Najveće afere Demokratske stranke

Vođe DS na grbači naroda zgrtali su novac i gradili "velike" političke karijere, a dok je običn narod gledao kako da zaradi novac za hleb, oni su Srbiju upropašćavali sve više i više do te mere da je 2012. nezaposlenost bila 25,5 odsto.

Đilas Beogradu ostavio dugove i propale projekte

Tako je dobro poznato da je Dragan Đilas, po odlasku sa mesto gradonačelnika Beograda, prestonici ostavio dug od 1,1 milijardu evra.

Njegova vladavina prestonicom Srbije ostala je u narodu upamćena i po brojnim aferama, a najveća među njima je svakako bespotrebno bacanje para na izgradnju Mosta na Adi. Naime, taj most je Beograđane koštao 400 miliona evra, a za istu sumu novaca u svetu su izgrađeni mnogo veći i funkcionalniji mostovi.

Tako na primer, najviši drumski most na svetu "Vladuc de Millau" u Francuskoj, koji je dug čak 2,5 kilometra koštao 400 miliona evra, dok je Most na Adi koji je dug 0,9 kilometara koštao 400 milona evra. Đilas je uzimao i kredite za most koji nije ni dovršio do kraja.

Građani se dobro sećaju nabavke i ugradnje podzemnih kontejnera, koji nikada nisu profunkcionisali, usled ozbiljnih tehničkih nedostataka i čiji je kvalitet bio katastrofalan. Naime, tadašnja beogradska vlast na čelu sa Đilasom, potrošila je za nabavku i postavku kontejnera 6 miliona evra.

Beograd je po planovima Demokratske stranke trebalo da ovim projektom poprimi razmere svetske metropole – ipak, do toga nije došlo. Naprotiv, ovaj projekat je potpuno propao, a ispostavilo se da je sam tender bio predmet malverzacija.

Isto tako, ono što Beograđani nikako ne mogu da zaborave je takozvani “Puzzle grad“, banjička igraonica sagrađena 2009. godine u vreme kada je na vlasti u Opštini Voždovac vladala Demokratska stranka, i koja se za veoma kratko vreme pretvorila u kućicu strave i užasa. Takođe i park Terazije, sagrađen kod buvljaka u Bloku 42, još jedno je ruglo za koje su bili zaduženi Đilas i DS.

Saša Paunović nalazi se i dalje na čelu opštine Paraćin, a pod njegovim okriljem u toj opštini cvetaju razne malverzacije. Opština Paraćin je, zahvaljujući načinu na koji njome rukovode lokalni javni funkcioneri postala je sinonim za afere, sukobe interesa, nasilje i bahato ponašanje uskog kruga ljudi koji sarađuju sa predsednikom opštine Sašom Paunovićem.

U neke od afera umešan je direktor Vodovoda Nebojša Simić, koji nije prijavio imovinu, ni posao svoje supruge Agenciji za borbu protiv korupcije, kao i zamenik predsednika Opštine Paraćin Tomislav Šaletić, koji je sve do 26. aprila 2018. godine, u isto vreme obavljao i funkciju jednog od direktora firme Spektar Invest, koja je dobijala mnoge tendere i konkurse koje je raspisivala upravo Opština Paraćin.

Naime, Simić je 2014. godine bio direktor banke, ali je navodno uhvaćen u malverzaciji sa klijentima, ali ipak to ga nije sprečilo da uskoro postane vd direktora JKP Paraćin, a 2016. i direktor JP za vodovod, kanalizaciju i gasifikaciju. On je u tom periodu kupio dva automobila vrednosti od skoro 1.500.000 dinara, a imao je i pozamašnu ušteđevinu. Međutim, on tvrdi da je sve vreme živeo od 20.000 dinara, a da sve ima zahvaljujući tome što živi sa porodicom kod roditelja koji su penzioneri, ali i da je kao direktor banke zarađivao i do 1.800 evra mesečno, no da taj novac nije čuvao u banci već kod kuće, te da nije "prijavljivao koliko novca ima u kući i džepu"?! Takođe, dotični, kako kaže, "nije znao" da treba da prijavi imovinu supruge, iako je kao javni funkcioner bio u zakonskoj obavezi da to uradi. U svemu ovome, na videlo je izašao i lokal koji izdaje, kako on tvrdi za 100 evra. Ipak, kao i u prethodnim slučajevima, to nigde nije prijavljeno, kao ni da li je porez na to uopšte plaćao.

