"Ne tražimo vojni uticaj, već kulturnu i ekonomsku saradnju u regionu" Zoran Đorđević dao intervju za ugledni makedonski list
Đorđević je nepokolebljiv da se Srbija nenaoružava za rat, već samo za očuvanje ravnoteže snaga, a time i mira na Balkanu
Među visokim srpskim zvaničnicima koji su prošle nedelje došli u Skoplje bio je i Zoran Đorđević, koji je u razgovoru za makedonski Fokus govorio o regionalnoj povezanosti, odbrani, ali i mogućnosti za ekonomski razvoj.
Predsednik danas u Vladičinom Hanu: Vučić obilazi fabriku Teklas Automotive
Gde su i šta rade DECA IZ KOLONE - Savo Štrbac ekskluzivno za Srbiju Danas o deci Krajišnika
POSLEDNJI AUTORSKI TEKST MIROSLAVA LAZANSKOG: Kako izgleda biti diplomata?
Kako piše makedonski Fokus Đorđević je nepokolebljiv da se Srbija nenaoružava za rat, već samo za očuvanje ravnoteže snaga, a time i mira na Balkanu. U regionalnoj vezi, on ne vidi staru Jugoslaviju, već naprotiv, novi moderan savez, koji će više nego sigurno doprineti ekonomskom blagostanju svih uključenih.
Direktori poštanskih ureda Makedonije i Srbije Makraduli i Čoržejevi najavili su da će uputiti inicijativu vladama Makedonije, Srbije i Albanije za utvrđivanje jedinstvene cene usluga paketa i zajedničke poštanske marke, kako bi da pružaju usluge građanima tri zemlje po jednoj tarifi. Ovo je prva u nizu inicijativa koje su počele da se sprovode, odmah po završetku foruma „Otvoreni Balkan“ u Skoplju, kome je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. O ovom i mnogim drugim pitanjima koja su otvorena na forumu razgovarali smo sa bivšim ministrom odbrane i sadašnjim direktorom Pošte Srbije Zoranom Đorđevićem.
FOKUS: Bili ste deo srpske delegacije koja je ovih dana boravila u Skoplju. Da li lično verujete i podržavate regionalne integracije?
- Došao sam u Skoplje na forum koji su organizovale Privredne komore i kao član državne delegacije Republike Srbije, predvođene predsednikom Aleksandrom Vukijem, doprineo daljem razvoju svih oblika međusobne saradnje. Ova inicijativa - preimenovana u "Otvoreni Balkan" - već je postala mnogo više od mehanizma koji olakšava ne samo protok ljudi, ideja, kapitala, roba i usluga, već i ekonomski instrument koji će značajno poboljšati turizam, kulturu i sve ostale saradnju između država članica. Vizija predsednika Vučića, koju su čelnici Severne Makedonije i Albanije svesrdno podržali, postala je primer dobre prakse u međudržavnim odnosima i daje odlične rezultate, pa je pravo vreme za daljnji napredak i razvoj do maksimuma. Kao direktor jednog od najvažnijih poslovnih sistema u Srbiji, sasvim je logično da učestvujem u tom procesu i da dam svoj aktivan doprinos celom projektu.
FOKUS: Već je jasno da na Balkanu neće biti pomirenja bez rešavanja kosovskog pitanja. Kako teku pregovori i šta očekujete od svega toga?
- Čitava svetska javnost ima priliku da prati pregovore sa privremenim institucijama u našoj južnoj pokrajini, kao i da se uveri da se srpska strana pridržava dogovorenog, da smo ispunili sve dogovorene obaveze iz sporazuma. Ali i da se uvidi da se albanska strana ne pridržava svojih obaveza, bez obzira da li one proizilaze iz sporazuma iz Brisela ili Vašingtona. Nažalost, nema reakcije međunarodnih faktora i utisak je da je albanska strana mnogo privilegovanija u celom procesu. Ne mislim samo na suštinske obaveze - poput formiranja Zajednice srpskih opština koja se godinama ne ostvaruje, već na obična, svakodnevna kršenja čak i najosnovnijih ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji - kaže Đorđević i dodaje:
- Najnoviji primer je poslednji slučaj pravog fašističkog progona Dragice Gašić, povratnice u Đakovicu, ujedno i jedinog srpskog stanovnika ovog grada - što ne nailazi na reakciju onih koji bi trebalo da budu faktor koji garantuje trajnu normalizaciju života na Kosovu i Metohija, za sve ljude. Očekujem da će naredni dani doneti poboljšanje, u svakom smislu, pre svega, u mogućnosti da se pronađe trajno, kompromisno, podjednako prihvatljivo i / ili neprihvatljivo rešenje kosovskog problema za obe strane, i siguran sam da će Srbija i njena rukovodstvo neće dozvoliti takvo rešenje kojim će Srbija izgubiti sve. To je nešto sa čim se niko nikada neće složiti.
