ŠTA AMERIKA TRAŽI OD SRBIJE? Četiri ključne tačke o kojima je Šole razgovarao sa našim zvaničnicima
Udarni pritisci na Srbiju
Ubrzavanje dijaloga po francusko-nemačkom predlogu kako bi se do kraja godine, ako ne zatvorilo kosovsko pitanje, ono bar maksimalno približilo konačnom sporazumu o normalizaciji odnosa, početak formiranja Zajednice srpskih opština, dodatne garancije za bezbednost Srba na KiM, ali i zaustavljanje kampanje za otpriznavanje lažne države - četiri su ključne poruke koje je Bajdenovov "specijalac" Derek Šole juče, nakon posete Prištini, doneo u Beograd.
Vašingtonu i Briselu se žuri da do 2024, kada slede izbori i u SAD i EU, "štikliraju" ovu neuralgičnu tačku na Balkanu i da istovremeno iz ruku ruskog predsednika Vladimira Putina izbiju argument kosovskog presedana.
"NISAM DOŠAO DA BIH POSTAVLJAO ULTIMATUME VEĆ DA PODRŽIM DIJALOG" Derek Šole se oglasio posle sastanka sa Vučićem
"SAD DA ISKORISTI UTICAJ I PODSTAKNE PRIŠTINU" Oglasio se Vučić nakon sastanka sa zvaničnikom Stejt departmenta - Šole spomenuo i ZSO (FOTO)
"VUČIĆ SPREČIO TREĆI SVETSKI RAT!" Čuveni izraelski list tvrdi: Pokazao je šta znači biti lider! (FOTO)
Zato je misija Šolea, specijalnog savetnika Stejt departmenta, najpre disciplinovanje premijera privremenih institucija u Prištini Aljbina Kurtija da prestane sa izazivanjem stalnih kriza na severu KiM, a zatim i fokusiranje dve strane na Šolc-Makronov plan za Kosovo.
Da bi se to dogodilo, odnosno stvari pomerile sa mrtve tačke, Šole je od Prištine tražio da konačno krene u ispunjavanje ključne tačke Briselskog sporazuma, osnivanje ZSO, a od Beograda da podigne "ručnu" u lobiranju za povlačenje priznavanja Kosova.
Američki diplomata, koji je na regionalnoj turneji zajedno sa specijalnim izaslanikom Vašingtona za Zapadni Balkan Gabrijelom Eksobarom, jasno je stavio do znanja da SAD ne žele da se više menja skor država u UN kada je reč o nepriznavanju Prištine. Trenutno od 193 članice 106 smatra da Kosovo nije država, naspram 84 koje ga priznaju dok tri nisu načisto. On je rekao da Amerika ta povlačenja priznavanja nezavisnosti vidi kao "odvraćanje pažnje", i ocenio da to "nije u duhu pronalaženja puta napred". Međutim, ni rečju nije pomenuo da je ova diplomatska akcija Srbije samo bila reakcija na Kurtijevo kršenje Vašingtonskog sporazuma, jer je Kosovo apliciralo i za Savet Evrope i za status kandidata u EU.
Predsednik Aleksandar Vučić poručio je juče, posle radnog ručka sa Šoleom, da je vašingtonskog zvaničnika upoznao sa razvojem događaja na KiM, istakavši da Srbija, kao i uvek do sada, ozbiljno i odgovorno pristupa svakoj novoj eskalaciji do koje dolazi usled jednostranih poteza privremenih institucija u Prištini, kao i da ostaje posvećena politici mira, stabilnosti, dijaloga i konstruktivnog stava prema svim otvorenim pitanjima:
- Izrazio sam očekivanje da SAD prepoznaju napore naše zemlje u očuvanju mira i stabilnosti u regionu, kao i da iskoriste svoj nesumnjivi uticaj i podstaknu Prištinu da ispuni preuzete obaveze u skladu sa prihvaćenim i potpisanim sporazumima, ali i da nastave dijalog u duhu iskrene i otvorene razmene predloga za rešavanje konkretnih izazova - poručio je Vučić.
Šole je naglasio da će SAD uvek podržati sve napore koji se ulažu u cilju održanja mira i stabilnosti, istakavši da se njegova zemlja zalaže za stavljanje u fokus agende prema kojoj strane u dijalogu treba da se usmere na razgovore o tzv. francusko-nemačkom predlogu za rešavanje krize na KiM, kao i na brzo formiranje ZSO.
Ognjen Karanović, iz Centra za društvenu stabilnost, kaže nam da nema sumnje da se Zapadu, pre svih SAD, žuri da se stigne do nekakvog sporazuma i da će u tom pravcu ići njihovi diplomatski napori:
- I za njih, kao i za većinu u EU, kosovska nezavisnost se ne dovodi u pitanje, ali Vašington ima znatno fleksibilniji pristup ovom problemu od glavnih evropskih država. Poseta Šolea ima još jedan cilj, da se ojača pre svega ekonomska, ali i politička saradnja Srbije i SAD.
Američka administracija je prema oceni politikologa Vuka Velebita veoma svesna da probleme na Zapadnom Balkanu ne pravi Beograd nego Priština, što je potvrdio i ambasador Kristofer Hil, kao i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar. Velebit je uoči Šoleove posete za Tanjug ocenio da je Amerika u pregovore Beograda i Prištine ušla jer EU nije imala mogućnosti ili kapaciteta da ih aktivno vodi, a sa idejom da se oni ubrzaju.
Inače, visoki gost iz SAD sastao se i sa premijerkom Anom Brnabić i prvim potpredsednikom Vlade i šefom srpske diplomatije Ivicom Dačićem.
KURTI PONOVO RUŠI "BRISEL"
Šole je preneo liderima u Prištini da je krajnje vreme da se zadatak formiranja ZSO, na koje su se obavezali pre skoro deceniju, privede kraju. Sličnu poruku imao je i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, koji je rekao da je "ZSO međunarodna pravna obaveza Kosova i od te odgovornosti ne mogu da pobegnu".
Ipak, Kurti je i juče ponovio da će nastaviti u istom stilu zaobilaženja Briselskog sporazuma, pa je u intervjuu za bečki "Standard" postavio pitanje "zašto Srbima na Kosovu nije dovoljan Ahtisarijev plan, koji štiti mnoga prava srpske manjine, nego traže i ZSO? Njegovo pozivanje na ovaj dokument nema nikakvo pravno utemeljenje jer ga Srbija nikada nije prihvatila niti ga je potvrdio Savet bezbednosti UN.
AMERIČKE KOMPANIJE ŽELE DA ULAŽU
Predsednik Vučić i Šole razgovarali su i o energetskoj bezbednosti, inicijativama za regionalno povezivanje i jačanje saradnje između zemalja Zapadnog Balkana, kao i o neiskorišćenim potencijalima u razvoju bilateralne i ekonomske saradnje Srbije i SAD. Vučić je izrazio posebno zadovoljstvo zbog sve većeg interesovanja američkih kompanija za ulaganje i poslovanje u Srbiji, kao i zbog činjenice da je poslovna elita SAD prepoznala odlične investicione potencijale naše zemlje i stabilno poslovno okruženje.
