PUČISTI PROGLASILI GRAĐANSKI RAT: Mariniki Tepić fali još samo da se zapuca
Pojedini ljudi koji danas vode opoziciju u Srbiji nisu normalni. U punom smislu te reči. U pitanju su teške bitange i psihopate koje, kao nekad Lenjinovi boljševici i Brozovi partizani, ili huligani sa Zvezdinog i Partizanovog stadiona, smatraju da im je sve dozvoljeno, bukvalno sve pa i to da Srbiju uvuku u građanski rat. Što ovih dana, teško zloupotrebljavajući nesreću na železničkoj stanici u Novom Sadu, uporno pokušavaju. Valjda deseti put po redu. Samo da bi se dograbili vlasti.
Nije normalno da Marinika Tepić, obrazovana žena, narodni poslanik, majka, gostujući u Utisku nedelje na TV Nova, kod sebi ravne moralne aspide Olje Bećković izjavljuje: Ja mislim da smo mi već sada u građanskom ratu, još samo da se zapuca. Nije normalno koliko ti, što bi rekla moja pokojna baba Sofija, nekršteni ljudi i oni koji ih podržavaju u njihovom boljševičkom jurišu na vlast, ne prezaju ni pred zakonom, ni pred pravima drugih ljudi koje maltretiraju i ponižavaju.
Nije normalno da profesori gimnazije u Novom Sadu svoje učenike, od kojih su mnogi maloletni, izvode na ulicu da drže politički miting i pružaju podršku ultimatumu da Vlada Srbije podnese ostavku, iako znaju da imaju ljudsku i zakonsku obavezu da školu i decu zaštite od politike. Nije normalno da novinarka Žaklina Tatalović na protestu u Novom Sadu intervjuiše dete koje ima 14 godina, uporno i podmuklo ga navodeći da kaže ono što ona želi - da uputi političku poruku protiv vlasti.
Nije normalno da na stepeništu ispred novosadskog suda narodne poslanice Dragana Rakić, Danijela Nestorović i Jelena Milošević, kao nekakve pijane devojčure u birtiji na Ibarskoj magistrali, od policajaca koji mirno stoje i samo rade svoj posao otimaju štitove i šlemove.
Nije normalno da zbog tih bitangi Srbija već pola decenije ne može da, kao sav ostali svet, sastavi ni tri meseca bez uličnih demostracija i nasilja. Nije normalno da se kamenjem i farbom uništavaju zgrada Skupštine Srbije i Vlade Srbije, Gradska kuća u Novom Sadu, gradski trg u Novom sadu, Brankov most u Beogradu i drugi javni objekti, za čiju popravku će biti utrošeni milioni i sedmice rada ili da se u državni parlament unose trube, megafoni i pištaljke a sednice prekidaju bacanjem toalet papira na Miroslavljevo jevanđelje, penjanjem na klupe, polivanjem vinom i čupanjem mikrofona.
Nije normalno da svaki dan u nekom gradu u Srbiji isfrustrirane i neostvarene bitange blokiraju saobraćajnice i maltretiraju ljudi koji su pošli na posao ili idu sa posla, koji vode decu u vrtić, koji idu lekaru ili su prosto izašli da prošetaju i žele da im u njihovom gradu, u slobodnoj državi, niko pa ni čupavci poput Radomira Lazovića ugrožavaju slobodu kretanja. Nije normalno da policajce koji mirno stoje u kordonu na ulici, koji čak i ne rade svoj posao, jer da ga rade to bi očas posla bilo razjureno, rulja pljuje, ponižava, poliva farbom i naziva ubicama a da ih onda opozicioni lederi i opozicioni mediji proglašavaju pretorijanskom gardom.
Nije normalno da se danima vodi kampanja o navodnom ugrožavanju ljudskih prava čoveka koji je uhapšen „samo zato“ što je na policajca uperio i aktivirao sprej za omamljivanje ili da se huligani koji su samo hteli da se malo iživljavaju na policiji i javnim ustanovama brane i kuju u zvezde više nego ratnici sa Košara i Koridora. I nije normalno što država, što vlast, policija i tužilaštvo, tolerišu ovo ludačko ponašanje, ovaj vrlo opasni, ko zna koji po redu pokušaj razlarenih bitangi, unuka i sinova Brozovih komesara i pukovnika, potomaka boljševičkog zla koje je srušilo carsku Rusiju i Kraljevinu Jugoslaviju, da ponove srpski 5. oktobar ili, još gore, ruski 25. oktobar i izazovu haos i državni prevrat u Srbiji.
