MELODIJOM NASLIKAO SRPSKE PREDELE: Mladi virtuoz oduševio Moskvu HARMONIKOM
Milan Milićević, devetnaestogodišnjak iz Vinče, odneo prestižnu nagradu na svetskoj harmonikaškoj Olimpijadi u Moskvi
Iako živimo u eri novokomponovane muzike "instant" trajnosti i kvaliteta, one koja "nema dušu" jer prati klišetirane svetske trendove - sa druge strane ovakvog sveta ipak postoje i oni retki, koji umeju da prepoznaju prave vrednosti muzičke umetnosti i da je publici dočaraju u najlepšem obliku.
Jedan takav mladi umetnik prepoznat je ove godine na Svetskoj olimpijadi umetnosti u Moskvi, gde je osvojio prvo mesto i gran-pri nagradu, potiče iz beogradskog naselja Vinča, a zove se Milan Milićević.
Kako je bilo naći se pred 60 vrsnih takmičara svetske muzičke scene u Moskvi, kakav je položaj današnjeg umetnika u Srbiji, koji je njegov recept za uspeh i šta očekuje u 2017. godini – otkriva za portal SrbijaDanas.com ovaj mladi virtuoz.
Talenat po očevoj liniji
Nakon deset godina aktivnog sviranja harmonike i nasleđivanja talenta za ovaj instrument po očevoj liniji, Milan podseća na priču o svom prvom susretu sa ovim instrumentom.
- Tata je svirao harmoniku, ali amaterski, uvek je imao običaj da preslušava različite kompozicije... Motajući se uvek oko njega, slušao sam tu muziku i meni i mom bratu se polako javila želja da se oprobamo sa takvim instrumentom. Početak muzičkog školovanja nam je bio u Grockoj, a posle sam nastavio sviranje u srednjoj muzičkoj školi – rekao je Milan.
Iako iza sebe ima nekoliko nastupa (Sokobanja, Topola, Moskva) na kojima je osvojio velika priznanja, Milan je tajnu svog uspeha objasnio stalnom vežbom i upornošću, ali i profesionalnim umseravanjem u srednjoj muzičkoj školi "Dr Vojislav Vučković".
- Za vreme takmičenja, vežbao sam i po deset sati dnevno. Nakon školskih obaveza, tada se sve slobodno vreme iskoristi na dodatno usavršavanje. Za svetska takmičenja potrebno je veliko odricanje – priznao je Milan dodajući kako „vežbom uvek postaje bolji i pobeđuje samog sebe“.
Pripreme za Moskvu
Za takmičenje u Rusiji Milićević je spremao čak 20 numera, od kojih su 16 izuzetno teške i zahtevne. Kroz neke numere bilo je neophodno dočarati atmosferu i ambijentalnost određenih gradova.
- Jedna od takvih kompozicija je „A Paris“ – tu treba pokazati tehniku, ali i dočarati svu lepotu koju Pariz nosi sa sobom, jer je taj grad opisan u kompoziciji i potrebno je približiti slušaocima maksimalno atmosferu i čari francuske prestonice, a to je najteže. Tek kad se tehnički savlada pesma, onda tek muzika može da proistekne iz svega toga - kazao je Milan.
Van svakog klišea: Od narodne do Sinatre na harmonici
U svom repertoaru pesama, Milan se, pored narodne muzike koju najčešće izvodi, pohvalio nizom različitih žanrova kao što su klasična muzika, varijete, splet balkanskih melodija, džez, valcer, tango a ponekad i rok end rol.
- Često mi se desi da za brata ili društvo skinem melodije, pa odsviram neku dobru pesmu od Sinatre, AC/DC, Metalike, a posebno vole na harmonici i Beogradski sindikat... Najviše volim narodne melodije sa Balkana, među njima i sevdalinke, ciganske, rumunske i bugarske melodije – rekao je Milićević, objašnjavajući kako i danas ljudi „nose u genima etno muziku, ali ne mogu sebi to baš tako lako da priznaju“, kao i da „previše komercijalizacije nekih autora dovodi do trendova koji imaju instant trajanje, ali je muzika pravih vrednosti - sigurno narodna.“
Svako takmičenje jednako bitno
Odskočna daska u muzičkoj karijeri kojoj je prethodila nagrada u Moskvi bilo je priznanje u Sokobanji u juniorskoj kategoriji 2015. godine, a 2016. bio je apsolutni pobednik među seniorima. Milanu je svako takmičenje jednako važno i na svakom se maksimalno trudi:
- Mnogo mi znači svako takmičenje, bilo da je u Srbiji, svetsko ili evropsko. Osvojiti neko priznanje ili nagradu - to je svojevrstan primer nečijeg poštovanja i znak da vredite u muzičkom svetu – kazao je Milan.
