USPEŠNA MAJKA I DOBAR VOJNIK: Prva dama u "KOBRAMA" pravi primer kako se VOLI SRBIJA

Zastavnik prve klase Nataša Jovanović deo je najelitnijeg tima naše odbrane - bataljona Vojne policije Specijalne namene "Kobre".

Nataša je 2001. godine postala prva žena koja je ušla u ovu jedinicu. Vojnu karijeru počela je davne 1997. godine kao vojnik po ugovoru, a danas obavlja najvažnije zadatke koji se tiču bezbednosti naše zemlje. Odbijajući privilegije, ličnim zalaganjem, trudom i radom, uspela je da dođe do toga da bude zaštitno lice "Kobri".

Ja tada nisam razmišljala da uđem u "Kobre" zato što je tad to bilo nedostižno. Sreo me je komandant i, pošto je on vezista kao i ja, predložio mi da dođem da radim u "Kobrama". Htela sam da probam, došla sam i morala sam mnogo, mnogo truda da uložim i vežbama i gađanja da bih dostigla ono što je zaista potrebno toj jedinici. Svakoj ženi treba mnogo više napora, truda i rada da bismo dostigli naše kolege, to je sigurno.

Fantastično, zato što su sve koleginice koje su došle stvarno kvalitetne i zato što je izabran tačno psihološki profil žena koje treba to da rade.

Otac mi je vojno lice, oficir u penziji, majka mi je radila u vojnoj bolnici, danas moja ćerka radi kao oficir, završila je Vojnu akademiju, radi u Novom Sadu, suprug takođe, a sin koji ima tri i po godine komanduje po kući. Deda ga je naučio da zauzme stav mirno i da pozdravlja zastavu. Mislim da ima vremena da se organizujemo, da imamo i vremena i za porodicu i posao, ja sam živi primer za to. Moja porodica nijednog momenta nije nezadovoljna ili nijednog momenta mi ne kažu: "Mama, gde si?". Stvarno ima vremena za sve.

Nisam imala takva iskustva, nisam ni razmišljala o tome. Inače, ja uvek pozitivno razmišljam, a u teškim momentima se uzdignem uz osmeh.

Kad završim sa poslom odem po dete u vrtić, odemo kući, ručamo. Uvek izađemo ili u park, ili na Avalu, uglavnom gledamo da budemo u prirodi što više. Kao i svaka normalna porodica, nema mnogo odstupanja. Bilo je u početku, kad sam počela da radim, zato što sam morala mnogo da se pripremam.

Moj suprug je gledao kako ja poštujem moje roditelje i rekao je: "Tako sam znao da ćeš poštovati i mene". I zaista je tako. Ja sam mom detetu najbolji prijatelj i ona mene prvo pita za savet, a to poštovanje se verovatno i nasleđuje ili se jednostavno vidi u porodici.

- Ja više naoružanje koristim za sportsko takmičenje. Takmičim se u pištolju i član sam IPSC Kobre. Takmičim se na našim vojnim prvenstvima i drugim sportskim takmičenjima i osvajala sam uglavnom prva mesta.

Nema razlike, svi su u istom rangu.

Zainteresovane su, eto, na primer, spomenula sam svoju ćerku i ja bih joj bez straha preporučila da dođe ovde. Njene koleginice se takođe interesuju, veliko je interesovanje za ovu jedinicu, naročito mladih.

Ja sam uvek znala šta ću raditi. Rodite se sa tim.

Umerena šminka je dozvoljena, ništa napadno. Takođe, isto važi i za lepu frizuru, umeren nakit... Ne gubimo nikako na ženstvenosti.

- Volim svoj posao i nije mi teško ujutru da ustanem, nije mi teško da idem na posao. Volim gde radim, mada mi je i u prethodnim jedinicama bilo lepo i svuda smo se lepo slagali. Vrlo je bitno kako kolektiv utiče na tebe, tako će ti biti na poslu i meni je vrlo lepo i ja sam zadovoljna.

- Stimulisani smo na svaki način i dosta nas ima fakultete. U toku rada stigla sam i da završim fakultet. Pored toga što sam vojno lice, ja sam i ekonomski menadžer. 

Iako nema fiksno radno vreme, Nataša ipak postiže sve, te uspeva da bude uspešna majka i dobar vojnik.

Otadžbini Srbiji služi i profesionalno i privatno, ličnim primerom.