Lazanski upozorava: Nišlije, pazite - Pentagon osmatra četiri ruska vatrogasca, jedno kuče i 10 Srba

Ne­ka gra­đa­ni Ni­ša ma­lo pa­žlji­vi­je mo­tre na noć­no ne­bo, pri­me­ti­će mno­go vi­še sve­tle­ćih obje­ka­ta ne­go ra­ni­je, na­i­me Pen­ta­gon pre­ko sa­te­li­ta Kh-11, osma­tra če­ti­ri ru­ska va­tro­ga­sca, jed­no ku­če i de­se­tak Sr­ba u cen­tru, piše Miroslav Lazanski, čiju kolumnu za portal Politika.rs prenosimo u celini:

Pr­vo je u ve­zi sa cen­trom u Ni­šu sum­nji­čio naš vr­li pri­ja­telj Hojt Bra­jan Ji, da bi sa­da i ko­man­dant ame­rič­ke kop­ne­ne voj­ske u Evro­pi ge­ne­ral Ben Ho­džis iz­ra­zio sum­nju u pra­vu pri­ro­du Srp­sko-ru­skog hu­ma­ni­tar­nog cen­tra, re­kav­ši usred Be­o­gra­da da on sum­nja da je taj cen­tar za­i­sta hu­ma­ni­ta­ran. Po nje­go­vim re­či­ma, mo­ra „da se tu ne­što mu­lja”, do­du­še, ge­ne­ral ka­že da ni­je bio u cen­tru, ali da bi vo­leo da ga obi­đe. Kao da ni­je pro­či­tao pret­hod­ni iz­ve­štaj po­moć­ni­ka ame­rič­kog voj­nog ata­šea u Be­o­gra­du, ko­ji je ra­ni­je već ob­i­šao cen­tar u Ni­šu, pom­no ga is­tra­žio i svo­jim še­fo­vi­ma po­slao de­ta­ljan iz­ve­štaj. Na­rav­no da ga je pro­či­tao, no, i po­red to­ga ge­ne­ral Ho­džis i da­lje sum­nja.

Da sam na me­stu di­rek­to­ra cen­tra u Ni­šu sme­sta bih po­zvao ge­ne­ra­la Ho­dži­sa u po­se­tu, da se lič­no uve­ri o če­mu se ra­di. Pa bih ga on­da od­veo i u onaj ču­ve­ni re­sto­ran u Ni­šu, ko­ji smo u biv­šoj Ju­gi zva­li „Kod Ame­ri­kan­ca”, na le­pi­nje i će­va­pe. No, pro­blem je mno­go slo­že­ni­ji, na­i­me, ge­ne­ral Ho­džis mo­že sve da po­gle­da, sni­mi i za­be­le­ži, na­rav­no ne on lič­no, već eki­pa nje­go­vih po­moć­ni­ka, po­je­de le­pi­nje i će­va­pe „Kod Ame­ri­kan­ca”, i on­da, ka­da se vra­ti u Ne­mač­ku, da opet ka­že da je to nje­mu sve bi­lo sum­nji­vo i da u Ni­šu ni­su či­sta po­sla u ve­zi sa tim cen­trom.

Sle­de­ći po voj­noj hi­je­rar­hi­ji u is­ka­zi­va­nju sum­nje u po­slo­ve Srp­sko-ru­skog hu­ma­ni­tar­nog cen­tra, ka­da je reč o evrop­skim voj­nim nad­le­žno­sti­ma, sva­ka­ko je vr­hov­ni ko­man­dant sna­ga NA­TO-a, ame­rič­ki ge­ne­ral Kur­tis Ska­pa­ro­ti. Ako i on po­sum­nja u pra­vu svr­hu po­sto­ja­nja tog cen­tra, a mo­žda i po­že­li da ga obi­đe i lič­no se uve­ri šta se sve „ta­mo mu­lja”, i nje­ga pod oba­ve­zno tre­ba od­mah po­zva­ti u Niš. I do­ma­ćin­ski ga ugo­sti­ti. Ako i on po­sle po­vrat­ka u Mons osta­ne skep­ti­čan, ko to mo­že on­da uve­ri­ti Ame­ri­ku da cen­tar u Ni­šu za­i­sta oba­ve­štaj­no ne mu­lja? Sa­mo pred­sed­nik Do­nald Tramp, kao glav­no­ko­man­du­ju­ći ame­rič­kim oru­ža­nim sna­ga­ma. Što zna­či, da ako se na­sta­vi trend ame­rič­kog sum­nji­če­nja na vi­so­kom, pa sve vi­šem ni­vou, u Ni­šu mo­že­mo usko­ro da oče­ku­je­mo, ni­čim iza­zva­nog, ali već i slu­žbe­no po­zva­nog, ame­rič­kog pred­sed­ni­ka sa sve su­pru­gom Me­la­ni­jom. Što će Niš auto­mat­ski svr­sta­ti na kar­tu voj­no-po­li­tič­kog tu­ri­zma vi­so­ke oba­ve­štaj­no-va­tro­ga­sne pro­ve­ni­jen­ci­je. U tom kon­tek­stu cen­tar u Ni­šu on­da ula­zi i u set no­vih ame­rič­ko-ru­skih pre­go­vo­ra o stra­te­škom nu­kle­ar­nom na­o­ru­ža­nju SALT-4, či­me i Sr­bi­ja do­bi­ja sta­tus re­gi­o­nal­ne voj­ne si­le. Jer ni­je po­šte­no da svi dru­gi oko nas ima­ju na svo­jim te­ri­to­ri­ja­ma stra­ne voj­ne ba­ze, a mi sa­mo jed­nu, Bond­stil, sa ko­jom kon­sta­ta­ci­jom se Ame­ri, na­rav­no, ne bi slo­ži­li. Od­no­sno ne­ka gra­đa­ni Ni­ša ma­lo pa­žlji­vi­je mo­tre na noć­no ne­bo, pri­me­ti­će mno­go vi­še sve­tle­ćih obje­ka­ta ne­go ra­ni­je, na­i­me Pen­ta­gon pre­ko sa­te­li­ta Kh-11, osma­tra če­ti­ri ru­ska va­tro­ga­sca, jed­no ku­če i de­se­tak Sr­ba u cen­tru. Da ne­što oba­ve­štaj­no ne mu­lja­ju...

