MATIJA BEĆKOVIĆ: Na KOSOVU je sve počelo i na njemu će se SVE i rešiti!
Već dve decenije imamo slučaj da se srpsko ime u Crnoj Gori progoni, do sada se znalo kako se zove kada nekoga gonite zbog imena, to je najkraća definicija fašizma, rekao je između ostalog u intervjuu za Sputnjik akademik Matija Bećković
Da li je devalvirala najskuplja srpska reč? Ako jeste, koja je danas najskuplja?
- Meni se čini da je ta najskuplja srpska reč, kako sam nazvao Kosovo, u međuvremenu postala još skuplja i da više nije najskuplja srpska, nego možda engleska i ruska, francuska najskuplja reč. Svakodnevno se vidi da se na njoj rešava sudbina sveta i da je baš na njoj počeo onaj sunovrat koji traje do naših dana. Možda nismo ni znali koliko je skupa do ovih decenija kada je postala centar između Istoka i Zapada, među civilizacijama, među verama.
ISTORIČAR SALIH SELIMOVIĆ ŠOKIRAO BiH: Mi, muslimani, smo SRBI i govorimo srpski jezik!
Zašto, šta je to toliko jako u korenu te najskuplje srpske reči "Kosovo"?
- Jednoj zemlji oteta je njena matična, osnovna teritorija, na kojoj je taj narod postao hrišćanski, iz koje se on preporodio i rodio. Taj presedan koji se desio u naše vreme, u sred Evrope u 21. veku, gde je ignorisana čitava istorija jednog naroda i poništena njegova vera, znate da je samo nebo ozvezdano onoliko koliko je Kosovo onebesano srpskim svetinjama, manastirima, crkvama, crkvištima i grobištima.
Poništavanje istorije, kada je Kosovo u pitanju, traje prilično dugo, ali poništavanje istorije Crne Gore ubrzano je, kao ovo vreme u kome živimo. Izjavili ste da je Njegoš izdajnik Crne Gore, ove današnje. A šta da je stvarno sada tamo neki novi Njegoš, da li bi ga Crna Gora prepoznala kao genija?
- Njegoš je stvorio taj narod, tako da on ne zna ni šta će s njim, ni šta će bez njega. On je učinio da taj narod ima sebe u svom jeziku i borba sa njim traje do današnjeg dana, trajala je za njegova života, a još više posle njegove smrti. On je možda to i znao kad je ostavio amanet da se sahrani na vrhu jedne planine koja je međa među svetovima. On je hteo da tu zemlju brani i svojim grobom. Mora da je bio ubeđen da narod koji ne može da odbrani jedan grob nema razloga ni da postoji. Sedam puta je sahranjivan, njegov grob rušen, ali ta bitka još uvek traje. Sad su Njegoša isterali iz škole, a Crna Gora je doživela da se zove stranim imenom, da joj se peva "Montenegro i junačko NATO leglo".
Da li Vi govorite crnogorskim jezikom?
- To je jedini strani jezik koji se govori i predaje na srpskom. Dodana su dva slova, ali nije pronađeno nijedno prezime koje počinje tim slovima. Oni koji taj jezik uvode nikad javno nisu njime progovorili. Ne možete da zamislite da neki vođa Crne Gore i novokomponovani lingvista kaže "poslije šjednice šjutra da šjednemo da nešta ižjedemo". Ako bi tako nešto izgovorio, verovatno bi tog dana završio svoju karijeru.
Da li mislite da su Srbi u Crnoj Gori, uz sve što se radi spolja, a i unutar te zemlje na putu nestanka, da će za sto godina turisti u Boki odlaziti u rezervat da bi videli kako žive Srbi?
- Na tome se vrlo ozbiljno radi, zato što je Crna Gora postigla svoju nezavisnost tako što je Srbima koji tamo žive oduzela pravo glasa. To je prvi slučaj da oni kojih se to najviše ticalo nisu imali pravo da na tom referendumu učestvuju. Rezultat su postigli tako što su dali pravo drugim zajednicama, vlast je pokupila mobu po celom svetu, dovozila avionima sve osim Srba, pa su za pola procenata izvojevali nezavisnost. Ali Crna Gora nikada nije bila zavisnija, sem kad je tu nezavisnost izborila od najrazličitijih sila, osim od svog naroda. Vlast je pobedila svoj narod pomoću drugih nacionalnih zajednica i drži taj narod, takoreći van zakona.
PLJUNULI BRAĆI U LICE! "Znaju li kukavci da čast i bruka žive dovijeka?"
