Siniša Mali: Moramo mnogo toga da uradimo, ali Beograd na vodi je za mene simbol promena
Gradonačelnik otvorio dušu
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali po prvi put je odlučio da otvori dušu i otkrije i neke stvari iz privatnog života u intervjuu za Bazar gde se osvrnuo na svoju mladost, bend, ali i na svoj posao, uspeh, kao i to gde sebe vidi u budućnosti.
Završena poseta Sarajevu: Vučić poručio da ne prave od Srbije "bauka", Srbija je prijatelj
Intenzivni radovi na projektu Beograd na vodi, naredne godine stižu i prvi stanari
Pisali ste pesme kad ste imali svoj bend, Plačem je pesma po kojoj ste bili poznati. Šta je za vas ljubav, a da to pesmom niste rekli?
„U poslu treba isključiti emocije, ali i u privatnom životu sam više bio racionalan nego emotivan, što možda nije dobro. Da su me malo više emocije vodile, drugačije bih reagovao u nekim situacijama“
Kao Devica u horoskopu, potpuno racionalna, ne znam kako bih vam odgovorio. Nikad nisam razmišljao o tome. Napisao sam više pesama, ali tu pesmu Plačem napisao je moj stric. To je pesma po kojoj je moja grupa inače bila poznata. Sjajna pesma. Napisao sam mnogo pesama, evo, to prvi put javno govorim. O tome nikad nisam pričao, svojim devojkama sam pisao pesme. Pisao sam polušaljive, poluljubavne pesme, to je bio moj način emocionalne komunikacije. Poslednju pesmicu sam napisao kada sam sa klincima bio na raspustu, pre mesec dana. Čuvaju tu pesmu. Nema naziv. Sedeo sam sa njima na večeri, Lola je crtala nešto, a ja sam uzeo papir i pisao nešto polušaljivim tonom u stihu. Čak ni moja deca do tada nisu videla tu moju stranu. Morate da budete malo opušteni. Ne može to kad ste u stresu, kad vam je glava puna problema.
„Nikada nisam zapalio nijednu cigaru. Alkohol popijem samo ponekad, čašu belog vina kada je prilika. Kada imam neki slobodan trenutak, trčim oko Ade, kako bih se spremio za polumaraton“
Biti na čelu dvomilionskog grada zahteva mnogo odricanja. Kako se oslobađate nagomilanog stresa?
Vreme sa klincima, poneka knjiga koju stignem da pročitam i eventualno malo bavljenja sportom. Ove godine počeo sam da se pripremam za maraton, istrčao sam 21 kilometar, nisam mogao da verujem da ću uspeti. Sad se nalazim u tim šetnjama, laganom trčanju, to opušta. Kad prođem krug oko Ade ili Košutnjaka, imam utisak da sam se resetovao. Ne mogu da bacim telefon, pored mene je, ali ti nestašni i bezbrižni razgovori koje vodim sa decom – to je ono u čemu beskrajno uživim. Pitanja o svemirskim brodovima, o vanzemaljcima, o faraonima, o Spajdermenu... Znači, prvo deca, pa onda sport. To su dva ventila bez kojih ne mogu.
Verujete li u sudbinu ili smatrate da su za uspeh zaslužni isključivo naporan rad, trud i znoj?
"Uvek sam se razlikovao od drugih po načinu na koji pristupam rešavanju problema. Mene ćete retko videti da nisam nasmejan. Ima, naravno, trenutaka i kada sam nervozan, ali uvek gledam da okrenom na šalu i kako da izađem iz problema"
Više verujem u naporan rad, u to da bez muke nema nauke. Ponekad može sreća da vam se osmehne. Da li je sreća isto što i sudbina, ne znam. Ne verujem da postoji slučajnost. Sreća hoće da se osmehne nekada, ne često. Ali, znate, sreća prati hrabre. Ako ste izabrali da ništa ne radite, ne može sreća ni da vas iznenadi. Ako sedite kod kuće i čekate, ništa vam se neće desiti. Nisam od osoba koje razmišljaju o tome da li postoji sudbina. Postoji neka vizija vas kao pojedinca, neka strategija i cilj koji treba da ostvarite i da rešite u svom životu. I sve to od vas zavisi, prevashodno. Ako vas i neka sreća pogleda, dobro je. Ali vi ćete uraditi 95 odsto stvari. Neki novi auto možete dobiti jedanput u životu, i tu je verovatnoća jedan prema milijardu.
"Mnogo toga još moramo da uradimo, i nove mostove i tunele i metro... Ali, najvažniji projekat je ipak Beograd na vodi. Najlepši deo grada, kojim su se šunjali pacovi, zmije, gde ste imali betonske hale, stare zapuštene brodove, porušena skladišta, sad je najveće gradilište u ovom delu Evrope. I to je za mene simbol promena koje smo napravili"
Kako sebe vidite za 20 godina?
Za 20 godina imaću 65 godina i, po Zakonu o radu, moći ću da idem u penziju (smeh). Vidim sebe kao osobu koja i dalje radi ono što voli. Verovatno ću praviti promene, malo da se vratim u neku drugu oblast. Vidim sebe kao jednu zadovoljnu osobu koja je ispunila neke svoje ciljeve i koja je u svojoj 65. godini postavila neke nove ciljeve za sledećih dvadeset godina. Pre svega vidim sebe u okruženju svoje porodice, svoje dece.