Da ovaj slučaj u opštini Paraćin nije usamljen, govori i afera u koju je upleten Tomislav Šaletić koji je istovremeno bio zamenik predsednika opštine i jedan od direktora privatne firme koja je samo 2017. godine, pobedila na javnim konkursima i tenderima koje je raspisala ova Opština, u vrednosti od oko 480.000 evra. Šaletić se, kao i njegov kolega u Paraćinu Nebojša Simić, pravdao. Kako je rekao, on nije direktor Spektar Invest firme od juna 2017. godine, nakon čega se ispostavilo da se na toj funkciji ne nalazi tek od otkad je naš portal objavio pomenute informacije. Naime, vlasnik firme Spektar Invest je prvi put podneo zahtev da se Šaletić obriše sa registra direktora ove firme, tek nakon sedam dana od objavljivanja ove afere na našem portalu.

Takođe, u javnim preduzećima u Paraćinu se zapošljavaju radnici, i to preko firme Vuk Logistic, čiji je vlasnik preduzetnik Srđan Rakić, muž sekretarke Skupštine Opštine Paraćin Maje Rakić.

Prema podacima do kojih smo došli, tokom 2017. JKP Paraćin koji posluje u okviru Opštine Paraćin je firmi Srđana Rakića isplatila 4.334.246,04 dinara, dok je od početka 2018. godine JKP Paraćin istoj firmi platio čak 14.400.000 dinara za takozvani lizing radnika. Direktor i vlasnik firme Vuk Logistik, Srđan Rakić, je suprug sekretarke Skupštine Opštine Paraćin Maje Rakić, a pošto su njih dvoje u braku to predstavlja direktan sukob interesa.

Samo jedna u nizu je i afera u koju je umešan Goranko Tačić, član opštinskog veća opštine Paraćin i predsedavajući Osnivačke skupštine Udruženja građana “Srcem za naš grad“

Prema podacima do kojih smo došli, Udruženje građana “Srcem za naš grad“ konkurisalo je dva puta za isti konkurs za lizing radnika Opštine Paraćin odnosno za nabavku usluga socijalne zaštite – pomoć u kući, a većnik Opštine Paraćin Goranko Tačić u obe dokumentacije koje su dostavljene Opštini Paraćin potpisan je kao presedavajući Osnivačke skupštine Udruženja građana “Srcem za naš grad“. Goranko Tačić, koji je u isto vreme član veća u Opštini Paraćin, našao se u sukobu interesa jer je Udruženje građana “Srcem za naš grad“ gde je on potpisan kao presedavajući Osnivačke skupštine Udruženja građana “Srcem za naš grad“, poslalo prijavu na ovaj opštinski konkurs.

Jedna od afera koju je naš portal otkrio govori o tome kako je sadašnji direktor Direkcije za izgradnju Opštine Paraćin, Aleksandar Milojković, dok je bio direktor JP Vodovoda, kanalizacije i gasifikacije, dao nalog za kopanje bunara u vrednosti od 10,2 miliona dinara u kome nema dovoljno vode, a taj bunar nikad nije proradio. Kopanje se desilo u selu Plana, i ovaj bunar je trebalo da snabdeva vodom ne samo selo, već i druge delove Opštine Paraćin, koja se bori sa nestašicama vode. Milojković nije kontaktirao Geološki zavod Srbije, radi geoloških ispitivanja, jer da jeste, znao bi da na tom mestu vode nema dovoljno i ne bi bacio 10,2 miliona dinara na iskopavanje neupotrebljivog bunara. Umesto toga, Milojković je platio geološka istraživanja privatnoj firmi 2008. godine. Ovaj slučaj je istraživalo tužilaštvo i policija, a veštačenje su vršili stručnjaci iz Geološkog zavoda Srbije, koje je prvobitno i trebalo da angažuje.

Poslednja u nizu afera u Paraćinu uključena je firma Putotehna doo, čiji je vlasnik prema podacima iz APR Aleksandar Ljubinić, pobeđivala je na javnim nabavkama koje raspisuju javna preduzeća koja posluju u okviru opštine Paraćin je 248 miliona dinara. Putotehna je inače osnovana 15. 01. 2014. godine, a sve do 2016. godine nije imala nijednog zaposlenog. Međutim, 2015. godine kada nije imala zaposlene dobila je javne nabavke u vrednosti od 50 miliona dinara. Godinu dana nakon toga Putotehna počinje da dobija zaposlene. Putotehna je u APR registrovana kao preduzeće sa društveno ograničenom odgovornošću, a na javnim nabavkama dobijala je ugovore za izgradnju trotoara, izgradnju puteva, seoskih ulica, fudbalskog terena…

