MASAKR ZA TRI SATA: Decu su bacali u vazduh i dočekivali bajonetima i sekli su im noge ispod kolena!
"Tako su mi poginule kćerke: Zorka od 14 godina, Krstinja od osam, i sin Milorad od dve godine. Sin Mato imao je četiri godine. Uhvatili su ga živa, i posekli mu obe noge u kolenima, vezali ga i obesili na jednu šljivu i glavu mu okrenuli naniže", rekao je svedok masakra Dušan Simonović.
Predastavnici Nevladine organizacije "Klub Velika" zvanično su predali Vladi Crne Gore inicijativu za utvrđivanje pune istine o genocidu u selu Velika, opština Plav, 28. jula 1944. gde su, kako tvrde, zlikovci klali nejač, starce, žene i decu koja su bacana u vazduh i dočekivana na bajonete i kojoj su sečene noge ispod kolena...
- Budući da nacistički genocid u Velici 28. jula 1944. godine prevazilazi lokalne okvire i opominje, zahtevamo da Vlada Crne Gore formira državnu komisiju, u kojoj bi bili i kvalifikovani Veličani, sa zadatkom da se utvrdi tačan broj poginulih u genocidu, sa osnovnim ličnim podacima žrtava. Tražimo da se utvrdi koje su sve vojne jedinice počinile ovaj zločin, kao i njihov komandni kadar i sastav, sa ličnim podacima svih njihovih pripadnika u periodu genocida u Velici. Potrebno je da se rasvetli motiv tog zločina, koji se po monstruoznosti i srazmerno broju stanovnika smatra jednim od najtežih na prostorima Jugoslavije, stoji u pisanoj inicijativi, u kojoj se od Vlade Crne Gore još zahteva da u saradnji sa potomcima, podigne dostojan spomenik - memorijalni centar žrtvama genocida u Velici.
Pozivaju i isto vreme i Islamsku zajednicu u Crnoj Gori da se jasno i nedvosmisleno ogradi od genocida i osudi zločin protiv čovečnosti, koji su Bošnjaci-muslimani u sastavu jedinica nacističke Nemačke počinili nad civilnim veličkim pravoslavnim stanovništvom. Budući da je od ukupno 814 stradalih stanovnika sadašnjih opština Plav i Gusinje u Drugom svetskom ratu, samo u veličkom pokolju ubijeno dve trećine nejači našeg sela, zahtevamo da matična opština Plav 28. jul proglasi za Dan sećanja na žrtve genocida u Velici, kaže se u inicijativi NVO "Klub Velika", pišu Večernje Novosti.
Masakr za tri sata
- Masakrirali su nas za samo dva-tri sata. Zverski. Ječala je Velika. Gledali smo uplašeno ka majkama koje su klali. Velika je za tren postala jedno od tri najveća gubilišta u Evropi u Drugom svetskom ratu, kada se imaju u vidu broj stanovnika i teritorija - govorio je preživeli svedok veličkog pokolja dr Gojko Gojković (84), koji živi u Beogradu. - Bila je vidljiva želja zlikovaca da nas urnišu i zatru. Zločin je bio smišljen i isplaniran, kasnije prećutkivan. Međutim, sećanje ne sme da stane. Zločin mora da se pamti. Da opominje.
Na tom mestu stradanja prošle godine 28. jula, na dan Svetih Kirila i Julite, deteta i majke koji su postradali u vreme Dioklecijanovog gonjenja hrišćana, u potčakorskom selu Velika, u opštini Plav, besedio je patrijarh srpski Irinej, baš na dan kada su za par sati 1944. godine pripadnici zloglasne nacističke divizije "Princ Eugen", potpomognuti muslimanima, balistima i vulnetarima iz Plava i Gusinja, doslovce poklali više od 600 žitelja Velike!
- Ovo je mesto obliveno krvlju nevine dece, žena i staraca koji su položili živote samo zato što su bili druge vere ili nacije u odnosu na one koji su potezali svoje noževe, svoju mržnju i sve ono čime su na najstrašniji način utištavali živote. Ovde je stradalo više od stotinu dece i to na najbestijalniji način. Stradala su i mnoga nerođena deca. Vađena su iz utroba svojih majki i predana ognju i nožu.
Veličani će se i u utorak pomoliti za duše nevinih žrtava. Setiće se i reči patrijarha Irineja, izgovorenih pred Crkvom Svetih velikomučenika Kirila i Julite, koju su sagradili u znak sećanja na svoje mučenike.
Boli ljude bajonetima
Milici Simonović, kako je svedočio njen suprug Dušan, zlikovci su bajonetima pocepali stomak i izvadili dete iz utrobe. Njena deca su pošla da vide šta je sa majkom.
- Tako su mi poginule kćerke: Zorka od 14 godina, Krstinja od osam, i sin Milorad od dve godine. Sin Mato imao je četiri godine. Uhvatili su ga živa, i posekli mu obe noge u kolenima, vezali ga i obesili na jednu šljivu i glavu mu okrenuli naniže. Tu su ga mučili zverski pred očima moje majke Jele. Skinula je šamiju sa glave i molila ih da to ne čine. Ubili su obešenog Mata. Kći Ljubica je pobegla. Umrla je od posledica strave koju je doživela - svedočio je Dušan Simonović.
