NEK JOJ NEKO KAŽE DA JE DOSTA: Milićeva opet ne poštuje srpske žrtve NATO bombardovanja!
Jelena MIlić je, na sebi svojstven način, objasnila izjavu generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga u kojoj se izvinio za civilne žrtve tokom NATO agresije!
Direktorka Centra za evroatlanske studije Jelena Milić izjavila je da je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg nedavno izrazio žaljenje zbog nevinih žrtava bombardovanja 1999. godine, ali da je ponovio da su svrha i cilj vazdušne NATO kampanje bili opravdani.
STOLTENBERG VUČIĆU: Srbija je izvoznik stabilnosti, žalimo za žrtvama NATO bombardovanja!
Komentarišući izjavu kojom je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izrazio žaljenje zbog žrtava bombardovanja, Milićeva kaže da je on eksplicitno izrazio žaljenje zbog poginulih civila, radnika RTS i ostalih nevinih žrtava, ali je, kaže, ponovio da su svrha i cilj vazdušne NATO kampanje bili opravdani, a to je da se zaštite civili.
Milić objašnjava da je reč o civilima, kosovskim albancima, koje su srpske oružane snage ubijale i proterivale i podseća da su pojedini generali zbog toga završili u Hagu.
- Mi ćemo sutra pričati o ulozi jedinica koje su bile pod direktnom komandom generala Dikovića, načelnika generalštaba. Generalni sekretar se nije izvinio Srbima za agresiju, samo za nevine žrtve među kojima je bilo i Crnogoraca, Bosanaca i kosovskih Albanaca takođe, kao građana tadašnje SRJ - precizirala je ona.
Na pitanje o emotivnom odnosu Srba prema NATO zbog bombradovanja 1999, Milić kaže da se emotivno reaguje celog života u svim situacijama, te da nema ništa protiv toga, ali da se mora znati šta je dovelo do toga.
- Ja sam bila samohrana majka, podstanar za vreme bombradovanja, znam šta znači kad nestane i voda i struja, kad tresu stakla okolo, moja zgrada je bila preko puta vojnog skladišta na Dorćolu, i baš je treslo, i naravno da nije prijatno, ali mora se znati šta je dovelo do toga - smatra Milić.
Dodaje da je neobjašnjivo da 16 godina posle bombardovanja u Srbiji ljudi ne znaju šta se događalo, kaže da je ona to još tada znala, ali pre svega zbog činjenice je radila u Helsinškom odboru za ljudska prava, te primećuje da sada za tu vrstu neznanja odnosno neobavestenosti nema opravdanja.
