NI MRVICA SA EVROPSKOG STOLA U 2020. GODINI: Da li su nas Hrvatska i Nemačka "satrle" na putu ka EU?
Srbija u godini za nama nije otvorila nijedno poglavlje u pristupnim pregovorima sa EU, a naši sagovornici otkrivaju šta to znači za nas i šta možemo da očekujemo u 2021. godini u hvatanju voza koji vodi ka Evropi
Naša zemlja 2020. godinu neće pamtiti kao dobru kad je reč o našem putu ka Evropskoj uniji. Dobro, gotovo niko na svetu je neće pamtiti kao dobru zbog korona virusa, ali mi, eto, imamo i još razloga za nezadovoljstvo - bar kad pričamo o tako velikim stvarima. Ove godine, dakle, nismo dobili nijednu jedinu mrvicu sa evropskog stola, odnosno nije otvoreno nijedno poglavlje u pristupnim pregovorima.
Ne zaboravljamo, naravno, pomoć koju smo od EU dobili kad je reč o borbi protiv korona virusa, i na tome smo svakako zahvalni, ali ovde imamo drugu temu - otvaranje poglavlja. Mora se imati u vidu i da, kad se ta poglavlja otvore, onda možemo da pristupimo većim evropskim finansijskim sredstvima, pa ne bismo razmišljali o pomoći na "kašičicu".
"ZAJEDNO ĆEMO POBEDITI SVE IZAZOVE" Najvažniji poklon u 2020.godini za mene je bila podrška naroda (FOTO)
"Jasno je da Srbija nije ničija marioneta" Godfri: Drago mi je što Vučića mogu da nazovem ličnim prijateljem
SARADNJA SRBIJE I RUSIJE JE OD VELIKOG ZNAČAJA: Putin čestitao Vučiću Novu godinu
Bilo kako bilo, zato smo i izabrali prave sagovornike da sumiraju godinu za nama i najave šta bi mogli da očekujemo od evropskog puta u 2021. godini - ministra za evropske integracije Jadranku Joksimović, kojoj je "posao" da voli Evropu i evroskeptika Dragomira Anđelkovića, političkog analitičara koji bez dlake na jeziku govori o svakoj temi. Stavovi su im potpuno različiti, što znači da ćete imati potpuni uvid u pitanje od kojeg, moguće je, zavisi budućnost svih nas.
JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Glavna karakteristika savremenih srpsko-nemačkih odnosa jeste stalni napredak političkog dijaloga i ekonomske saradnje, kao i kontinuirana podrška te zemlje pristupanju Srbije Evropskoj uniji, što su nedavno u razgovoru potvrdili i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kancelarka Merkel. Iz te zemlje dolaze najveće investicije, ta zemlja je najveći bilateralni davalac bespovratne pomoći Srbiji, kojom se finansiraju reforme koje donose boljitak našim građanima. Kada je o Hrvatskoj reč, tokom ovogodišnjeg njenog predsedavanja EU, i to u uslovima pandemije, među prioritetnim temama zadržana je politika proširenja, organizovan je i video-konferencijski Samit EU-Zapadni Balkan. Deklaracijom koja je tom prilikom usvojena "potvrđena je nedvosmislena podrška evropskoj perspektivi regiona, jedinstvo i solidarnost EU i Zapadnog Balkana u doba krize, a najavljen je i investicioni plan EU za jesen kao podsticaj regionalnim projektima i privredama regiona".
- Ali, evropske integracije su krovna međusektorska politika Srbije, i mnogo su širi proces od merenja pojdinačnih stavki, koje su naravno važne, ali proces je za celo društvo. Evropske integracije su i svaki projekat koji uspešno sprovodimo širom Srbije, na dobrobit svih građana Srbije, a finansiran je novcem EU. Kao zemlja kandidat za članstvo radimo na unapređenju sistema još efikasnije korišćenje fondova, podneli smo Evropskoj komisiji brojne projekte za naredne dve godine za Ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan. Uverena sam da ćemo prednjačiti i u iskorišćavanju tih, regionu zajednički raspoloživih devet milijardi evra, koje su tim planom opredeljene.
- U poslednjim danima 2020. potpisala sam, zajedno sa ministrom Lončarom i ambasadorom Fabricijem treći paket pomoći Srbiji za borbu protiv posledica pandemije, posebno u novoj fazi vakcinacije u iznosu od 3,2 miliona evra. Od ovog novca biće obezbeđena sanitetska vozila i specijalna transportna vozila, kao i specijalni zamrzivači i frižideri za skladištenje vakcine širom Srbije. Istovremeno, biće produženo angažovanje 200 medicinskih radnika za još tri meseca, a veliki broj škola i vrtića u Srbiji dobiće dezinfekcione aparate u cilju prevencije za našu najmlađu populaciju - kaže ministar Jadranka Joksimović za portal Srbija Danas.
