TRAŽIŠ POČAST OD ONOGA KOGA PLJUJEŠ: Zoran Avramović, sociolog kulture, o kandidaturi pisca Dragana Velikića za "nacionalnu penziju"
Velikićevi besramni stavovi o Srbima
U savremenom svetu i Srbiji u njoj, realnost je poistovećena sa fantastikom. Vest (30. 11. 2021) da je jugoslovenski književnik Dragan Velikić nominovan za nacionalno priznanje koje dodeljuje Ministarstvo kulture i informisanja, zapravo država Srbija, može se smatrati fantastikom koja postaje realnost.
VUČIĆ JOŠ JEDNOM POKAZAO DA MOŽE SVAKOG DA POGLEDA U OČI! Niko dosad nije sedeo sa meštanima satima i odgovarao na pitanja
"TO JE PROTIVUSTAVNO" Oglasila se premijerka o zahtevima organizatora protesta u Srbiji
VELIKI UDAR NA SRBIJU Ko traži da padne krv na ulicama?
Ko je mogao da pomisli da će osvedočeni antipatriota (autošovinista) da pristane na nominaciju za državno priznanje iz kulture? Neko ko je ovde i u Evropi, toliko difamatorskih, uvredljivih, zlobnih, mrzilačkih tekstova napisao o Srbima, srpskoj državi, srpskoj inteligenciji želi da mu ti isti Srbi plaćaju "nacionalnu penziju"! (Uredba sadrži i kriterijum doprinos razvoju kulturnih vrednosti u zemlji i međunarodnoj afirmaciji.) U najmanju ruku, takav pisac bi odbio svaku nagradu od države i naroda kojih se gadi. Ali kad nije Bora Ćosić, sa sličnim infamijama o srpskom narodu, odbio priznanje naroda koga animalizuje, zašto bi i Dragan Velikić.
O četiri Velikićeve knjige (Deponija, 1994; Stanje stvari, 1998; Pseća pošta, 2005; Bratstvo po mrlji, 2018) napisao sam kritičku analizu iz koje je jedan deo objavljen u Novoj Zori, br. 65-66 iz 2020. pod naslovom "Dragan Velikić o Srbima i srpskoj krivici" (str. 137-145). Ovde ću izložiti kraći deo već skraćene analize objavljene u časopisu Nova Zora.
Za Dragana Velikića nema nikakve sumnje da su Srbi odgovorni za sve ono što se desilo na prostoru SFRJ od 1990. do 2000. godine. Nekada je to režim, nekada narod, nekada patriotska inteligencija, nekada Milošević. Kad se podvuče crta, svi zajedno jer narod je birao vlast sa Miloševićem na čelu. On izričito tvrdi da su Srbi "kreatori zločina" u Bosni i Hrvatskoj, ali adresa zla je srpski režim. Odgovorna je srpska vlast "za katastrofu vlastitog naroda" ali i narod jer je glasao na izborima do 2000. godine, za Socijalističku partiju. Nisu zapadni antisrpski centri razapinjali Srbiju već je za demonizaciju Srba "kriv pre svega srpski režim". I više od toga: Ova vlast je glavni krivac što su Srbi postali Indijanci iz čega možemo da zaključimo kako i Srbima sledi sudbina Indijanaca.
Evo Velikićevih besramnih stavova o Srbima.
1. Odgovornost Srba za ratove i zločine (krivica za razbijanje SFRJ). Ko je rušio, palio, ubijao od 1991. do 1998. godine? - pita se Velikić. Srbi, naravno. Sarajevo je rušio onaj Beograd koji su i Sarajlije volele... Sarajevo, Mostar i Vukovar rušio je svet bez mentalnog poruba, mnogi bivši pioniri, akcijaši... Ali otkuda tu Mostar? Kako to Beograd ruši Sarajevo? A ni slova o Oluji koja je odnela 400.000 Srba iz Hrvatske? Tišina. Važno je da Srbi ponesu krivicu i odgovornost za razaranja u SFRJ od 1991. do 1999. godine. U kolo srpske odgovornosti Velikić uključuje i akademske glave. Oni su takođe huškali Srbe na rat protiv celog sveta (Celog sveta!). Velikić izjavljuje 2015: Ovo društvo nikako ne oslabađa krivice zvane Štrpce, Ovčara, Sarajevo, Srebrenica.
Za pet godina DOS-ove vlasti, nije učinjeno ono što je po Velikiću moralo da se dogodi - lustracija, zapravo jedna tipično antidemokratska, diskriminatorska mera. "Lustracija bila uslov prelaska u demokratsko društvo."
