SRPKINJA U SUZAMA U UN: Ispričala šta je preživela kao dete - Čula sam kako govore kako će da nas bace u jamu, kao što je to bilo u ratu
U Nju Jorku se danas, u organizaciji Stalne misije Republike Srbije pri Ujedinjenim nacijama, održava panel diskusija „Mi govorimo, jer oni ne mogu - glasovi koje treba čuti“- svedočanstva svedoka i žrtava rata u BiH.
Dušanka Stanić i njena sestra Svetlana koje su bile zatvorene u koncetracionim logorima i svedočile su o svom sikustvu.
- Imala sam 8 godina kada je počeo rat u Jugoslaviji, naše porodice su zajedno radile, zajedno su slavile. Nažalost jednog hladnog aprilskog jutra majka mi je rekla da je škola otkazana. Rekla mi je da moram da ostanem kod kuće i da se igram sa sestrama. Nisam shvatala da smo mi bili manjina. Bili smo zatočeni u kući, jeli smo hranu samo onu koju smo imali kod kuće. Sa osam godina sam pokušala da shvatim šta se dešava.
- Jednog dana grupa vojnika je došal u našu kuću u crnom kombiju sa zamračenim staklima, on je korišćen da se njime prevoze kriminalci. Grupa vojnika došla je pred našu kući u crnim uniformama i jedan od njih je uperio je pušku u mene. On je nišanio u mene i držao upreren pištolj i naterao nas da uđemo u kombi. Nismo znali gde idemo. Odvedeni smo u školu gde smo se približili stotinama drugih Srba koja su već bila tamo. Otkrili smo da naredna 3 dana nećemo dobiti nikakvu hranu - rekla je ona i dodala da su hranu dobijali samo oni koji su već mesecima bili tamo - jedno jaje i tanko parče hleba.
- Čula sam kako govore kako će da nas bace u jamu, kao što je to bilo u Drugom svetskom ratu - ispričala je ona.