Takođe, prema podacima iz APR Putotehna doo iz Paraćina je u periodu od 2014 - 2017. godine prihodovala 237.260.000 dinara. Kako smo saznali, firma Putotehna tokom 2014. i 2015. nije imala zaposlene radnike, a tek krajem 2016. je zaposlila prve radike. Postavlja se pitanje kako je firma koja se bavi putarskim radovima, uspevala da završi poslove i da izgradi puteve kada nije imala zaposlene? Tako, 2014. godine kada je osnovana Putotehna je prihodovala 29.549.000, a rashodovala 29.246.000 dinara. Naredne dve godine Putotehna je radila takođe bez ijednog zaposlenog, ali je za te dve godine prihodovala preko 85 miliona dinara, a rashodovala preko 80 miliona dinara bez obzira na to što nije imala nijednog zaposlenog. 2017. godine prihodi Putotehne su značajno porasli na čak 122 miliona dinara dok se profit smanjio na samo milion i po dinara. Prema ovom ispada da je Putotehna za četiri godine zaradila samo 5,5 miliona dinara ili 2,3 posto od ukupnih prihoda, što je krajnje čudno za ovu vrtu delatnosti gde se profit kreće u iznosu većem od 10 procenata. Kod ovog preduzeća nije samo to čudno već je i čudno kako su uspevali da pobeđuju na javnim nabavkama bez radnika koji su mogli da garantuju završetak posla.

Među najvećim aferama je svakako iznajmljivanje radnika na takozvani lizing radne snage na koji su opštinska preduzeća dala preko 100 miliona dinara. Ugovore koje su sklapala javna preduzeća sa privatnim firmama kreću se do čak 12 miliona po jednom ugovoru, a najviše sklopljenih ugovora ima sa firmama rođaka funkcionera koji rade u opštini Paraćin.

Ne samo da su se na ovaj način prebacivale pare iz budžeta građana Paraćina i da su se na taj način funkcioneri našli u sukobu interesa, već su vlasti u Paraćinu našle način kako da zaobiđu i zakon o zabrani zapošljavanja koji je propisala Republika Srbija.

U velike afere umešana su i javna preduzeća opštine Paraćin. Tako je, JP Vodovod 2018. godine raspisao je javnu nabavku za takozvani lizing radne snage u vrednosti od 8 miliona dinara, a taj iznos je rasparčan na dve partije – jednu od milion dinara i drugu od 7 miliona dinara. Takođe, i godinu dana ranije, 2017. to javno preduzeće raspisalo je javnu nabavku od 10 miliona dinara za tzv. lizing radne snage. Iznos te javne nabavke takođe je bio rasčlanjen na dve partije – jednu od 3 miliona i drugu od 7 miliona. Interesantno je da je jedna ista firma, D.R.J doo iz Donje Mutnice, dva puta za rednom dobila ove javne nabavke i to u vrednosti od 7 miliona dinara.

Na sličan način novac iz javnih preduzeća ispumpan je i u firmu Partner Plus doo iz Paraćina na čijem se čelu nalazi Radomir Milutinović. Naime, JP Vodovod od firme Partner plus iznajmila je radnike na tzv. lizing, a novac koji su prebacili u ovu firmu je 3.300.000 dinara.

Takođe, ova firma ostvarila je isto poslovanje i sa JP Direkcijom za izgradnju opštine Paraćin a ugovor je potpisan na 6.000.000 dinara. Dakle, iz javnih preduzeća opštine Paraćin u firmu Partner plus doo iz Paraćina prebačeno je 9.300.000 dinara na tzv. lizing radne snage.

Među najbogatijim ljudima u Paraćinu svakako je porodica Mihajlović koja je stvorila imperiju različitih lanaca privatnog biznisa. To ništa ne bi bilo čudno da supruga Dejana Mihajlovića, glave ove porodice, Suzana Mihajlović nije radila kao član opštinskog veća u opštini Paraćin. Ona je na tom mestu bila u periodu od 2012. do 2016. godine. Za vreme dok je ona bila većnik, imperija Mihajlović ubrzano se razvijala, da bi saradnja sa opštinom Paraćin i javnim preduzećima te Opštine bila nastavljena i nakon što je otišla sa te funkcije. Funkcioneri opštine Paraćin potrošili su u kafani porodice Mihajlović 60 hiljada evra, a navjevći deo tog novca potrošeno je dok je Suzana Mihajlović bila član veća opštine Paraćin. Dakle, funkcioneri te opštine jeli su i pili u kafani Mihajlovića u isto vreme dok je Suzana bila funkcioner u toj istoj opštini. Suzana Mihajlović u to vreme našla se i u sukobu interesa zbog toga što su opštinske pare išle u kafanu njene porodice.