FOKUS: S jedne strane, Srbija aktivno pregovara, a sa druge se ozbiljno naoružava. Kao bivši ministar odbrane, u vreme kada je počelo naoružavanje - možete li nam objasniti svrhu tako ozbiljnih ulaganja u vojnu opremu?
- Nakon godina stagnacije i zaostalosti Srbije u vreme dok su neki drugi bili na vlasti, Srbija se danas ubrzano razvija na svim poljima, uključujući i vojsku. Sada konačno možemo sa sigurnošću potvrditi da smo najjača vojna sila u regionu. Poznato je da je naša politika politika vojne neutralnosti, uz istovremenu želju da se stvori takva oružana sila, koja će moći da obezbedi održavanje takvog statusa, s jedne strane, a sa druge strane da nam omogući za sprovođenje naše politike, oličene u predsedniku Vukiku, koji je iskreno posvećen politici mira, razgovorima, pregovorima i dogovorima o bilo kom mogućem pitanju. Radimo to dosledno, razvijajući ono što se zove odvraćanje, a naša dobro opremljena i obučena vojska je svakako spremna za to. Moramo se pobrinuti da zaštitimo naše vitalne državne i nacionalne interese, uz - ponavljam - našu stalnu rešenost da sve sporove rešavamo dijalogom i kompromisom. Razvoj i opremanje naših oružanih snaga ne bi trebalo nikoga da plaši, oni su tu u slučaju da razvoj događaja nametne neke druge izazove, za koje Srbija mora imati pripremljen odgovarajući odgovor.
FOKUS: Da li beskrajno odlaganje članstva u EU stvara uslove za novu Jugoslaviju?
- Ne mislim da politika odlaganja članstva zemalja Zapadnog Balkana u EU vodi stvaranju nove Jugoslavije, ali sam siguran da sa politikom dvostrukih standarda i stalnih novih uslova sa nekim drugim zahtevima i svojevrsni "toplo -hladni" taj proces - članstvo u EU gubi privlačnost. Severna Makedonija i njena iskustva izuzetno su ilustrativan primer onoga što želim da kažem, jer je vaša spremnost i posvećenost evropskom putu neosporna, praktično dokazana i, nažalost, bez ikakvog rezultata. To ni na koji način ne vodi obnovi nove Jugoslavije, u bilo kom obliku, ali, s druge strane, daje šansu drugim, u suštini inovativnim i praktičnim rešenjima, oblicima integracije, poput našeg zajedničkog projekta "Otvoreni Balkan".
FOKUS: Srbi su istorijski "spaljeni" i u prvoj i u drugoj Jugoslaviji. Odakle toliko optimizma i entuzijazma za regionalnu integraciju?
- Vaša izjava u uvodu pitanja je potpuno tačna, po mom mišljenju. Srbi su zaista "izgoreli", kako kažete, jer su skupo, preskupo platili živote mnogih svojih najboljih sinova, ideju Jugoslavije i zajedničku državu južnih Slovena, čiji su veliki pristalice . Ne vraćajmo se na naše poznate rasprave o ovome ili onom, neko je kriv. Imali smo zajedničku, nažalost, često vrlo krvavu i bolnu prošlost i niko nije apsolutno nevin ili apsolutno kriv - bez obzira na ovu ili onu presudu međunarodnih sudova. Ostavimo istoriju istoričara i konačan sud o događajima iz naše nedavne prošlosti sudu vremena. Sada je vreme, možda poslednja šansa da počnemo da gradimo zajedničku budućnost na osnovu lekcija iz zajedničke prošlosti. To nije optimizam, to je vitalna potreba i zdrav razum u pristupu politici, već stvarna životna politika, ona koja brine o tome šta ostavlja budućim generacijama, a to je odgovorna i mudra, hrabra i realna politika - čiji je imperativ regionalna integracija jer je to dobro za sve i za sve.
FOKUS: Pošta je zajedno sa železnicom jedna od najgorih institucija u našoj zemlji. Kakva je situacija sa vama i generalno nam objasnite značaj Pošte za savremenu državu.
- U svim zemljama sveta takav sistem kao što je pošta jedne zemlje je osnovna institucija, jedan od stubova države i veliki privredni subjekt, veliki ekonomski potencijal. Slično je i sa preduzećem koje se bavi železničkim saobraćajem. To su preduzeća koja su od strateškog značaja za privredu svake zemlje, ne samo kao sistemi koji se bave pružanjem određenih usluga i obezbeđuju funkcionisanje drugih privrednih subjekata, već i kao društveno odgovorna preduzeća koja su od nacionalnog značaja po nekoliko osnova. U takvim kompanijama potrebno je obezbediti stručno i stručno upravljanje i jasno definisati poslovne ciljeve, ali i uspostaviti mehanizam odgovornosti za neispunjenje tih ciljeva. Neophodno je svakodnevno i naporno baviti se svim aspektima poslovanja, pratiti savremene trendove, implementirati ih u svoju poslovnu agendu, razvijati postojeće i uvoditi nove usluge i proizvode, voditi proaktivnu tržišnu politiku, biti stalno fokusiran na napredak i rezultat neće izostati.
