Predrag Rajić: Oluja i Jugosrbijanci
"Vazduh trepti kao da nebo gori. Sprema se oluja". Čuvena replika, iz još čuvenijeg jugoslovenskog filma "Valter brani Sarajevo", koja je čak i u dalekoj Kini proslavila besmrtnog barda srpskog glumišta Velimira Batu Živojinovića.
Replika koja se neretko koristi u osvit nevremena. Simbol konspiracije i sklonosti ka komunikaciji u lozinkama. Generacijska oznaka, budući da "zedovci", koji ne pamte ni Miloševića, ni Đinđića, retko znaju i krupnije pikanterije iz analognog doba.
HITNO NAREĐENJE PREDSEDNIKA SRBIJE - NEMA VREMENA ZA ČEKANJE: Vojska Srbije poslata u četiri srpske opštine
VUČIĆ OBJAVIO EMOTIVAN SNIMAK: U znak zahvalnosti našim olimpijcima (VIDEO)
SRPSKI PATRIJARH OD SADA I NA INSTAGRAMU: Poglavaru SPC otvoren zvaničan nalog (FOTO)
Ipak, korišćenje baš ovog citata uz fotografiju krajolika koji se nalazi na samoj hrvatskoj granici, na dan 04. avgusta, kada je otpočela genocidna operacija "Oluja", koja je za cilj imala da Srbi "praktično nestanu" (citat prvog demokratski izabranog predsednika Republike Hrvatske dr Franja Tuđmana), ima sasvim drugu konotaciju.
I koristi se na takav način diljem "Lepe njihove". Koristi se da bi se zloćudno sladilo, seirilo, slavilo. Da bi se jednom već umorena Republika Srpska Krajina, ponovo ubijala. Ali, koristi se i na nekim drugim meridijanima i od javnih ličnosti nekih drugih društava, ne samo hrvatskog i od nekih drugih državnika, ne samo hrvatskih.
Na čiji tvit autor ovog teksta misli? Možda nekog evroparlamentarca iz Slovenije?
Ipak su Slovenci prvi povukli nogu i svojom secesijom započeli proces raspada SFR Jugoslavije. Ili pak nekog ombudsmana sa Islanda? Ipak je ova ostrvska država prva priznala proglašenu nezavisnost Hrvatske, pre Organizacije ujedinjenih nacija. Ili možda na nekog ministra iz Sarajeva? Ipak je Peti korpus Armije Republike Bosne i Hercegovine uzeo aktivno učešće u napadu na Liku tog avgusta 1995. godine.
Ne.
Nije reč ni o kome od pobrojanih. Reč je o javnom delatniku, istaknutom pravniku i bivšem povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću.
Čoveku koji je godinama iz srpskog budžeta inkasirao nekoliko srpskih prosečnih plata mesečno i to u vreme kada je Srbija bila de fakto u bankrotstvu. Persona koju je Narodna skupština Republike Srbije nekoliko puta birala na mesto poverenika za informacije od javnog značaja, kog je ista ta Skupština birala i za srpskog ministra u Vladi Zorana Đinđića.
Građanski aktivista, levičar, pacifista. Rodoljub Šabić.
Egzibicionista, ostrašćeni kritičar predsednika Aleksandra Vučića. Građanin, levičar i pacifista kada je reč o zločinima koji su počinjeni od strane Srba poreklom. Cinik kada dođu na red datumi tokom kojih Srbi oplakuju svoje žrtve.
Nemoguće je da neko ko se politikom bavi dugi niz godina, da neko ko je prošao put od narodnog poslanika i ministra, do čelnika nezavisne institucije, da neko ko živi od i za bavljenje politikom u Srbiji, ne zna da su hrvatske snage 05. avgusta ušle u Knin.