"Pšeničica, sitno seme" kupila žiri iz Moskve
Ove godine u maju, Milan je imao priliku da nastupi na prestižnoj svetskoj muzičkoj Olimijadi u Moskvi, gde je osvojio prvo mesto. Svirao je varijete ali i nacionalne melodije kao što su „Pšeničica, sitno seme“, „Razbole se šimšir list“ i „Vlaške melodije“.
- Prošarao sam repertoar, iz svake oblasti sam pokazao stilske razlike i bogatstvo srpskh melodija. Svaki kraj je drugi stil i druga priča - a moj zadatak je bio da naslikam srpske predele i atmosferu koji naši krajevi nose – kazao je naš sagovornik.
Maksimalno skoncentrisan, bez treme, bez dileme u svoje sposobnosti i kvalitete, hoteći da uzvrati svom mentoru i roditeljima na bezrezervnoj podršci tokom napornih priprema, izašao je pred punu halu, odsvirao svoje kompozicije, nakon čega ga je sačekao gromoglasan aplauz.
Pobednik "Miličevič"!
Od 60 kandidata, osvojio je prvo mesto, kao i maksimalnih 100 bodova, što ga je posebno oduševilo. Kad je komisija na ruskom pročitala prezime "Miličevič" i poklonila mu priznanje i pehar, Milanu se sve činilo nestvarno, jer ovakav plasman nije očekivao.
Ovo priznanje mu je od posebnog značaja, između ostalog i zbog toga što je ono od strane velikih institucija na kojima se proučava srpska nacionalna muzika.
- Veliki broj srpskih pesama se obrađuje na ruskim muzičkim akademijama. Rusi vole našu muziku zbog jedinstvene ornamentike, dinamike koja je vrlo specifična u notnim zapisima... To je muzika koja se interpretira prema osećaju, za razliku od klasične muzike koja se izvodi po principu - kako piše tako se izvodi – rekao je Milan.
- Pored frule koja najbolje čuva našu tradiciju, Srbi najviše i najbolje prihvataju harmoniku, ona im je naviše približna, najprihvatljivija – poručio je mladi harmonikaš.
Podrška
Najveća podrška tokom takmičenja ali i genaralno u muzičkom obazovanju su mu roditelji i brat.
- Brat je takođe završio nižu muzičku školu a kasnije se upustio u folklorne vode, tako da on od tad igra kako mu ja sviram - našalio se naš sagovornik.
Veliku zaslugu duguje mentoru koji je „uvek nasmejan, pozitivan, koji ga ohrabruje i njegov čas je kao školski pismeni zadatak - ima uvod, razradu i zaključak zasnovan je na vrednom radu“.
- On je taj koji, kad me vidi da nisam siguran, bodri rečima: „Hajde, možeš ti to“. Onda malo po malo i ja se na kraju kompletno spremim za takmičenje – rekao je sagovornik.
Položaj umetnika u Srbiji
- Umetnik kao umetnik se kod nas generalno ne ceni dovoljno, teško da može da napravi kod nas nešto profitabilno, jer je nastupila druga muzička era. Za razliku od toga, u Rusiji na primer, dosta izučavaju svoju nacionalnu muziku i ističu je, dok se kod nas manje izučava – rekao je Milan.
Kako je rekao, najveća želja u narednoj godini mu je da upiše muzičku akademiju, a dugoročni, životni san mu je da postane umetnik na svom instrumentu, i za to će se zalagati "vrednim radom i trudom". Pritom, on naglašava da „biti harmonikaš i biti umetnik nije isto, jer umetnik zna da svira baš sve“.
Recept uspeha
Recept za uspeh Milana Milićevića je vrlo jednostavan i kratak, on uspeva samo ako se pridržavate pravila koje glasi: „pametno vežbanje“.
- Ima onih koji vežbaju po 15 sati, ali bez efekta. Dovoljna su i dva sata , ali kvalitetna, sa maksimalnom uključenošću – savetovao je naš sagovornik, dodajući da je za sve to potreban jedan preduslov – a to je ljubav prema instrumentu na kome se izvodi, bez toga se ne može.
- Postići nešto u životu, školovati se i završiti fakultet, ali nakon svega ostaviti nešto u životu, postići rezultate po kome će vas ljudi pamtiti, dobiti mesto u muzičkom svetu - Milanov je cilj na duže staze koji će uz ovako disciplinovan duh i karakter jednog dana sigurno biti i ostvaren.