Fabrici: Deo vakcina koje je naručila EU biće prebačen Srbiji!
DRAGOMIR ANĐELKOVIĆ: Ključna stvar je Nemačka, jer Hrvatska je marginalna članica Evropske unije, ona je zemlja bez mnogo snage i sposobnosti i kapaciteta da nemetne svoje. Ona svakako ima prema Srbiji neprijateljski odnos, ali da je Nemačka htela da se nešto desi, Hrvatska bi to morala da to poštuje. Tako da Nemačka je ta koja je ključna u kočenju evrointegracija Srbije. Evidentno Nemci do daljnjeg ne žele širenje Evropske unije - oni se nominalno zalažu za proširenje, ali zapravo traže izgovore da blokiraju ceo proces, ne samo kad se radi o Srbiji već i o drugim zemljama.
- Nemačkoj je cilj u ovim teškim ekonomskim okonostima u kojima se i ona nalazi da što manje sredstava odlazi za "periferiju", pa stoga definitivno nalazi izgovore da spreči širenje, odnosno otvararnje poglavlja. Jer ako pričamo o demokratskim kapacitetima Srbije, oni su mnogo veći nego što su bili bugarski ili rumunski kad su primani u Evropsku uniju. Kada se radi o Kosovu, nismo mi krivi za zastoj o pregovorima, nego druga strana, tako da neotvaranje pregovaračkih poglavlja Srbiji govori o lošoj nameri Nemačke kad se radi o širenju Evropske unije - rekao je za portal Srbija Danas Anđelković.
PREDSEDNIK VUČIĆ UPUTIO PISMO VLADI SRBIJE: Srbija šalje Hrvatskoj milion evra pomoći
JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Nemačka i Hrvatska su zemlje koje imaju veliki politički i ekonomski interes da Srbija bude članica EU. Inicirali smo, sa partnerima iz regiona čvršće privredno i infrastrukturno povezivanje, slobodan protok robe, ljudi, usluga, kapitala. Kreiramo stabilnost Zapadnog Balkana bez koje nema stabilnosti Evropske unije i to je jedan od razloga što Srbiju na ovom putu podržavaju sve države članice, ne samo dve koje su ove godine predsedavale Unijom. Evo, nakon razornog zemljotresa koji je ponovo pogodio Hrvatsku predsednik Vučić i Vlada su pružili spremnost na svaku vrstu pomoći, uključujući i finansijsku, što posebno govori o našim iskrenim namerama u trenutku kada se sve države suočavaju sa ekonomskim problemima.
DRAGOMIR ANĐELKOVIĆ: Hrvatska se definitivno zalaže uvek za rešenja koja nisu dobra za Srbiju. Naprosto, njima nije cilj da Srbija dobije veće fondove, jer ako se otvore nova poglavlja Srbija dobija i veća sredstva i evidentno da njima to nije cilj. Tako da bi Hrvatska bila protiv nas u svim okolnostima, ali bi Hrvatska poslušala Berlin da Berlin ima drugačiju poziciju.
JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Iako naša očekivanja nisu ostvarena uprkos nastojanjima da proces pristupanja ne bude usporen zbog pandemije, s druge strane učinjen je i suštinski pomak. Na prvom mestu, zaštitli smo zdravlje naših građana, to je bio prioritet i nama i državama članicama EU. Zatim, hvatanje u koštac s posledicama po ekonomiju i društvo u celini. Sve to radili smo i radimo uz pomoć naših evropskih partnera, zajednički reafirmišući solidarnost i saradnju sa EU. Uključili smo se još temeljnije u politike EU, od COVAX mehanizma, zajedničke nabavke lekova i medicinske opreme, do digitalizacije, zelene agende i svih ostalih elemenata novog ekonomskog rasta u EU.
- Podsećam da EK još uvek nije uobličila primenu nove klasterske metodologije pregovora na Srbiju, koja umesto poglavlja meri napredak klasterima sektorskih politika i učešćem pristupajuće zemlje u njima. Objektivno smo i mi tokom ove užasne godine kasnili sa nekim reformama,i nova vlada je spremno usla u sprovodjenje svih objektivnih preporuka iz Izveštaja o napretku. Medjutim, da budemo realni, ni politika proširenja nikome u EU ove godine nije bila u fokusu, što se vidi i po tome da Severna Makedonija i Albanija nisu ni otpočele zvanične pregovore.