Nemoguće je da ne zna naziv te operacije. Nemoguće je i da baš tog dana, baš na hrvatskoj granici, sasvim slučajno objavi fotografiju i tvit u kojima koristi gornji citat. Nemoguće je, jer takvu omašku ne možete načiniti sticajem okolnosti. Takvu provokaciju možete samo pažljivo da isplanirate.
A šta je nagnalo Rodoljuba da provocira Srbe? Šta nam njegov cinični osmeh koji isijava iz ovog tvita govori? Kome su upućeni uopšte ovakvi komentari?
Odgovor na sva pitanja je isti: jugosrbijanstvo – o jugosrbijanstvu – jugosrbijanstvu.
Menjamo samo padeže. Odgovor je uvek isti. Jugosrbijanstvo u svojoj srži ima dve postavke. I obe su dakako isključive do krajnjeg ishodišta.
Prva govori o jugoslovenskoj superiornosti, o jugoslovenstvu kao idealu i o jugoslavizmu kao dosanjanom snu tog ideala.
Druga, o srpstvu kao primitivizmu, o srpstvu kao o retrogradnom konceptu, o srpstvu kao o temelju velikosrpske hidre koja samo što nije izdžikljala i kao prava otrovnica ujela superiorni, patvoreni ideal jugoslovenstva, koji da bi opstao mora stati nogom za vrat srpstvu, kako i dolikuje superiornom čoveku u duelu sa agresivnom zmijom.
Jugoslavizam u Srbiji danas je i dalje živa i postojeća ideja koja za temelj ima šovinistički princip, a za cilj potapanje srpstva. Jer u srpstvu vidi uzrok raspada svog ideala, buđenje iz svog, nikada do kraja dosanjanog i ovaploćenog sna.
Ne u slovenačkom separatizmu, ne u hrvatskom ekspanzionizmu, ne u albanskom iredentizmu, ne u bošnjačkom unitarizmu.
Samo u srpstvu. Tako su naučeni, tako su kreirani, tako su i sami želeli da se razviju. To je njihov obrazac, to je njihov patern.
Jugosrbijanstvo, kao poslednji, mutirani soj jugoslavizma u Srba. Jugosrbijanstvo koje će u svakom srpskom porazu tražiti nasladu, a u svakoj srpskoj katastrofi razlog za cinični osmeh, sa dozom umišljene veličine i prezrivog pogleda prema tom retrogradnom i nazadnom srpstvu koje ih, mimo njihove volje, okružuje i guši.
Zato u ovom kontekstu citat iz Valtera uopšte nije neprikladan. Kada pogledate ko ga piše, on je sasvim prirodan. I on srpske rodoljube ne treba da brine. Naprotiv.
On treba da nas obraduje jer ovakav prelazak svake granice razumnog, zapravo govori o jugosrbijanskom očaju. Prošla su vremena kada su jedni drugima delili stipendije, udarničke značke, diplome i odlikovanja.
Iza nas je doba u kom su oni odlučivali poput dedinjskih komesara ko sme, a ko ne sme da se bavi politikom. Jugoslovensko doba je ostalo pohranjeno u Pavićevim serijama i protagonisti jugosrbijanstva su se samootpisali.
U Vučićevoj Srbiji ima mesta za sve. Pa i za Jugosrbijance. Ali oni više nikada neće moći da sprovode svoju „svetu dužnost“ i pod đonom oznaške cokule drže srpstvo.
Žao mi je jugoslovenski rodoljubi... Zapravo nije. Čak mi ni kurtoazno nije žao ni vas, ni vaše neutoljene potrebe da zatirete ideale mog naroda i namećete mu identitet trobojke u poretku boja koji njegov niti jeste, niti je to ikada bio.
Nije mi žao. Ni vas, ni vaših nedosanjanih snova koji su na javi bili košmar za moj narod. Nije mi žao, drago mi je.
Drago mi je drugovi rodoljubi, jer, posle oluje je ipak osvanula duga. I to u tri boje.
Ali ovog puta prirodno poređane.