FOKUS: U poslednjoj deceniji - Srbija se ozbiljno posvetila ekonomskom razvoju, koji već daje rezultate. Otkrijte nam tajnu vašeg uspeha i na šta treba obratiti pažnju i posvetiti kada je u pitanju ekonomija?
-Već sam pomenuo period, prvu deceniju 21. veka, u kojoj je Srbija, predvođena onima koji su državni interes stavljali iznad privatnog, dovedena do bankrota. Zbog toga je nova vlada bila primorana da sprovede veoma nepopularne, ali veoma potrebne mere u oblasti ekonomije i ukupne fiskalne konsolidacije. Nije bilo lako, ali je bilo potrebno. To je za Srbiju bilo vizionarsko i spasonosno, iako je to bila teška i nepopularna odluka. Na sreću, danas imamo potpuno drugačiju situaciju, danas smo lideri u stopi ekonomskog rasta, ne samo regionalno, već i šire. Tajna uspeha je u jasnom sagledavanju problema i u beskompromisnoj odlučnosti da se problem reši, kao i u izmišljanju takvih načina rešavanja koji će sigurno dovesti do poboljšanja opšte situacije.
FOKUS: Vakcine su glavna tema koja je Srbiju vratila na pijedestal regionalnog lidera. Da li je to bio planirani državni potez sa ciljem jačanja uticaja ili je u vašem rukovodstvu dominirala ideja humanosti i solidarnosti?
- Pandemija koronavirusa otkrila je mnoge stvari, osvetlila mnoge procese različitim svetlom, prema kojima se videlo da su neki stavovi i principi samo deklarativne prirode, da su samo takozvana politička korektnost, ali ništa više nego to. Kad to kažem, mislim na ponašanje nekih velikih, ekonomski moćnih i politički uticajnih zemalja na početku epidemije, kada je bilo više nego očigledno da se svet, nažalost - sastoji od jednakih i nejednakih. Zatim smo videli da je ideja planetarne solidarnosti nešto što se lako zaboravi kada se čovečanstvo suoči sa nepoznatim i nevidljivim i sveprisutnim neprijateljem. Srbija je sprovela svoju politiku po ovom pitanju, u skladu sa svojim državnim i nacionalnim interesima, pre svega interesom u zaštiti zdravlja svojih građana. I uspelo je. Mislim da bi mnogi mogli kopirati postupke naše zemlje tokom pandemije, jer su bili inspirisani čistim i dobrim namerama i samo bi zlonamerni rekli drugačije.
FOKUS: Šta mislite o ideji za "srpski svet" vašeg naslednika na mestu ministra odbrane i sadašnjeg ministra policije Aleksandra Vulina?
- Pre svega, mislim da se Vulinov izraz "srpski svet" namerno pogrešno tumači i da mu se pripisuju značenja koja, siguran sam, ne postoje. Ovo izgleda posebno tačno u tom delu međunarodne zajednice, uključujući i zemlje u regionu, koje muči činjenica da Srbija svakim danom jača na svim poljima, vodi nezavisnu i samoupravnu politiku. "Srpski svet" je simbolična slika jedinstva i kohezije srpskog naroda i želje za tim, zasnovana na vitalnim državnim i nacionalnim interesima, a ne promenjena ideja o takozvanoj Velikoj Srbiji. To nije projekat neke velike srpske hegemonije, niti politički program zasnovan na teritorijalnim ili nekim drugim pretenzijama prema nekome, bilo kojoj državi, narodu i slično. To je poziv na ujedinjenje svih Srba, gde god da žive, pre svega duhovno, intelektualno - kao osnova za stvaranje takve politike koja je usmerena na budućnost, budućnost srpskog naroda, koji nema više vremena za bilo kakav neuspeh. "Srpski svet" je ideja sinergije svih srpskih nastojanja da se očuva srpsko nacionalno biće i model na kome je to moguće postići. Tako ja na to gledam.
FOKUS: Konačno - verujete li da otvoreni Balkan više neće biti izvor krize i sukoba i da će zemlje u regionu bolje sarađivati?
-Dozvolite mi da odgovorim na ovo vaše pitanje kroz formu kontrapitanja, koje glasi: Šta je još alternativa toj boljoj, zajedničkoj budućnosti, za koju verujem da će sigurno doći?! Bilo je previše kriza, sukoba i ratova, kao i žrtava, na svim stranama. Moramo prestati da živimo u prošlosti, u njegovim mitovima i prošlim mržnjama. Moramo svi zajedno, zajedničkim snagama, živeti za budućnost, poštovati jedni druge, pomagati jedni drugima i pokušavati da svaki dan savladamo sebe. Naravno, potrebno je da svi akteri učestvuju u tom procesu izgradnje zajedničke budućnosti. Srbija to svojom politikom već pokušava da učini. Jedan od najvažnijih koraka na tom putu je naša zajednička inicijativa koja nas je ujedinila u Skoplju.