2. Patriota je kriminalac, profiter koji se pretvara u zaljubljenika prema naciji, čovek unosnog zanimanja. Štaviše, "patriota je zločinac", pri čemu se ne vidi u čemu je taj zločin. "Pravi zločinci su oni koji su pod šifrom 'patriotizma' legalizovali zločin." Ali nisu ove reči najstrašnije. One tek dolaze 2006. Zapisuje Velikić da su "kreatori Srebrenice patriote". Pa ko su patriote po Velikiću? To su Žene u crnom, Građanski savez. A ko su izdajnici? Po Velikiću to su "u stvari najvredniji ljudi koje Srbija ima".
3. Srpska vlast, srpski režim. U Srbiji je nakot na vlasti, režim je perverzan. Vlast u Srbiji je kriminalna. U parlamentu sede plaćene ubice i psihopate. Srpski režim, veli Velikić, "ustoličio je hajdučiju, stvorio privatnu državu, ukinuo sve sisteme vrednosti. Srbima se dopada mafijaška država i zato imaju mafijašku vladu"... U Srbiji je država servis mafije. A mafija je režim koji je narod sam izabrao i sva je prilika da će ga birati" .
Dragan Velikić, ambasador Srbije i Crne Gore u Beču (2005-2009) u 2014, tvrdi: Da li vam je jasno da svaka vlast u Srbiji opstaje pre svega zahvaljujući konstantnom radu na zaglupljivanju građana? Koliko stotina hiljada primeraka duhovnog ološa... raspoređenog u svim političkim strankama parazitira na haosu koji već četvrt veka indukuju u našem svakodnevnom životu. Sledeće godine otkriva fukaru. Dozvolili smo pravoj, ordinarnoj fukari da povede glavnu reč, da određuje norme i zakone, da pali i granatira.
Imaju li Srbi državu? Ne. Srbija je prostor, a ne država, piše Velikić.
A na izborima, jednako vredi glas budale i glas pametnog čoveka. I tako dolazimo do liderstva. Srbija, piše nominovani za nacionalno priznanje, "nikada nije imala normalnog lidera". Baš tako!
Vlast u Srbiji koja je izabrana demokratski, po Velikiću, treba silom ukloniti. Umešan u šetnju građana on 2018. šalje javni poziv na nasilnu promenu vlasti: "Režim se može skinuti samo na ulici, ali on ne sme dobiti stranačka obeležja jer je mnogo obuhvatniji od toga". Čista anarhija.
4. Kakav je srpski narod? Rezime slike srpskog naroda iz četiri knjige pisca o kome je reč, izgleda ovako. U srpskom društvu postoje dve vrste ljudi: 1) "retke individue" ili one man band, 2) krimosi, hohštapleri, fukare, barabe, "umne glave", "bratstvo po mrlji", moralno-politički podobni, nacionalnistički podobni, mafijaši, policijski doušnici, političari koji misle samo na "vlastiti džep", posebno značajna grupacija tajnih službi. Na jednoj strani neprosvećena gomila, sa one granice normalnosti, a na drugoj pametni pojedinac kao uvredljiva disonanca.
Srpski narod je nepismen, primitivan, nišči duhom (njegov refren), bez moralnih vrednosti. "Pošast ove kulture je obožavanje pandura i siledžija". I ne samo to. "Neprosvećena većina.... uzima sa pokretne trake dnevne politike hranu prerađenu od vlastitog izmeta". U današnjoj Srbiji tumaraju "horde primitivaca"... Srbi se ne stide svojih varvara videći u njima samo žilavost etnosa i neuništivi trijumf mita, dok Hrvati uporno odbacuju svoje varvare. A zašto su takvi Srbi? Po Velikiću bar tri razloga postoje. Najpre, ludost karakteriše Srbe. "Ludilo se kalemi sa glupošću, a to je u Srbiji svakodnevna pojava." Na drugom mestu, Srbi su narod bez načela i pravila. "U Srbiji je vrhovni princip odsustvo svakog principa i da je jedino pravilo da nema nikakvog pravila." I na trećem, Srbi se razlikuju od svih drugih evropskih nacija po tome što podižu i ruše vođu. "Srbi brzo sruše Gazdu a iz njegove utrobe se pojavljuje novi babuška.
Ali to nije sve. Potrebno je skripti o Srbima, dodati nešto autorasizma. O Srbima govore i njihove fizionomije. Čitajte ovo! Niko ne pita šta misle ta stvorenja što fizionomijom i umom prizivaju medicinske leksikone i udžbenike iz patologije". I dalje: "Dovoljno je otvoriti bilo koje novine i suočiti se sa fizionomijama kojima ni Lucifer ne bi poverio ključeve Pakla na nekoliko minuta... ogledni primeri protuva čak upravljaju državom."
