samim tim, pritisak na Srbiji da se opredeli i reši otvorena pitanja sve je jasniji i očigledniji, a sa njima se pomalja i ono šta Evropa od Srbije traži i šta će u narednom periodu, po sve sudeći, sve glasnije zahtevati.
Autor rezolucije Evropskog parlamenta, izvestilac za Srbiju, Vladimir Bilčik rekao je i sam da ni Evropski parlament, niti drugo telo EU ne odlučuju o kosovskom statusu, ali je ukazao da to mogu samo države članice.
Podeljena EU i poruke iz Berlina
A države članice, nije tajna, nisu saglasne po pitanju nezavisnosti Kosova, dok pet zemalja Unije ostaje pri stavu da ne ga priznaje. Ipak, Šolcove poruke imaju specifičnu težinu.
Šolc je, naime, i tokom prethodnog susreta sa Vučićem i Kurtijem u Berlinu, a onda i u Beograd u Prištini, u fokus stavio dijalog Beograda i Prištine i neophodnost da se naprave pomaci na tom polju. Priliko posete Beogradu i Prištini potom je ponovo govorio o neophodnosti međusobnog priznanja ističući da je stav Nemačke o tome poznat i od ranije.
Upravo na tu formulaciju reagovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji kasnije tokom obraćanja medijima zajedno sa Šolcom, istakao da niko nikada iz Evrope o tome nije govorio na taj način.
Vučić je i nakon usvajanja Izveštaja u Spoljnopolitičkom odboru EP rekao da u zvaničnom evropskom pregovaračkom okviru samo stoji - puna normalizacija odnosa Beograda i Prištine, ali se nigde ne govori o međusobnom priznanju i da što se tiče zadiranja u status državnosti i teritorijalnog integriteta Srbija poštuje međunarodno pravo, na koje se ceo svet poziva. Ukazao je, međutim, da se razlucije EP ne mogu ignoristati.
Uticaj navoda EP na tok dijaloga
Sve što se poslednjih dana, pa i meseci, dešava moglo bi, prema oceni sagovornika Euronews Srbija moglo loše da utiče na dalji razvoj situacije i stvarni napredak pregovora dve strane.
Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić rekla je da je odluka da se u Izveštaj Vladimira Bilčika doda očekivanje "međusobnog priznanja" prilično "demotivišuće" za nastavak dijaloga Beograda i Prištine.
- Ako znate da se na kraju dijaloga očekuje međusobno priznanje, to je pričično demotivišuće za dalji tok razgovora. Mislim da bolje da, ako ima prostora, da se iz Rezolucije koja će biti usvojena u julu izbaci to i doda ono što inače stoji u našem pregovačkom okviru za Poglavlje 35, a to je sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. To je statusno neutralna formulacija i takva treba i da ostane. Pitanje je samo ima li volje među evroposlanicima za to, naročito onima koji dolaze iz zemalja koje nisu priznale nezavisno Kosovo - kazala je Grubješić.
Takođe, ona je rekla i da takva odluka u EP ima veze i sa stavom Sjedinjenih Američkih Država.
- SAD već tri godine upotrebljavaju tu formulaciju, da se očekuje međusobno priznanje, to se sad sve sklopilo i gleda se da se proces ubrza, da se završi kako oni misle, međusobnim priznanjem, ali šanse za to su vrlo minimalne ili uopšte ne postoje - kazala je Suzana Grubješić.
Ona je, ipak, dodala da je trenutno fokus EU okrenut, usled aktuelne situacije, na istočno partnerstvo, Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju i njihov dalji status.
Sa druge strane, Dragiša Mijačić koordinator radne gruše za poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU istakao je da Izveštaj EP nema direktnog uticaja na dijalog i pregovarački proces, ali da se ovaj dokument može posmatrati kao "jasna politika EU u daljem razvoju događaja u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine i EU integracijama Srbije".
- Izveštaj EP pokazuje većinsko raspoloženje evroparlamentaraca po pitanju rešenja odnosa između Srbije i Kosova, tako da možemo očekivati ovakve pritiske i u narednim godinama. Izveštaj takođe pokazuje koliko političke partije u Srbiji i ostali politički i društveni faktori malo rade sa evroparlamentarcima u objašnjavanju pozicije Srbije po pvom značajnom pitanju - kazao je Mijačić.
I nakon posete Šolca i njegovih poruka, analitičari su se saglasili da će svakako biti neizvesno kako će se dalje razvijati pregovori.
"Biće vrlo zanimljivo kako će se dalje odvijati dijalog. Pozivanje na uzajamno priznanje do sada nije bilo prihvatljivo kao rešenje za predstavnike Beograda", ukazao je ranije Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za poliitčku izuzetnost i dodao da ne vidi da će se to u skorijem vremenskom periodu promeniti.
