Majić presudom koljačima OVK ponovo MASAKRIRAO žrtve: Sudije oslobodile silovatelje i ubice!?

Da li je sudija Miodrag Majić oslobađajućom presudom "gnjilanskoj grupi silovatelja i ubica" položio saradnički kolokvijum koji je bio neophodna mera dokazivanja da bi mogao da stane rame uz rame svima onima koji bi od Srbije da naprave modernu koloniju?

Doktorska disertacija sudije Majića je spram ove neodbranjive sudske presude bila - mačiji kašalj!? Jer, ovim činom je "svoju togu na kolenima predao u krilo mentora koje je neretko uveseljavao sa gitarom u ruci"... U prevodu, neko od dvoje sudija, onaj koji je doneo osuđujuću presudu za 11 ljudi (ukupno 116 godina robije) ili ovaj koji ih je oslobodio – morao je odmah da krene put požarevačke Zabele!?

Ne treba biti uopšte pravnik pa ne shvatiti da ove presude, kao dijametralno suprotna tumačenja zakona, pod hitno traže da jedan od ove dvojice sudija odmah napusti svoju profesiju? A, ruku na srce, ogromna većina se odmah mogla zakleti – da je oslobađanje prvostepeno osuđenih 11 zlikovaca presedan i veliki blam za sudsku profesiju u Srbiji i bez sličnog primera u modernoj sudskoj istoriji!

Ova sudska odluka, u kojoj je direktni učesnik sudija Majić, kao ni jedna do tada, izazvala je 2013. godine buru negodovanja javnosti, stručne i nestručne, čime je gnev i razočarenje običnih ljudi u srpsko pravosuđe dostiglo vrhunac. Da li je baš to želelo sudsko veće Apelacionog suda u Beogradu - da svojim "nakaradnim" presudama dotuče ionako tajušni imidž koje pravosuđe uživa u srpskom društvu? I to po želji onih, koji bi sve da kroje po meri samo i isključivo svojih interesa...

Ali, vratimo se na početak morbidne priče o ne(poštenju) pojedinih sudija.

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu osudilo je 19. septembra 2012. godine 11 pripadnika "Gnjilanske grupe" OVK zbog zločina nad Srbima 1999. godine, a šestoricu optuženih je oslobodilo optužbi. Na području Gnjilana je u periodu od juna do decembra 1999. godine ubijeno 80 osoba, a 260 zarobljeno, ali su za to, prema navodima Tužilaštva za ratne zločine, odgovorne i druge jedinice OVK. Stravična mučenja činjena su u podrumu gnjilanskog internata i u jednom soliteru.

Dostojanstveni i hrabri sudija Snežana Nikolić Garotić rekla je prilikom izricanja presude da su osuđeni krivi za silovanje dve zaštićene svedokinje, C1 i C2, pošto je sud utvrdio da su silovane svakodnevno, da su tučene, davljene i da su optuženi urinirali po njima nakon silovanja. Osuđeni su im tokom zlostavljanja takođe rekli da poruče Srbima koji hoće da se vrate da će "još gore proći".

Prvooptuženi Aguš Memiši, koji je neposredno pred izricanje presude pretio osvetom zameniku tužioca za ratne zločine, osuđen je na 12 godina zatvora. Nazif i Ahmet Hasani osuđeni su na 13 godina, Faton Hajdari na 10 godina, Samet Hajdari na 15 godina, Ferat Hajdari na osam godina zatvora, Kamber Sahiti takođe na osam godina, a Seliman Sadiku i Burim Fazliju na 12 godina zatvora. Šefket Musliju, Sadik Aliju osuđeni su u odsustvu na pet, odnosno osam godina zatvora jer su u bekstvu. Optužbi su oslobođeni Šemsi Nuhiju i još petorica koji su bili u bekstvu - Fazlija Ajdari, Redžep Aliji, Šaćir Šaćiri, Idriz Aliji i Ramadan Halimi.

"Želim da te zatvore sa obdarenim Afroamerikancem": Umobolni napad opozicije na Brnabićevu digao Srbiju na noge!

Međutim, našli su se najpre "pravni anglosaksonski junaci, a srpske prepoštene i najsposobnije sudije" u Apelacionom sudu su te 2013. donele spornu odluku.

Apelacioni sud u Beogradu objavio je na sajtu obrazloženje presude kojom je pravosnažno oslobodio pripadnike "Gnjilanske grupe" OVK optužbi za zločine nad Srbima i nealbancima na području opštine Gnjilane od juna do kraja decembra 1999. godine. Tom odlukom potvrđen je oslobađajući deo presude Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu kojom su Fazli Ajdari, Redžep Aliji, Šaćir Šaćiri, Idriz Aliji, Šemsi Nuhiju i Ramadan Halimi oslobođeni od optužbe da su kao saizvršioci počinili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva i da su od juna do decembra 1999. do smrti mučili najmanje 80 osoba.

Istom odlukom Apelacionog suda je, međutim, zbog nedostatka dokaza preinačen deo presude kojom su Musliju Šefket, Alija Sadik, Aguš Memiši, Faton Hajdari, Ahmet Hasani, Nazif Hasani, Samet Hajdari, Ferat Hajdari, Kamber Sahiti, Selimon Sadiki i Burim Fazliu bili osuđeni za silovanje dve žene.

Ovo je dokaz crno na belo da Saša Janković laže?!

Apelacioni sud je u ovom slučaju održao glavni pretres u septembru 2013. i sam izveo ključne dokaze, nakon što je u maju na javnoj sednici razmatrao žalbe optuženih i Tužilaštva za ratne zločine na presudu kojom je 11 pripadnika te grupe bilo osuđeno na ukupno 116 godina zatvora, a šestorica oslobođena optužbi.

Optuženi su oslobođeni i pred Odeljenjem za ratne zločine i pred Apelacionim sudom za optužbe da su početkom juna 1999. na teritoriji Gnjilana i njegove okoline naređivali i vršili prema civilnom stanovništvu srpske i nealbanske nacionalnosti i pojedinim pripadnicima albanske nacionalnosti protivzakonita zatvaranja, nečovečna postupanja, mučenja, silovanja, ubistva, telesna povređivanja, nanošenje velikih patnji i pljačkanje imovine stanovništva.

U osuđujućem delu, za silovanje, prvostepena presuda je preinačena imajući u vidu da su iskazi oštećenih C1 i C2 višestruko kompromitovani svim razlikama u iskazima datim pred istražnim sudijom u Nišu, pred istražnim sudijom u tom krivičnom postupku, obavljenim prepoznavanjem, kao i iskazima na pretresu i pred prvostepenim i drugostepenim sudom, navodi Apelacioni sud u obrazloženju.

– To sve stvara znatnu sumnju koja dovodi u pitanje verodostojnost njihovih iskaza, a u odsustvu drugih dokaza kojima bi se na nesumnjiv način utvrdilo da su upravo navedeni okrivljeni izvršili krivično delo koje im je optužnicom Tužilaštva za ratne zločine stavljeno na teret – navodi Apelacioni sud.