SRBIJA I KINA UČVRSTILE ČELIČNO PRIJATELJSTVO: Sprema se veliki dogovor do kraja godine, ovo su ključne tačke
Sklapanje sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine (SST), koje se očekuje do kraja godine, otvoriće nove poslovne mogućnosti za srpske poljoprivredne i prehrambene proizvođače, vinare i vinogradare, kao i za IT sektor i drvno-prerađivačku industriju.
Oni će svoje proizvode i usluge moći da prodaju pod povoljnijim uslovima na ogromnom kineskom tržištu, sa više od 1,4 milijarde ljudi. S druge strane, sporazum će našu zemlju učiniti jednom od najatraktivnijih investicionih destinacija u Evropi.
Njegovo potpisivanje će omogućiti da se većina proizvoda uvozi i izvozi bez carine, ili da te dažbine budu smanjene, što će dovesti do povećanja obima robne razmene.
USTAŠTVU NEMA KRAJA! Nastavljaju se napadi na Vučića i njegovu porodicu, hrvatski mediji, po oprobanom receptu udaraju na Srbiju (FOTO)
DANAS POČINJU PREGOVORI O FORMIRANJU VLADE: Poznato kada ćemo znati ime premijera, a ONI sigurno ostaju u Nemanjinoj
ZA GODINU I PO REŠIO DECENIJSKE SPOROVE: Patrijarh Porfirije se uhvatio u koštac sa istorijskim problemima SPC (FOTO/VIDEO)
Kina je najvažniji trgovinski partner Srbije u Aziji, a ovim sporazumom strateško partnerstvo naše dve zemlje biće dodatno ojačano. Domaći stručnjaci ističu da je neophodno da se taj dokument pažljivo definiše kako bi se izbegli potencijalni rizici koje može da donese otvaranje našeg malog tržišta za najveću svetsku trgovačku velesilu.
Nacrt sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom počeo je da se priprema pre mesec dana.
Ministarstvo finansija rukovodi Radnom grupom koja je angažovana na njegovoj izradi. Ministar Siniša Mali istakao je da će sklapanje ovog sporazuma povećati konkurentnost naše privrede, doprineti rastu izvoza i otvoriti vrata za dolazak novih investicija iz sveta.
- Tokom poslednjih 10 godina, u periodu od 2012. do 2021. izvoz Srbije u Kinu povećan je 152 puta - naveo je Mali.
- Iz godine u godinu raste, a lane je izvoz dostigao skoro milijardu dolara - dodaje on.
Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS), kaže da ta organizacija podržava inicijativu naše vlade da se omogući slobodna trgovina između dve zemlje, ali ukazuje da je potrebno što bolje ispregovarati sporazum.
- Tom procesu treba oprezno pristupiti, neophodno je da se formira širok pregovarački tim i obavezno da se konsultuju naši privrednici - naglašava Stanić.
- Potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini između dve nesrazmerne zemlje po ekonomskom potencijalu je kompleksna stvar, s obzirom na to da tu imamo i prednosti i rizike. U takvim odnosima, strana koja je manjeg ekonomskog kapaciteta obično je u podređenom položaju - objašnjava.
On ukazuje da sporazum treba da bude šire definisan, i da pored spoljne trgovine treba da obuhvati i investicione aktivnosti i naših kompanija u Kini, i njihovih u Srbiji. To znači, da bi trebalo da bude dogovoreno upošljavanje naših radnika u kineskim firmama koje dođu ovde, kao i uključivanje srpskih kompanija, odnosno dobavljača u njihove lance snabdevanja. Srbija u ovu zemlju Dalekog istoka uglavnom izvozi sirovine kao što su metal i drvo.
- Treba da se nađe način da se poveća izvoz mesa i mesnih prerađevina, vina i drugih alkoholnih pića - navodi Stanić.
- U Kini se povećava kupovna moć stanovništva. Kineski potrošač sve više liči na evropskog, vozi evropske automobile, hoće da konzumira evropsko vino, sireve i druge kvalitetne proizvode - kaže on.
Ekonomista Ivan Nikolić ocenjuje da će sporazum sa Kinom biti izuzetno stimulativan za one koji u Srbiji budu imali veliku, masovnu proizvodnju. On smatra da su to, pre svega, strani investitori, jer je pitanje da li srpske kompanije to mogu da postignu.
Predsednici dve zemlje, Aleksandar Vučić i Si Đinping, u februaru ove godine postigli su dogovor o zaključivanju sporazuma o slobodnoj trgovini.
Zapadne zemlje, koje imaju enormno veći obim trgovinske razmene sa Kinom, to ne gledaju blagonaklono. Prema Stanićevim rečima, u Evropi takav sporazum imaju Švajcarska i Island, a u Norveškoj i Moldaviji se ovo pitanje sada razmatra.
BONUS VIDEO: Građani o zločinačkoj akciji "Oluja" - Da se nikada ne zaboravi!