Najbizarnije u toj stvari je što je Srbija govorila da nikada nisu bili bolji odnosi u istoriji te dve zemlje, nego baš u ovo vreme kada je ukinut srpski jezik, kad je ukinuta ćirilica, kada su uvedena dva nova slova, kad se osniva Crnogorska crkva, kad se Njegoš isteruje iz škole. Stav Srbije dovoljno govori o statusu Srba u Crnoj Gori i njihovim pravima. Vlast računa na glasove koje ima u Rožajama ili u Plavu, Ulcinju, a ima više glasova u Rožajama nego što ima u sedam crnogorskih brda. Oni prosto ignorišu svoj narod koji živi iznad hiljadu metara nadmorske visine.
Velik je Vaš jed zbog ulaska Crne Gore u NATO i tvrdnji da odnos između Srbije i te zemlje nikada nije bio bolji. Kako se Srbija postavila na međunarodnoj sceni, vlada tvrdi da nikada nije imala bolje odnose ni sa Rusijom, ni sa SAD. Kakva je to politika?
- To je neka ekvilibristika gde se pokušava opstati na trapezu, ali ne znamo dokle će to trajati, da li ćemo moći da odbranimo i održimo neutralnu poziciju, da budemo ono što je rekao Sveti Sava, Istok na Zapadu i Zapad na Istoku. To je davno formulisano u temelju naše geografije koja je odredila i našu istoriju. Ali to se nikad nije odnosilo na našu kulturu koja nije znala za granice, na naše pismo, veru, nacionalni identitet. NATO nije manji bez Crne Gore, niti je veći sa njom. Ali oni insistiraju da budu članica, s jedne strane više da se sklone, da dobiju azil kod te agencije, nego što su zainteresovani da sama Crna Gora uđe. S druge strane, NATO više interesuje ta teritorija, nego što ih interesuju Crnogorci.
MRAČNO PROROČANSTVO EMIRA KUSTURICE: Evo šta će biti sa hrišćanima!
Da li Vam se čini da su Srbi sa prostora koji su u neku ruku izgubljeni - neki su i trajno izgubljeni jer, iako su srpski u zemljišnim knjigama, Srbi tamo više ne žive - uvek imali veću želju da Srbija bude kraljevina? Zašto?
- Zato što je predsednik Srbije, predsednik Srbije, a kralj Srbije kralj svih Srba. On ih drži na okupu, to je postalo takođe jedan od problema u vreme kada je srpska kokarda postala tuđe, a petokraka domaće znamenje. Mnogi bi pomislili da smo petokraku mi izmislili, a da nam je kokarda nametnuta.
U tom smislu se mnogo stradalo i mnogo je bilo straha, jer možda nijedna reč nije toliko klevetana kao reč „kralj".
Samo mi je žao što neka od ovih naših bivših republika nije imala sto grama neke krune da pokaže šta bi to njoj značilo, šta bi oni od toga napravili. A mi imamo krunu koju niko ne spori koja je autentična, odavno priznata, pod kojom smo postigli sve što smo postigli u istoriji.
Mi hoćemo republiku, a hvalimo se onim što smo postigli kao kraljevina. Nemamo ništa što bi smo rekli da je za ponos i diku od kad je Srbija republika. Kad bi Rusi imali kralja, mislim da se ne bi dvoumili ni minut, jer to je prirodan oblik njihove države, njihovog carstva.
Pomenuli ste spisak srpskih žrtava, one ne zastarevaju, a ta uspomena? Zašto Srbija konačno ne napravi spisak žrtava?
- To je velika greška i veliki greh, da ne samo što to ne zna svet, nego skoro i da Srbi zaboravljaju. Kad kažete da je samo za Srbe bilo sto za jednog, sto za ubijenog, pedeset za ranjenog, to malo ko zna. Kad se kaže da je bombardovana Jugoslavija, nije, bombardovana je Srbija. Pa i sad kad je NATO bombardovao. Avioni su preleteli celu Jugoslaviju da bi izručili te bombe na Beograd.
Mi smo to u ime bratstva i jedinstva sakrili od samih sebe, da bi smo danuli dušom i živeli snošljivije, ali to je rezultiralo time da se tvrdi da tih žrtava nije ni bilo. Da su neki drugi bili žrtve, a da smo mi porobili one za koje mislili da smo ih oslobodili. Nemanje te čitulje, nebriga o tolikim nevinim žrtvama nam se osvetila.
Da nije bilo Jevreja koji su pored one večne vatre u Jad Vašemu ispisali "Jasenovac", to bi se izbrisalo, kao što je na neki način izbrisano na jasenovačkom polju gde je podignut cvet. Gledao sam seljake sa Kozare koji kad dođu ne znaju gde da zapale sveću, jer to nije predviđeno. Ne znate da li je to simbol za pesmu leta ili će tu da se ljudi venčavaju ili će biti jedno od najvećih stratišta u Evropi, kao što je Aušvic ili Mathauzen.
