Tu leži 400.000 srpskih leševa: Kada su na predavanju u Londonu diplomate čule za zločine NDH, zanemeli su od UŽASA
Znali su za Nemačku, ali su se šokirali kada su čuli za Hrvatsku i Jasenovac
Memorijalna fondacija „Jasenovac i Holokaust“ iz Londona održala je istorijsko predavanje u Parlamentu Ujedinjenog Kraljevstva o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata u NDH.
Pročitajte i:
- PREZIVA SE RAZUM, A RAZUMA NEMA - Hrvatski sveštenik BRANI zločine: U Jasenovcu se NIŠTA STRAŠNO nije desilo
- Institut za holokaust u Izraelu: Zabrinjavajuće oživljavanje ustaških simbola i pozdrava u Hrvatskoj
- Jasenovac veće ZLO od Aušvica: Glasovi nedužnih iz groba mole da ne zaboravimo ZVERSKA DELA Hrvatske
Predavanje je, kako za Sputnjik kaže direktorka te fondacije Dragana Tomašević, održano radi podizanja svesti o zločinima koji su se desili u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, a koje je počinjeno od ustaškog režima.
Njihova je ćutnja večna
Parlamentarci, diplomate iz različitih zemalja sveta i profesori najprestižnijih univerziteta u Londonu koji nikada nisu čuli za zločine u NDH, dodaje Tomaševićeva za Sputnjik, bili su šokirani.
- Ima dosta ljudi koji nikad nisu čuli za to. Svi znaju za Nemačku kao velikog zločestog igrača tokom Drugog svetskog rata, ali niko ne zna za Nezavisnu državu Hrvatsku. Uporedo sa mojim govorom išla je i prezentacija, pa su slike koje su prikazivane za njih bile šokantne - svedoči Tomaševićeva.
Podupirala sam svojim govorom, dodaje ona, i pominjanjem Srebrenice 1941. godine kad je 29 bataljon pod komandom Josipa Kurela ušao i pobio u Srebrenici i okolnim selima 2.260 ljudi, zatim genocidni pohod fra Filipa Majstorovića na sela Šargovac, Drakulić i Motike i narodnu osnovnu školu u Šargovcu.
- U tim selima su ustaše uspele da pobiju za jedan dan 2.300 ljudi, žena i dece bez ijednog ispaljenog metka. Pomenula sam takođe i crkvu u Glini, crkvu u Kusonjama, u kojoj je držano oko 700 ljudi koji su spaljeni živi - napominje direktorka fondacije „Jasenovac i Holokaust“.
Fondacija se ne bavi politikom već istinom, posebno naglašava ona, govorimo u ime onih čija je ćutnja večna.
Inače, internacionalna komisija za otkrivanje istine o Jasenovcu je prepoznala potrebu da se u Zapadnoj Evropi osnuje neka organizacija koja bi širila glas istine i dizala svest o zločinima koji su se desili u Drugom svetskom ratu. Tako je 2014. godine nastala „Jasenovac i Holokaust“ memorijalna fondacija.
Ta organizacija sa sedištem u Londonu kao jedina dobrotvorna registrovana organizacija u Zapadnoj Evropi koja se bavi ovom tematikom diže ovu svest tako što, recimo, idu u srednje škole i predaju o Drugom svetskom ratu i genocidima koji su se desili u Nezavisnoj državi Hrvatskoj.
Srbija će pomoći rad fondacije
Takođe, organizuju Holokaust memorijalne dane na Svetog Savu svakog 27 januara. Potom drže razne manifestacije, organizuju istorijska predavanja kao što su održali u Parlamentu Velike Britanije.
Trenutni cilj fondacije je da izgradi memorijalni centar u Donjoj Gradini. Prvo pitanje posle predavanja u Parlamentu Velike Britanije bilo je zašto je takvo stanje u Donjoj Gradini.
- Otvorila sam pitanja i odgovore. Boli me Donja Granina na 280 ari nalazi se ispod 400.000 žrtava, leševa. Desna obala Save je srpska strana i tu je Donja Gradina. Neke od grobnica, četiri ili pet, stoje uz samu obalu, naravno priroda čini svoje i Sava kako ide i potkopava svoje obale tako da gledajući sa leve strane kad je vodotok nizak možete da vidite kosti na desnoj obali kako izbijaju. Sava polako kopa i nosi te kosti - ukazuje Dragana Tomašević za Sputnjik.
Fondacija je dobrotvorna organizacija. Za događaje nalaze donatore i oslanjaju se na dobru volju naroda.
Kada čujete kako je nastala PESMA "ĐURĐEVDAN" suze će vam same poteći (VIDEO)!
To je, kako kaže Tomaševićeva, prepoznala Srbija i sponzorisaće sledeći Holokaust memorijalni dan 2018. godine.
Predavanje u Parlamentu Britanije, kaže na kraju Dragana Tomašević, nije bilo ni provokacija, niti odgovor na posebnu političku igru ili pravac koji se sprovodi od strane britanske ili bilo koje druge politike.