Opozicija u Srbiji je u istom stanju u kojem se reprezentacija Srbije nalazila na Evropskom prvenstvu 2000.
Tresla se gora, rodio se miš. Tako se završavaju sve velike najave opozicije o rušenju ili bar ozbiljnom „drmanju“ Vučićevog režima
Očigledno, u ovom trenutku postoje samo dve političke snage u Srbiji koje mogu da pobede Aleksandra Vučića: Vučić i mangupi u njegovim redovima. Oholi stranački funkcioneri, lokalni begovi koji se odmetnuli u velike biznise. Oni što se u večernjim satima, na stranačkim sastancima, kunu u vernost Vučiću i članstvo pozivaju u borbu za opšte narodne interese, a onda pre podne funkciju koju imaju koriste uglavnom za lični interes.
Sastanak Vulina i Čepurina: Srpski ministar uputio VAŽNU MOLBU ruskom kolegi
Za SPS i Dačića zna se – gde je vlast tu su i socijalisti. I to se ne menja još od prvobitnih ameba.
Što se opozicije tiče ona je u istom stanju u kojem se reprezentacija Srbije nalazila na Evropskom prvenstvu 2000. posle utakmice sa Holandijom koju je izgubila sa 6:1.
Otkako je, nakon osam godina, prestao da obavlja funkciju zaštitnika svoje plate od skoro 3.000 evra, Saša Janković je odlučio da se nemilosrdno obračuna sa svojim rejtingom, pa ga je za samo nekoliko meseci sa 16 prepolovio na osam procenata. Ako ovako nastavi, od potpune propasti može da ga spasi jedino Vučić, eventualnom odlukom da na proleće uz beogradske raspiše i republičke izbore.
Najpoznatiji stečajni upravnik Saša Radulović, kojem je životna želja da znanje stečeno u stečajevima desetak preduzeća primeni i na Srbiji, odnosno da Srbija bude u stečaju a on njen upravnik. U njegovom pokretu vlada rasulo. Da ga, daleko bilo, sad stave na točak istine čovek ne bi znao koliko ima poslanika i koji mu je u koju stranku utekao. Jer su pretrčavanja svakodnevna.
Kao što većina članova DS ne bi znala odgovori ko im je predsednik stranke. Menjaju ih češće nego što je, po svedočenju gorepomenutog Šešelja, Arkan Cecin prvovenčani menjao čarape. Šutanovac sve više podseća na Bajazita posle Boja na Kosovu. Kao što su se potonjem papučaru Olivere Lazarević stalno priviđali Murat i Jakub, Šutanovcu se stalno za petama priviđaju Đinđić, Tadić, Pajtić, Živković....a kad ga muče noćne more u snove mu dolazi i hiljadugodišnji Dragoljub Mićunović.
Nakon brodoloma na izborima za predsednika Srbije, na kojima je osvojio pet odsto glasova, deset puta manje od Vučića, Vuku Jeremiću se izgubio trag, kao Crvenkapici kad je je onomad, za potrebe pisanja bajke, pojeo vuk. Jedni tvrde da već pet meseci mučenik kleči na kolenima i pokušava da objasni Nataši zbog čega više nisu diplomate u Njujorku. Drugi misle da negde finansijerima iz belog sveta objašnjava za čije babe zdravlje su mu dali pare, odnosno zašto ih je lagao da može postati predsednik Srbije. Ja bih se ipak kladio na treće objašnjenje – da Jeremić negde tihuje, gricka nokte i čeka ko će pre sledećih izbora da ponudi više – Vučić ili Zapad.
Otkako su od Sande Rašković Ivić preuzeli DSS naslednici Vojislava Koštunice su otišli na kolektivni godišnji odmor. Ne mešaju se u svoj posao. Čekaju raspisivanje novih izbora, pa da ponovo naprave neku koaliciju koja će omogućiti da njih pet-šest ponovo primaju poslaničke plate, i to je to. Samo s vremena na vreme guknu u Skupštini, čisto da podsete da su živi.
Vuk Obradović je kao lepa i pametna devojka koja je umislila da je najlepša u selu, sanja da se uda za nekog od lepih i bogatih seoskih momaka, ali svi oni već zauzeti. Jedni se zakleli Zapadu, drugi se udali za naprednjake, treći takođe misle da su oni najlepši u selu. I tako godine prolaze, a Vuk postaje usedelica koja ne prelazi pet odsto.
Završiću sa Vojislavom Šešeljem. Vučić potiče iz u srednjoj Bosni poznate i ugledne trgovačke porodice. Uvek su imali i uvek bili široke ruke. A Šešelj voli političku trgovinu više nego Srbiju do Karlobaga i Virovitice. Kao svedoke navodim pokojnog Miloševića, Đinđića, Koštunicu, Vučića...Drugo, golgota u Haškom tribunalu očigledno je iscrpila lidera radikala, pa je pitanje da li će se ikada više odlučiti da sa sitnih i taktičkih peckanja u Skupštini i medijima (kojima s vremena na vreme podseti na svoju intelektualnu superiornost i održava u životu preostale opštinske i okružne odbore) pređe na strategijske napade na vlast i opoziciju.
Treće i možda najvažnije, Šešelj je srpski nacionalista koji će između bivših dosovaca, koje smatra za ekspoziture NATO i zapadnih obaveštajnih službi, i Vučića uvek izabrati Vučića.