5. Kakva je srpska inteligencija i srpski književnici? Kad su Srbi uspeli da kaleme glupost sa ludošću, zašto bi njihova inteligencija bila drugačija? U legalizaciji mraka, učestvuje i vrh naše elite. U maniru Herostrata, Velikić ruši velika imena srpske kulture i književnosti. Obaljuje i uživa. Od pojedinaca na udaru je "srpski Tolstoj. najveći kalemar srpske književnosti" koji i nije književnik nego feljtonista. Drugo ime ne piše ali se zna ko je napisao pesmu "Ćeraćemo se još", a to je "novi slogan plemenske svesti". Nema skrivanja. Onaj prvi je Dobrica Ćosić, a drugi Matija Bećković.
Ni vodeće nacionalne ustanove nisu prošle bolje. Pod krovom SANU sve su "efemerni pesnici". A kada se izađe iz Akademije i uđe u polje javnosti onda srpske "umne glave" ili služe političarima ili huškaju ("pujdaju") narod na druge narode. Razočarane akademske umne glave... gazdine trafostanice preko kojih komunicira sa narodom" .
Vodeće kulturne ustanove treba da izvrše reviziju. Evo tih reči: "Sada je vreme da samoproklamovane umne glave od Akademije do Pravoslavne crkve, izvrše reviziju svojih postupaka i da patrijrah Pavle prebroji zalogaje koje je progutao ručavajući sa ratnim zločincima tokom proteklih godina."
6. Identitet, jugoslovenstvo, nacija. Identitet - šta je to za čoveka? Ništa - veli Velikić. Pa dobro, šta je sa jezikom kao suštinskim obeležjem identiteta? Velikić odgovora - identitet na kojem sam govorio i mislio je srpskohrvatski jezik. Dakle, jugoslovenski identitet. Idemo redom. Jasno je napisano: "ja nemam otadžbine i ne žalim zbog toga. Srećan sam zbog toga što posedujem izgubljeni zavičaj". Nema identitet. Ja se mogu izjasniti samo kao Mediteranac.
Ima još nešto što izaziva odbojnost prema naciji. To je individua. "Meni nije važna nacija, već individua, građanin koji poštuje određene zakone." Autor ovog teksta nije sklon da prihvati naciju kao zajednički imenitelj prosto zato što takvo određenje ukida individualne razlike.
Činjenica da Dragan Velikić neprestance dvadeset pet godina u nekoliko neknjiževnih knjiga i kolumni izriče najteže diskvalifikatorske ocene o Srbima, srpskoj državi, narodu, inteligenciji, pojedincima iz vlasti i kulture, da Srbe optužuju za ratove i pripisuje im krivicu, upućuje na zaključak da je reč o ličnosti koja neumorno optužuje srpstvo, otkriva u biračima "izmet", konstruiše srpsku krivicu, "hvali" srpsku nezrelost za moderan život. Srbija je puna osujećenih, besnih i nestasalih ljudi, to je slika ovog naroda koju slika Velikić. Ako već odbacuje srpski identitet, ako je Mediteranac, bilo bi učtivo da odbaci i svoje pomije o Srbima.
Nema tu znanja o društvu, politici, istorijskim događajima. Ima mržnje, magle, mulja o srpskom moralnom, duhovnom i političkom biću. Noseći stub Velikićevih političko-publicističkih knjiga je srpsko zlo. Zlo nije uvezeno. Zlo je uvek domaći proizvod. Zlo je u srpskoj naciji i gore je od zla komunizma. A nema ništa o NATO bombardovanju, Nema ništa o Kosovu i Metohiji, Nema ništa o proterivanju Srba iz Hrvatske. Nema ništa o... Ali i to ništa je nešto.
Da, pitanje je duboko moralno: kako neko pristaje da bude nominovan za nacionalno priznanje države o kojoj je napisao brojne gadosti ovde i u evropskim centrima?! Reč je o nuli dostojanstva. Nemoj da tražiš počast od onoga koga pljuješ.
Ako bi neko posle svih ovih Velikićevih stavova rekao da se "priznaje" književno delo, a ne javni odnos prema naciji i državi (vidi kriterijume za nacionalno priznanje!), uputio bih mu blagi osmeh. Najpre, šta su ove knjige ako ne deo njegovog dela. Drugo, neka se priseti svih nagrada od Nobelove (da li su je svi dobili, posebno ruski pisci, zbog književnog dela?) do odluke nemačke pokrajinske vlade da oduzme nagradu Handkeu. Pa neka se seti zašto Dobrica Ćosić, veliki srpski pisac, nije otvorio sajam knjiga u Beogradu, a Velikić jeste? I niz drugih primera.