Afera koja je obeležila Aleksandra Šapića

Sadašnji predsednik Opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić nekada je bio samo jedan u nizu saradnika gradonačelnika Đilasa koji je Beograd gurnuo u dugove. Tako se slobodno za Šapića slobodno može reći da je političku karijeru krenuo kao "zvezdica u usponu" i učenik Đilasove škole. Zajedno sa svojim "velikim učiteljem" potrošio silne pare na podzemne kontejnere, da bi kada se osamostalio i postao predsednik opštine Novi Beograd nastavio da primenjuje ono što je naučio od Demokrata.

Jedna od najpoznatijih afera koja se vezuje za Šapića je svakako bespravna gradnja u Studentskoj 45. Naime, parcelu na tom mestu kupuje Rade Dedović, ni manje ni više nego ujak Aleksandra Šapića, ruši postojeći objekat i na tom mestu gradi novi, nelegalni objekat na dve etaže. Bespravni objekat koji se sada nalazi u Studentskoj 45 izgrađen posle stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju (29. 11. 2015. ) i nalazi se na zemljištu čija je namena javna odnosno predviđena je za izgradnju objekata studentskog standarda, te je zbog toga predviđeno njegovo rušenje. Iako, je Šapiću Gradski Sekretarijat za inspekcijske poslove naložio da se objekat potpuno sruši do dana današnjeg taj objekat nije uklonjen.

Glumi patriotu, a dok je bio na vlasti Kosovo proglasilo nezavisnost

Još jedan član žutih, koji danas pokušava da dođe na neku vodeću poziciju u Srbiji je Vuk Jeremić. On pristupa Demokratskoj stranci nakon što je Tadić postao predsednik Srbije i brzo nakon toga postaje ministar spoljnih poslova. Iako se kao kandidat za predsednika Srbije predstavljao kao veliki patriota, dok je upravo on bio u Tadićevom ministarstvu prištinski korpus bio je rasformiran, a dok je bio u Predsedništvu Srbije, Kosovo  je proglasilo jednostarnu nezavisnost. Kada je on bio u Ministarstvu spoljnih poslova, Srbija je podnela takvu tužbu Međunarodnom sudu pravde, sa takvim pitanjem, koje je dovelo da taj sud potvrdi odluku Prištine o nezavisnosti. Takođe, kada je Jeremić vodio MSP, koje je pregovaralo sa Prištinom, tada je dogovoreno kako da se uspostave administartivni prelazi, koji liče na granične prelaze, a koji su kasnije uspostavljeni.

Jeremić je sve ovo iskoristio za ličnu promociju, kako bi postao predsedavajući u Generalnoj skupštini ujedinjenih nacija. S toga se postavlja pitanje, da li je Jeremić takvu poziciju dobio zahvaljujući “angažmanu“ oko kosovskog pitanja, s obzirom da su ga upravo za presedavajućeg podržale Zapadne zemlje.

 Radoslav Milojičić - Kena, koji je totalno devastirao Smederevsku Palanku i zadužio je za 4 milijarde dinara. Građani se još sećaju njegovih afera poput "Maksija", lažnih ujeda pasa, automobila koji na dan troši 400 litara različitog goriva, fudbalskog kluba koji je glumio komunalno preduzeće, ogromnih kafanskih računa, telohranitelja zvanih "Kenini tigrići", prebijanja penzionera... Palančani nikada neće zaboraviti njegovu brutalnu vladavinu koja ih je dovela na rub propasti. Trebaće im najmanje decenija, da uz veliku podršku Države, samo da poprave ono što je on uništio.

Radoslav Milojčić Kena, bivši glavni čovek opštine Smederevska Palanka za jedno veče potpisao račun na kome se nalazilo, oko 300 piva, tačnije 65 piva marke ''lav'', 135 ''tuborga'' i 143 ''hajnekena.'' Da ''ulepšaju'' račun tu se nalaze i petnaestak limunada i isto toliko ceđenih pomorandži.  Kena je potpisavši ovaj račun, zadužio opštinu za neverovatnih 139.850 dinara, a u periodu od 24. marta do 25. maja potrošio neverovatnih 454.710 dinara! 

