Priština bi silom u Strazbur: Zahtev mora biti odbačen, jer Kosovo nije država
Kosovo ne ispunjava bazične principe i standarde SE u pogledu zaštite ljudskih prava, demokratije i vladavine prava zbog čega nema osnova da zahtev za prijem bude razmatran
Vlasti u Prištini u petak su najavile da će najkasnije u januaru podneti zahtev za članstvo u Savetu Evrope, ali kako je procedura za dobijanje mesta u ovoj organizaciji jedna od komplikovanijih, na eventualnu "člansku kartu" neće moći da računaju barem do 2020. godine.
Pročitajte i:
Portparol generalnog sekretara ove organizacije Danijel Holtgen u petak je, potvrdio da Kosovo zasada nije podnelo zahtev za članstvo:
- Ukoliko se to dogodi, kandidatura iz Prištine biće predata, po standardnoj proceduri, Komitetu ministara i zemlji koja predsedava, Danskoj.
Inače, predsednik Političkog komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Danac Jensen Mogens otvoreno lobira za interese Prištine, pa ne čudi što se u petak iz Prištine čulo da računaju na četiri zemlje koje su priznale Kosovo i koje će u naredne dve godine predvoditi SE. Posle Danske, na red dolaze Hrvatska, Finska i Francuska.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić poručuje da najavljeni zahtev Prištine treba da bude odbačen, jer Kosovo ne ispunjava osnovne uslove za status članice SE, pošto nije država:
- Ako Kosovo bude primljeno zbog toga što ga je veliki broj zemalja Evrope priznao, to će biti politika sile. Srbija će i te kako znati da proceni takav odnos nekih zemalja.
Osim toga, ukazuje Dačić, zahtev Kosova bio bi i u kontradiktornosti sa Statutom SE i statusno neutralnom politikom ove organizacije prema KiM. Prema rečima ministra, Kosovo ne ispunjava standarde SE u pogledu zaštite ljudskih prava, demokratije i vladavine prava, a njegovim prijemom bio bi ugrožen i dijalog između Beograda i Prištine.
Šef skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun kaže da je vrlo moguće da Kosovo ovu akciju započinje uz dogovor sa uticajnim državama koje ga podržavaju:
- Moguće je da im je članstvo u SE obećano kao kompenzacija, jer su ostali izvan Interpola, Uneska i drugih međunarodonih tela.
Kada bi zahtev Prištine stigao do Komiteta ministara, oni bi prvo morali da zatraže mišljenje od Parlamentarne skupštine SE o toj kandidaturi. Za taj prvi stepenik Komitetu je u principu potreban konsenzus, ali može i da se prođe sa dvotrećinskom većinom ukoliko se oceni da je zahtev za članstvo od velikog političkog značaja za podnosioca zahteva. Skupština zatim odluku donosi dvotrećinskom poslaničkom većinom, a o zahtevu se onda ponovo izjašnjava Komitet.
Kosovo je od srede na spisku "prioritetnih partnera za stratešku saradnju" Europola, što je potvrdila i Kancelarija EU na KiM. Drecun nam kaže da EU očito brine zbog terorizma i kriminala na Kosova:
- EU se pribojava da se to ne prelije na njih, a angažovanje Europola moglo bi da utiče povoljno na povećanje stepena bezbednosti na KiM. Sve to ne znači članstvo u Europolu, iako će Priština težiti tome da to predstavi drugačije.
Europol je agencija EU koja daje podršku članicama u borbi protiv terorizma, sajber kriminala i drugih oblika kriminala.