''SRBIJA SE NE PRILAGOĐAVA EVROPSKOJ UNIJI'' Ministar za evropske integracije Srbije odsečno o EU!
- Ova godina svakako neće biti upamćena kao uspešna kada je reč o politici proširenja EU, ali smo mi ostvarili ono što je u ovakvim okolnostima bilo najviše moguće. Visoki zvaničnici EU ponovili su više puta da je Zapadni Balkan prioritet EU. Najpre su inicirali novu metodolgiju pregovora s ciljem da se ubrza stupanje u članstvo, a potom je fokus usmeren na ekonomsko prilagođavanje rasta ekonomija našeg regiona onom iz Evropske unije. Dakle, umrežavanje sa politikama Evropske unije odvija se svakodnevno, po dubini, i na tome radimo.
DRAGOMIR ANĐELKOVIĆ: Mislim da Srbija nema nikakvu krivicu na sebi jer Srbija je mnogo toga učinila što se očekivalo i od drugih kandidata u toj fazi. Mi smo uradili sve što su i drugi kandidati u toj fazi uradili, čak i više. Da smo kojim slučajem mi sad prihvatili da sve radimo što nam Evropska unija traži - od Kosova do odnosa prema Rusiji - ni tada nas ne bi primili, samo bi našli neki novi izgovor.
JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Virus korone rezultirao je globalno mnogim lošim posledicama - od gubitaka života, do nesagledive štete po nacionalne privrede, po međunarodnu ekonomiju, način života svakog od nas. Potpuna okrenutost spasavanju života, održavanju zdravstvenih sistema i otpornosti ekonomije uticala je na dinamiku pristupnih pregovora. Ali, ako mogu da kažem da je virus doneo i nešto dobro, onda je to ta velika iskazana solidarnost, potreba da u teškim momentima pomognete drugima kao što smo mi pomogli Italiji, ali i da sa zahvalnošću primite veoma veliku pomoć od evropskih partnera onda kada je ona bila najpotrebnija. I bez koje ne bismo uspeli da vakcine dobijemo ovako brzo, niti da na početku krize nabavimo potrebne lekove i medicinsku opremu.
DRAGOMIR ANĐELKOVIĆ: Korona virus nameće velike ekonomske probleme i Evropskoj uniji. U takvim okolnostima samo im fale nova "gladna usta", nove siromašne zemlje kojima treba da pomognu, tako da je to možda donekle pogoršalo situaciju, ali mislim da čak ni korona nije dominantna, već Evropska unija nije sama raščistila sa sobom da li želi širenje, kakva treba da bude... Postoje sukobi unutar nje i dok ona to ne raščisti nema ni govora o proširenju.
SRBIJA SE IZJASNILA: Objavljeni rezultati najnovije ankete, zna se ko je za, a ko protiv Evropske unije
JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Od Evropske komisije očekujemo razradu nove metodologije pregovora, odnosno pojašnjenje kako ćemo pregovarati u okviru šest klastera koji obuhvataju 35 postojećih poglavlja. Dakle, prelazimo na otvaranje čitavih klastera, koja se odnose na umrežavanje politike Srbije sa svih 6 vodećih politika EU te pojedinačna poglavlja postaju sekundarni instrument pregovora. U međuvremenu, razgovaramo sa evropskim partnerima o tome šta mi očekujemo i kakve su naše sugestije po ovom pitanju. Sprovodimo i to efikasno, preporuke EU koje javnost doživljava kao ključne, a odnose se najviše na vladavinu prava. Inicirana je izmena Ustava, usvojen i počeo da se primenjuje plan za sprovođenje Medijske strategije. Rekla bih da reformski program Vlade obuhvata sve preporuke navedene u Izveštaju Evropske komisije za Srbiju, u meri u kojoj je moguće da ih u ovim okolnostima realizujemo, jer EU i Srbija dele zajednički cilj - da što pre pristupimo EU.
DRAGOMIR ANĐEKOVIĆ: U narednoj godini očekuju nas nove ucene, od Kosova do Republike Srpske, ali Srbija ne treba na to da se obazire, mi ne treba da pravimo nikakve nove ustupke, već treba da štitimo svoje nacionalne interese, jer pitanje je šta će i ovako biti sa Evropskom unijom.