Da­kle, ti­pu­jem da će Tramp s na­šom snaj­kom, a Hr­va­ti ina­če zo­vu Slo­ven­ce „alp­skim Sr­bi­ma”, sle­te­ti pr­vo u Niš, pa tek on­da u Be­o­grad. Una­pred se ja­ko ve­se­lim do­la­sku Do­nal­da Tram­pa, na­rav­no, još vi­še na­še snaj­ke, pa ma­kar pr­vo sle­te­li i u Niš. Jer, ako nam već u Niš, ono ra­ni­je, ni­je do­šao pa­pa, a oče­ki­va­li smo, red je da sa­da do­đe Tramp. Isti­na, pa­pi smo opro­sti­li, jer Va­ti­kan ni­je pri­znao Ko­so­vo, Ame­ri­ka je­ste, i sad je red da se to pri­zna­nje kom­pen­zu­je do­la­skom Tram­pa u Sr­bi­ju. Sa­mo da po­sle Ni­ša i Be­o­gra­da ne od­le­ti u Pri­šti­nu, jer to bi sve po­kva­ri­lo.

Po­što smo mi maj­sto­ri da sve po­kva­ri­mo, mi smo još 1999. za­po­če­li pro­ces vir­tu­e­li­za­ci­je NA­TO-a. Zbog nas je NA­TO, da bi se odr­žao, po­stao vir­tu­e­lan. Da je jav­nost u ta­da 19 dr­ža­va čla­ni­ca sa­ve­za zna­la sa­mo ka­ko je sa­vez po­de­ljen, ge­ne­ral Ve­sli Klark se za­la­gao za kop­ne­nu op­ci­ju, Pen­ta­gon je bio pro­tiv, ge­ne­ral Šort je za­go­va­rao že­sto­ko bom­bar­do­va­nje svih mo­sto­va u Be­o­gra­du, Fran­cu­zi su bi­li pro­tiv, Nem­ci su ozbilj­no raz­ma­tra­li ru­ske mi­rov­ne pla­no­ve, Bri­tan­ci i Ame­ri­kan­ci su se oko to­ga zgra­ža­va­li, Bri­ta­ni­ja je od­bi­la da nje­ni avi­o­ni ga­đa­ju TV Be­o­grad, bri­tan­ski ge­ne­ral Majkl Džek­son od­bio je na­re­đe­nje vr­hov­nog ko­man­dan­ta NA­TO-a ge­ne­ra­la Klar­ka da za­u­sta­vi ru­ske pa­do­bran­ce na aero­dro­mu Sla­ti­na kod Pri­šti­ne. Gr­ci ni­su ni uče­stvo­va­li u agre­si­ji na SRJ 1999, a Ma­đa­ri su re­kli da even­tu­al­na kop­ne­na ope­ra­ci­ja ne­će mo­ći ići sa nji­ho­ve te­ri­to­ri­je. Ne zbog lju­ba­vi pre­ma Sr­bi­ma, već zbog voj­vo­đan­skih Ma­đa­ra. SAD su iz­ve­le oko 85 od­sto bom­bar­der­skih ak­ci­ja, vi­še od 60 od­sto svih le­to­va, vi­še od 90 od­sto oba­ve­štaj­nih i iz­vi­đač­kih mi­si­ja, oko 90 od­sto za­da­ta­ka u obla­sti elek­tron­skog ra­to­va­nja, is­pa­li­le su vi­še od 80 od­sto oruž­ja sa pre­ci­znim na­vo­đe­njem i vi­še od 95 od­sto svih lan­si­ra­nih kr­sta­re­ćih ra­ke­ta. Ame­ri­kan­ci su iz svih svo­jih ak­ci­ja is­klju­či­va­li svo­je sa­ve­zni­ke iz NA­TO-a, i pri oda­bi­ru me­ta us­kra­ći­va­li su im sve oba­ve­štaj­ne in­for­ma­ci­je za sve me­te ko­je su ga­đa­li ame­rič­ki avi­o­ni, ili ra­ke­te. Ta­kav vir­tu­el­ni rat vo­dio je i ka vir­tu­el­noj po­be­di. Upra­vo ta vir­tu­e­li­za­ci­ja NA­TO-a do­ve­la je i do vir­tu­e­li­za­ci­je ame­rič­kog shva­ta­nja Srp­sko-ru­skog hu­ma­ni­tar­nog cen­tra u Ni­šu.