Da ovo nije jedini ispad bahatosti Milojčića pokazuju i računi za gorivo, koji pokazju neverovatne cifre, gde je za pet meseci iz gradske kase u tu namenu izdvojeno 3.200.933 dinara! Opštine Smederevska Palanka duguje četiri milijarde dinara, a budžet joj je 800 miliona. 

Ugovore koje je kao predsednik opštine, Radoslav Milojičić Kena potpisivao, nikada neće biti zaboravljeni.Evo primera, kako je Kena poslovao: sklopio je 2015.  ugovor o Donaciji sa nekom firmom iz Podgorice, „Mega stil“ d.o.o. u vlasništvu izvesnog Dragana Miročevića!  Predmet donacije i ovog ugovora bio je dečiji mobilijar, dve garniture za dečije igralište u vrednosti 20.000 eura! Nevolja je u tome što taj dečiji mobilijar nikada nije stigao u Smederevsku Palanku. 

Tako je bivši predsednik opštine sklopio ugovor 2013. sa privatnom firmom Niskogradnja o obavljanju komunalnih poslova, održavanja zelenih površina i javnih puteva na teritoriji opštine Smederevska Palanka. Ni to ne bi bilo ništa čudno, da ovaj ugovor nije sklopljen na čak  25 godina! Opština se obavezala da će godišnje za ove poslove plaćati više od 30 miliona dinara!?

Bavio se samo politikom, a na računu ima 300.000 evra

Dragan Šutanovac prošao je žutu školu, sve moguće funkcije za vreme njihove vlasti da bi na kraju sačekao da svi oni odu iz DS-a, a on ostane kao "veliki" predvodnik stranke. Ono što je svakako obeležilo njega dok je bio na državnoj funkciji je afera "Pašnjak".

Naime, predsednik Demokratske stranke, koji prema dostupnim podacima nema dana radnog staža van politike, pored luksuznog stana, vrednog skoro milion evra u blizini Hrama Svetog Save na Vračaru iznad kog je nadzidao i penthaus od 139 kvadrata, ima čak 300.000 evra oročene štednje na ličnim računima u banci. Postavlja se pitanje odakle Šutanovcu koji je bio i bivši ministar odbrane toliki novac, ako se pored politike nikada nije bavio nijednim drugim poslom. Šutanovic se ipak nije udostojio da građanima Srbije objasni odakle mu toliki novac, te se stoga ovaj slučaj može posmatrati kao odličan primer vrednosti za koje se demokrate zalažu već 27 godina.

Sumnjiva prodaja "Sartida" i "Beopetrola"

Sadašnji predsednik Nove stranke, takođe izdanak žutih i njihov premijer, Zoran Živković ostao je upamćen u narodu svakako po sumnjivoj prodaji "Sartida" i "Beopetrola". Naime, kao predsednik vlade, na jednoj od svojih prvih sednica odobrio je prodaju preduzeća "Sartid" koje je EU označila kao jednu od 24 sporne privatizacije, kao i prodaju "Beopetrola". Njega je, Ratko Stojanović, član tenderske komisije pri prodaji "Beopetrola", okrivio za štetan kupoprodajni ugovor s "Lukoilom", a Savet za borbu protiv korupcije naveo je da je prilikom privatizacije "Beopetrola" država oštećena za 100 miliona evra!

Nakon izlaska iz politike 2007, Živković se posvetio svojoj velikoj strasti - vinu! Zakupio je 47 hektara zemlje u Krčedinu i zasadio vinograd od čak 165.105 sadnica. Tako je nastala Kuća vina "Živković", čija vrednost se procenjuje na milion i po evra. Rad na vinogradu pratila je afera vezana za bespovratne subvencije u iznosu od oko 525.000 evra koje mu je dodelilo Ministarstvo poljoprivrede.

Tadić ostavio Srbiju na rubu ekonomske propasti

Kao šef države morate da snosite odgovornost ne samo za svoje političke poteze, već i za poteze svojih saradnika, a politički krst koji nosi Boris Tadić po tome što je i sam radio dok je bio na vlasti, teži dosta. Kao velika odgovornost za svakog predsednika i premijera države je svakako ekonomska stabilnost zemlje koju vode, a upravo se desilo da je po silasku sa čela šefa države, Boris Tadić ostavio Srbiju na rubu ekonomske propasti. Ipak, dok je narod grcao u dugovima zbog politike i šefovanja Borisa Tadića, on se "skućio" u vili od 300.000 evra.