Sramota je vaša, a mi smo pokazali dostojanstvo: U ovome je najveća razlika između Srba i Hrvata
Ovim smo pokazali da se mnogo razlikujemo
Poslednji put kad je hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović bila u Beogradu svi domaći mediji prenosili su vesti o njenoj poseti sa uvažavanjem, praveći od nje čak i zvezdu, dok su danas hrvatski mediji na najbrutanije načine vređali našeg predsednika Aleksandra Vučića koji u Hrvatskoj boravi u dvodnevnoj poseti. Iako, se hrvatskoj predsednici prilikom prvog dana posete ne može zameriti ništa, jer je Vučića dočekala uz najviše državne počasti, mora se podsetiti na to i da je Kolinda u Beogradu od strane našeg predsednika uvek dočekivana na najvišem nivou. Ali ne samo to, prilikom susreta u Mostaru srpski predsednik je hrvatskoj predsednici poklonio i cveće.
A kažu da džentlmeni ne postoje…
Da ipak postoje, pokazali su naši mediji u izveštavanju o Kolindi prilikom njenog dolaska u Beograd i Vučić u odnosu prema hrvatskoj predsednici.
Da ne bude zabune, nismo ni mi Srbi ni srpski mediji zaboravili Kolindine ustaške čizme, niti izvinjenje zbog srpskih čokoladica, niti omiljenog pevača predsednice - Topsona. Nismo zaboravili ni naše ubijene očeve, dedove, decu… Nismo zaboravili razbijene ćirilične table u Vukovaru, proterane Srbe, otete kuće… Nismo zaboravili, ali smo upravo mi Srbi, na čelu sa predsednikom Vučićem, odlučili da gledamo u budućnost, da čuvamo mir u regionu, ali da nikada ne zaboravimo šta se dešavalo u Jasenovcu.
Danas smo u hrvatskim medijima imali priliku da pročitamo najgore optužbe i provokacije upućene Vučiću, a kako je baš on predsednik naše zemlje, te provokacije upućene su ne samo njemu, nego i svima nama, svim Srbima. Tako uvredama upućenim Vučiću da je četnik i konj, optužili su i nas da smo četnici i konji.
Da tu nije kraj pokazuje i činjenica da hrvatskim medijima smeta spominjanje naših ubijenih u ratu koji su nastradali od ruke ustaša. Da, zasmetalo im je to što su srpski novinari spomenuli Vučićevog ubijenog dedu, pa su se portali odmah ispunili pisanjima o tome kako im je "nelagodno i neprijatno da slušaju takve stvari".
Znate šta i nama, Srbima, je nelagodno da čujemo kako kažete da Jasenovac nije bio logor, a i vi i mi znamo da je to jedini logor na svetu u kojem su zatvarana i deca. Nije ni nama "lagodno" kada čujemo da Srbi u Hrvatskoj žive u strahu, ali vas zbog toga ne napadamo, već dostojanstveno i stojički podnosimo i sećamo se žrtava, ali koračamo ka budućnosti.
