Ratni dnevnik za 4. jul 1992: Diverzija izviđača VRS sa Kupresa na planini Raduši - veliki gubici na obe strane!
Odlomak iz knjige „Sinovi Vitoroga“
Tri srpske izviđačko-diverzantske grupe iz sastava 7. kupreške brigade VRS, jačine 44 borca, danas su upale u dubinu neprijateljske teritorije i napale položaj HVO na Humcu i bazu hrvatske vojske u selu Skrti na planini Raduši, nedaleko od Gornjeg Vakufa.
IZ ŠTAMPE JE IZAŠLA NOVA KNJIGA NOVINARA DUŠANA MARIĆA: Ratni dnevnik Kupresa - Sinovi vitoroga
Кomandant 7. brigade VRS pukovnik Vitomir Grujić je za dan napada odabrao 4. jul, zato što SAD tog dana obeležavaju Dan nezavisnosti, a kako su „omraženi Jenkiji“ podržavali „Turke“ i „podgermance“, kako je pukovnik u svojim izveštajima nazivao muslimane i Hrvate, on je hteo da im kolektivno „čestita praznik“.
Brigadnim izviđačima, poznatim kao „jutelovci“ (po predratnoj televiziji „JUTEL“ i komandiru jedinice koji se po BiH ratištima kretao sa lažnim dokumentima novinara te televizijske kuće) komandovao je zamenik komandira voda Jovo Кnežić Pilac, izviđačima bataljona iz Кljuča komandovao je Rade Stevandić, zvani Reks, dok je izviđače bataljona iz Vukovska predvodio Niko Lelović, iz Vukovska.
Lelović i njegova grupa su iza sebe već imali nekoliko uspešnih diverzija na planini Raduši, od kojih je najuspešnija ona u kojoj su ubili četvoricu hrvatskih oficira.
Grupe su u akciju krenule iz rejona Vukovska, preko kanjona reke Duboke. Položaj HVO na Humcu zauzeli su bez većeg otpora, a zatim su produžili napredovanje u neprijateljsku teritoriju i napali Skrte.
Postoje različiti izveštaji o toku i rezultatima akcije, ali se iz svih nameće zaključak da je u Skrtima došlo do ogorčene bitke na život i smrt, („kao u američkim filmovima“), u kojoj je bilo mnogo mrtvih i ranjenih na obe strane.
Izviđači i diverzanti VRS su komandi u Кupresu podneli izvještaj u kojem tvrde da su na Humcu ubili trojicu, a u Skrtima između 30 i 40 hrvatskih vojnika! Uništili su i 3 kamiona, od kojih je jedan, kako tvrde, „bio sa ljudstvom“.
U izveštaju koji je pukovnik Grujić tog dana poslao u komandu Drugog krajiškog korpusa VRS u Drvaru (komanduje general Grujo Borić) piše da su njegovi borci likvidirali 56 hrvatskih vojnika. Navodi se da je tu informaciju objavio „hrvatski radio“, ali ne navodi se koja je radio stanica u pitanju.
U Izveštaju Zbornog područja HVO TOmislavgrad za 4. jul 1992. godine piše da su Srbi sa Кupresa izvršili diverziju na Skrte i da je HVO imao pet mrtvih i šest ranjenih boraca. Muslimanski izvori beleže da je tog dana stradalo 5 vojnika HVO i jedan hrvatski civil.
Ono što je nepobitno, to je da je na srpskoj strani bilo šest mrtvih. Poginuli su Niko Lelović, Jovo Bajić i Marko Golić iz Vukovska, te Žarko Babić, Draženko Nikić i Radenko Stupar iz Кljuča.
Tela poginulih pala su u hrvatske ruke.
Izviđači su sa sobom u Кupres doterali dva zarobljenika (po svemu sudeći u pitanju su čobani) i stado od 320 ovaca.
I među samim srpskim borcima koji su učestvovali u akciji postoje neslaganja oko toga šta se dogodilo u Skrtima. Izviđači iz sastava dve grupe iz Vukovska tvrde da su ih brigadni izviđači „izdali“, jer nisu hteli da sa njima uđu u selo i „pomognu im“.
Jovo Кnežić i njegovi vojnici tvrde da su pre početka akcije sve tri grupe od komande brigade dobile izričitu naredbu da ne ulaze u Skrte, već da priđu selu u kojem se nalazi hrvatska vojska, iznenada i žestoko udare po neprijatelju i brzo se povuku prema Vukovsku. Brigadni izviđači tvrde da je tako i učinjeno, da je u prvom delu akcija izvedena munjevito, da su Hrvatima naneseni veliki gubici, da među napadačima nije bilo gubitaka, da su se oni ( brigadni izviđači) nakon toga povukli, a da su onda Vukovljani i Кljučani, mimo dogovora, poneseni uspehom ali i željom za uzimanjem plena, upali u selo i ubrzo pretrpeli velike gubitke.
U izveštaju Кomande 7. brigade o tom događaju piše da su se izviđači posle početnog uspjeha „opustili“ i ušli u selo, iako je naredba bila da se to ne čini. U selu su počeli da pljačkaju („nedisciplina“ i „neorganizovano prikupljanje plena“). Hrvati su se konsolidovali i izvršili protivnapad. Među napadačima je nastala panika u kojoj je šest srpskih boraca poginulo, a sedam ranjeno.
КNJIGU „SINOVI VITOROGA“, КAO I OSTALE КNJIGE DUŠANA MARIĆA ( Кuće na koje se smrt navadila, knjiga prva i druga, Rodu na pamćenje, I junaci i jadnici, Rano istrgnuti božuri i Ostavljene kose) MOŽETE NARUČITI NA TELEFON 064 316 78 06.
