Lazanski: Putin se nije šalio - o tome neka sad razmišljaju oni koji su podržali širenje NATO do granice Rusije
U okolnostima kada se NATO proširio na granice Rusije, kada je postavio raketni štit u Rumuniji i u Poljskoj, Moskva više nema ni vremena ni prostora da stepenuje i vaga svoj vojni odgovor. Ako ne upotrebi odmah svu silu, neće imati šansu da je uopšte i upotrebi, piše Miroslav Lazanski, čiju kolumnu za Politika.rs prenosimo u celosti:
Ako SAD postave nove rakete kratkog i srednjeg dometa u Evropi, imaćemo reprizu kubanske raketne krize iz 1962. godine. To je poruka iz govora Vladimira Putina pred ruskom federalnom skupštinom. Poruka upućena pre svega evropskim članicama NATO-a da će, ukoliko dozvole raspoređivanje američkih raketa na svojim teritorijama, biti prva meta ruskog nuklearnog udara, ali da taj udar neće poštedeti ni komandne centre u SAD.
To što je Putin spomenuo moguću novu verziju kubanske raketne krize i da je Rusija spremna na sve rizike oko toga govori, zapravo, da će Moskva na postavljanje novih američkih raketa u Evropi prvo odgovoriti asimetričnim potezima. Odnosno, ako SAD postave svoje nove rakete u Evropi, koje do strateških ciljeva u Rusiji lete od sedam do deset minuta, Rusi će na svoje ratne brodove i podmornice u međunarodnim vodama duž istočne i zapadne obale SAD postaviti najnovije hiperzvučne rakete „cirkon”. Taj projektil leti i do osam puta brže od zvuka, može da nosi klasičnu, ali i nuklearnu bojevu glavu. U suštini je to protivbrodska raketa, ali ako Rusi najavljuju da će biti instalirana na površinskim ratnim brodovima i na podmornicama, koji će ploviti duž američkih obala, onda to znači da postoji verzija „cirkona” i za gađanje kopnenih ciljeva. Pošto nema logike da prilaze američkim obalama samo da bi gađali američku flotu. A predsednik Putin je naglasio da će ruski brodovi sa tim raketama biti u međunarodnim vodama.
Glavna testiranja rakete „cirkon” završena su još 2017. godine, tada je njen domet iznosio oko 750 km. Sada je Putin najavio domet „cirkona” od 1.000 km. Dakle, ono što su 1962. bile sovjetske raketne baze sa projektilima SS-4 na Kubi, to su danas ruski ratni brodovi i podmornice sa raketama „cirkon”. Prva tri ratna broda koja će ih dobiti su teške nuklearne krstarice iz projekta 1144: „Petar Veliki” , „Admiral Nahimov” i „Admiral Lazarov”.
Na sve te tri atomske krstarice, od kojih su neke iz vremena SSSR-a, menja se kompletan sistem naoružanja i elektronike, sistem veze i upravljanja. Tako će protivbrodske rakete „granit” biti zamenjene projektilima tipa „kalibar” i „oniks”, PVO rakete S-300 u mornaričkoj verziji biće zamenjene sistemom S-400, a možda i S-500, dok će PVO sistem „osa-M” biti zamenjen sistemom „poliment-redut”. Na sve to još dolaze i hiperzvučne rakete „cirkon”, po najmanje 40 projektila na svakoj krstarici. Krstarice „Petar Veliki” i „Admiral Nahimov” su u sastavu Severne flote, dok je „Admiral Lazarov” u sastavu Tihookeanske flote.
Očekuje se da će proces generalnog remonta i obnove naoružanja i elektronike biti završen do kraja ove godine za „Admirala Nahimova”, a do kraja sledeće godine za „Petra Velikog” i „Admirala Lazarova”. Još pre dve godine Rusija je usvojila novu pomorsku doktrinu za period do 2030. godine s ambicijom da uz pomoć hipersoničnih raketa i autonomnih sistema ruska ratna mornarica već 2025. godine postane druga svetska pomorska sila u površinskim ratnim brodovima.
Iskustva ratne mornarice iz operacija kraj obale Sirije biće temelj i za reorganizaciju mornaričkog vazduhoplovstva, jer 360 borbenih letova aviona Su-33, inače baziranih na nosaču aviona „Admiral Kuznjecov” malo je, tim više jer je od tog broja samo 30 letova bilo sa palube nosača. Ostali letovi bili su iz baze Hmejmim. Problemi sa katapultom i užadi za zaustavljanje aviona prilikom sletanja moraju brzo da se reše, uostalom Moskva mora da se odluči hoće li ili neće ići na izgradnju klasičnih velikih nosača aviona radi globalne projekcije moći današnje i sutrašnje Rusije.
Ratna mornarica Rusije dobija nove raketne fregate klase „Admiral Gorškov”, projekat 22350, novi PVO raketni mornarički sistem „poliment-redut”, nove verzije raketa „kalibar”, klasične podmornice klase „Varšavljanka” i „Kilo”, za Pacifičku flotu i novu Petu eskadru ratne mornarice u Sredozemlju. Strateške raketne nuklearne snage Rusije dobijaju nove interkontinentalne rakete „jars”, ove godine i projektile tipa „sarmat”. Strateški PVO sistem oko Moskve, sistem A-135 biće zamenjen novim sistemom A-235, koji obuhvata radarske stanice tipa „voronjež” i rakete S-500.
I na Krimu će radarska stanica tipa „voronjež” biti gotova do 2020. godine. Interkontinentalna raketa „sarmat”, ili RS-28, dometa 16.000 km, sa MIRV bojevim glavama, hipersonični raketni sistem „avangard”, hipersonična raketa vazduh-zemlja „kindžal”, krstareća raketa na atomski pogon „burevestnik”, podvodni nuklearni dron-torpedo „posejdon”sa bojevom glavom od 100 megatona – sve su to aduti Moskve u novom hladnom ratu. Jer, za novo naoružanje Rusija će u sledećih 20 godina potrošiti oko 400 milijardi dolara.
Javni nastupi ruskih političara poruka su SAD i NATO-u da Rusija u slučaju bilo kakvog, pa čak i manjeg konvencionalnog sukoba, neće stepenovati svoj konvencionalni odgovor, pa onda ni taktički nuklearni, čemu sledi i strateški nuklearni odgovor. U okolnostima kada se NATO proširio na granice Rusije, kada je postavio raketni štit u Rumuniji i u Poljskoj, Moskva više nema ni vremena ni prostora da stepenuje i vaga svoj vojni odgovor. Ako ne upotrebi odmah svu silu, neće imati šansu da je uopšte i upotrebi. O preventivnom nuklearnom udaru Rusije da i ne govorim. O tome neka razmišljaju oni koji su inicirali i podržavali glupavo i nepotrebno širenje NATO-a sve do ruskih granica.
