Međunarodna matematička olimpijada 2017, druga strana medalje: Intervju sa vođom srpskog SREBRNOG tima
"Razmišljanja, potrebe i pritiske s kojima se današnji takmičari suočavaju najbolje može da razume neko ko je i sam bio na njihovom mestu"
Srpski srednjoškolski tim predvođen asistentom sa Mašinskog fakulteta na katedri za matematiku Dušanom Đukićem (36), sa Međunarodne matematičke olimpijade održane u Riu de Ženeiru jula 2017. godine vratio se sa šest pojedinačnih medalja i 18. mestom u ekipnom plasmanu. Sa ove, gotovo svetske smotre, šestoro matematičara reprezentativaca donelo je četiri srebrne i dve bronzane medalje, što je uspeh na koji je vođa ekipe posebno ponosan. Deo njegovog posla i jeste da održi (timski) duh, a kao neko ko je na istom takmičenju svojevremeno osvojio tri medalje, najbolje bi mogao znati koje su prave reči podrške. O tome koja su njegova ostala zaduženja, kako se našao u toj ulozi, sa kakvim se izazovima susreće i koliko je značajno biti deo tima koji je zabeležio jedan od najznačajnijih rezltata u godini na izmaku otkrio je u intervjuu za portal SrbijaDanas.com.
Vođa Olimpijske matematičke ekipe mora biti neko ko to prati. Ja sam ostao u matematičkim takmičenjima i po završetku takmičarske karijere 1999. godine, predlagao zadatke za takmičenja, uživao u tome, ali tada mi se činilo da ću za ovu poziciju biti razmatran tek u dalekoj budućnosti. Mislim da je prelomni trenutak bila 2006. godina kada su za Olimpijadu bila usvojena moja dva autorska zadatka – od ukupno šest koliko takmičari rade na Olimpijadi – u konkurenciji zadataka iz celog sveta. Već sledeće godine me je Društvo matematičara Srbije, koje i organizuje učešće ekipe Srbije na Olimpijadi, postavilo za zamenika tadašnjeg vođe ekipe Đorđa Krtinića, a šest godina kasnije sam ga nasledio.
Pročitajte i:
U odnosu na vreme kada sam bio učenik, danas posmatram takmičenja sa one druge strane „sudijskog stola“, ali mislim da razmišljanja, potrebe i pritiske s kojima se današnji takmičari suočavaju najbolje može da razume neko ko je i sam bio na njihovom mestu. Naprosto, volim da se bavim ovim poslom, a nadam se da je i Društvo matematičara zadovoljno mojim dosadašnjim radom.
U sastavu olimpijskog tima su, osim takmičara, vođa i zamenik vođe. Oni imaju ulogu neke vrste „trenera“ ekipe. Prvo učestvuje u pripremi zadataka sa vođama drugih ekipa. Potom, zajedno sa pregledačima koje je odredila zemlja-organizator, učestvuje u određivanju pravednih ocena radova svojih takmičara.To podrazumeva pažljivo čitanje radova učenika i tumačenje njihovih ideja i razmišljanja, a potom pregovore sa pregledačima. Pritom, ti radovi često nisu kratki. Ilustracije radi, pre dve godine je na Olimpijadi bio jedan moj zadatak, a običaj je da vođe zemlje koja je predložila zadatak – u tom slučaju Srbije – pregledaju radove zemlje domaćina – u tom slučaju Tajlanda – na tom zadatku. Tako smo moj kolega i ja dobili da pregledamo 147 gusto ispisanih stranica na nerazumljivom jeziku i nepoznatom pismu.
Na Olimpijadi sam učestvovao tri puta kao takmičar, od 1997. do 1999. godine i osvojio jednu zlatnu i dve srebrne medalje. Teško je upoređivati učešća u svojstvu takmičara, odnosno vođe ekipe. Kao vođa imate neke druge ciljeve. Borite se za rezultate takmičara i ekipne rezultate, ne više za svoje. Sa druge strane, ugled u tim krugovima se stiče na različite načine – možete biti zapaženi kao govornik, kao sposobni rešavač ili sastavljač zadataka ili po drugim ličnim sposobnostima. Svojim ličnim uspehom mogu da smatram autorstvo četiri zadatka na dosadašnjim olimpijadama.
Poštujem sportiste, radujem se njihovim uspesima i neću dopustiti sebi da poredim naučno-obrazovne i sportske uspehe. Da li bi trebalo više novca uložiti u obrazovanje i nauku? Apsolutno! Ipak, sumnjam da je doček na balkonu ona satisfakcija kojoj mladi naučnici teže, naročito ako je njihova jedina svrha da se prikrije opšti nemar prema nauci. Mi naučnici nismo javne ličnosti.
Mada je svaki uspeh priča za sebe i nijednom od njih ne volim da dajem poseban status, nakon relativno slabog prošlogodišnjeg rezultata, 2017. smo se ponovo vratili u gornji deo ekipne tabele. Takođe me raduje što niko od učenika nije podbacio, pošto je psiholoska stabilnost veoma važan faktor na takmičenju.
Naredne godine ću napraviti pauzu kao vođa ekipe, a za posle ćemo videti. Svakako ne nameravam da se povučem sa takmičenja. Ljudi koji se u zemlji bave ovim poslom ima malo, što i nije teško razumeti, jer je posao praktično volonterski, pa je važno da svako doprinese koliko može.
