U KOLEKTIVNOM SMEŠTAJU 26 GODINA NAKON "OLUJE": Komesarijat još traži trajno rešenje za srpske izbeglice
U doba najvećeg priliva 60.000 ljudi bilo smešteno u 700 kolektivnih centara
Komesarijat za izbeglice i migracije naglasio je danas, povodom 26 godina od hrvatske vojne akcije "Oluja", da se ne smeju zaboraviti nerešena otvorena pitanja koja otežavaju postizanje trajnih rešenja za izbeglice, ali i zatvaranje jedinog preostalog kolektivnog centra.
Vučić sutra u Busijama: Obeležavanje Dana sećanja na nastradale u "Oluji"
TONČEV DOŽIVEO SAOBRAĆAJNU NESREĆU: Ministar se oglasio i objasnio detalje udesa
Predsednik Srbije sutra u poseti Kliničkom centru Srbije: Vučić obilazi završne radove na rekonstrukciji
- I posle četvrt veka, ostala su nerešena brojna pitanja: još nije obnovljena uništena srpska imovina, nije im vraćeno poljoprivredno zemljište, nije sproveden Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina kojim se Srbima garantuje proporcionalna zastupljenost u državnoj upravi, policiji, pravosuđu i drugim javnim institucijama, a jedno od važnih nerešenih pitanja su i neisplaćene penzije - navodi Komeserijat.
Komesarijat podseća da je sa teritorije Hrvatske pod zaštitom UN u Oluji proterano više od 200.000 Srba.
- To je jedan od najtežih i najtužnijih dana za srpski narod, dan za sećanje, za parastose i pomene, za paljenje sveća i tugovanje za više od 1.700 poginulih i nestalih, od kojih se za 770 ni dan danas ne zna gde im je grob - navodi Komeserijat i podseća da će u četvrtak u 11 sati u Crkvi svetog Marka i mnogim mestima širom Srbije biti služen parastos.
Podsećaju da je zbog građanskog rata utočište, sigurnost i novi život u Srbiji potražilo skoro 618.000 Srba iz Hrvatske i BiH, a nakon bombardovanja 1999. godine, više od 200.000 interno raseljenih sa KiM.
U saopštenju se podseća da se u Hrvatskoj beleži rast govora mržnje i nasilja na osnovu etničke pripadnosti, kao i broja oštećenja sakralnih objekata i srpske imovine.
Komesarijat podseća da kontinuirano radi, kako na stambenom zbrinjavanju, tako i na ekonomskom osnaživanju izbeglica i interno raseljenih.
U doba najvećeg priliva izbeglica, 60.000 ljudi bilo je smešteno u 700 kolektivnih centara, koji su svi osim jednog zatvoreni.
Iz budžeta Srbije i obezbeđenih donatorskih sredstava stambeno je zbrinuto 24.481 porodica (dodelom 4.374 seoska domaćinstva, 13.731 paketa građevinskog materijal, 643 montažne kuće, dodelom 5.733 stambenih jedinica, a ekonomski osnaženo je 21.905 porodica.
Od toga kroz Regionalni stambeni program, koji je u punom zamahu, krov nad glavom obezbedilo je 5.825 porodica, završene su zgrade u 36 lokalnih samouprava a gradilišta su otvorena u još 20.
Useljen je 1.941 stan, dedeljeno je 2.004 paketa građevinskog materijala, izgrađeno 305 montažnih kuća i kupljena 1. 575 seoska domaćinstva za izbeglice iz BiH i Hrvatske.
Komesarijat je obezbedio sredstva za dodatnih 1.900 stambenih rešenja za izbeglice.
