"SRBIN VIŠE OD SVEGA VOLI SVOJU SLOBODU" Vučićev govor za pamćenje: Treba nam hrabrost Karađorđa i mudrost Obrenovića (FOTO)

Srbija danas proslavlja Dan državnosti - Sretenje, u spomen na početak Prvog srpskog ustanka 15. februara 1804. godine u Orašcu i proglašenje Sretenjskog ustava Kneževine Srbije, 15. februara 1835. godine.

Tim povodom, u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike upriličena je ceremonija na kojoj će biti dodeljena odlikovanja. Među više od 100 nagrađenih kojima će predsednik Srbije Aleksandar Vučić dodeliti priznanje su pojedinci, sportisti, muzičari, pevači, diplomate, akademici...

"Pripala mi je neizmerna čast da se u ima nagrađenih obratim skupu, po profesiji sam lekar, ali i književnik. Nadam se da mi nećete zameriti što će govor sadržati i ljudske elemente izražavanja. Itoriju bih prepustio istoričarima. 22 i 220 su dva posebna broja. Pre 220 godina na ovaj veliki dan istorija srpskog naroda je dobila novi tok, započeta je buna protiv dahija. Da li smo mi zaista zaslužili ove izuzetne nagrade, pitam sebe. Valjda i među nama ima vizionara. Svi radeći decenijama imali smo viziju da činimo dobro za svoju zemlju. Zahvaljujem se u naše i u svoje lično ime da upravo danas kad se slavi ustavotvornost, dobijemo ova svečana odličja. Ponosan jesam i biću". 

Sretenjski orden prvog stepena dobili su:

Sretenjskim ordenom prvog stepena odlikovani su mati Haritina Pantić, igumanija Pećke patrijaršiji, koja je tu 62 godine, Bela Balint, akademik i hematolog. Zoran L. Kovačević, biohemičar, Ninoslav Radovanović, kardiohirurg, Rajko Kuzmanović, predsednik ANU RS, Letopis Matice srpske, specijalna bolnica Banja Koviljača, OŠ Mihajlo Dudić. Muzej grada Beograda, Politika AD, Klinika za ginekologiju i akušerstvo UKCS, RTS Radio Beograd, Košarkaški savez Srbije, NID Novosti AD.

Sretenjski orden drugog stepena dobili su:

Episkop niški Arsenije, Narodno pozorište Republike Srpske, KBC Kosovska Mitrovica, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Institut za nuklearne nauke "Vinča", Galerija Doma Vojske Srbije Beograd, Institut za mentalno zdravlje.

Sretenjski orden trećeg stepena dobili su:

Manastir Tumane, Bogoslovija Sveta tri jerarha manastira Krka, Slavko Krstić, ginekolog u OB u Pasjanu, Aleksandar Đogo, endokrinolog u KC Crne Gore, Radomir Uljarević, književnik iz Crne Gore, Filmske novosti, Narodna biblioteka "Jefimija" Trstenik.

Orden Srpske zastave drugog stepena dobili su:

Marko Kovač, bivši ministar pravde Crne Gore, Mohamed Naphan, bivši ambasador Palestine u Beogradu.

Orden Srpske zastave trećeg stepena dobili su:

Hari Aleks Rus, ambasador Mađarske pri Savertu Evrope, dr Mojmir Vrlik, počasnik konzul Srbije u Slovačkoj, posthumno je odlikovan Sijan Micevski.

Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena dobili su:

Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena posthumno je odlikovan Dejan Milojević. princeza Katarina Karađorđević, Svetlana Vujović, redovni profesor Medicinskog fakulteta, Vera Kovač Vitkai, operska pevačica, Nikola Pejaković, glumac, scenarista i muzičar.

Orden Karađorđeve zvezde trećeg stepena dobili su:

Dragan Radovanović, dr endokrinolog Đuro Macut, UKCS, Dragana Vujić, načelnica odeljenja za transplantaciju, Zoran Radovanović, radiolog, Miodrag Grbić, gostujući predavač na Biološkom fakultetu u Beogradu, Biljana Čekić (glumica iz filma Dara iz Jasenovca), Goran Vukomanović, kardiolog, Jasmina Janković, pijanistkinja, Nikola Kitanovski, operski pevač, Aleksandra Kovač, pevačica, Pavlina Radovanović, devojčica anđeoskog glasa.

Orden zasluga za odbranu i bezbednost dobili su:

Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost prvog stepena posthumno su odlikovani Goran Radević, pripadnik MUP-a, Tomislav Fatić, pripadnik MUP-a poginuo na zadatku.

Zlatnom medaljom za revnosnu službu odlikovani su pripadnici MUP-a Vladimir Janković i Novica Spajić.

Zlatnom medaljom za zasluge Tomislav Momirović, Takaši Šimizu, izvršni direktor kompoanije "Tojo tajrs", Roman Strakoš, "Auto Mirko" Prokuplje, porodična firma, "Budimka" doo Požega-

Zlatnom medaljom u oblasti umetnosti odlikovani su: Zorica Brunclik, estradna umetnica, Mirko Kodić, harmonikaš, grupa Kerber, Leontina Pat, kompozitor, tekstopisac, direktor hora "Čarolija", Marina i Marija Gobović, interpretatorke srpske izvorne muzike.

Zlatne medalje za hrabrost dobili su:

Zlatnu medalja za hrabrost Miloš Obilić, Spomenko Kostić, pripadnik vojske RS, Oliver Zajić, mašinbravar, poginuo sa 17 godina kada je telom stao ispred mlađeg brata da ga zaštiti od metka, Miloš Stojanović i Stefan Stojanović, ramjeni na Badnji dan 2023, Davorka Čančarević i Marko Rodić dispečeri jer su sprečili železničku tragediju. Robert Ostrogonac, mašinovođa.

Zlatne medalje dobili su:

Zlatnom medaljom u oblasti umetnosti odlikovani su: Zorica Brunclik, estradna umetnica, Mirko Kodić, harmonikaš, grupa Kerber, Leontina Pat, kompozitor, tekstopisac, direktor hora "Čarolija", Marina i Marija Gobović, interpretatorke srpske izvorne muzike.

Zlatnom medaljom za zasluge Tomislav Momirović, Takaši Šimizu, izvršni direktor kompoanije "Tojo tajrs", Roman Strakoš, "Auto Mirko" Prokuplje, porodična firma, "Budimka" doo Požega.

Zlatnom medaljom za revnosnu službu odlikovani su pripadnici MUP-a Vladimir Janković i Novica Spajić.

Zlatnom medaljom su odlikovani AKUD "Španac", Jan Nemček, graditelj violina, Selomir Marković, čuvar spomenika na brdu Čegar kod Niša, Društvo za informatiku Srbije. Blaženka Trivunčić, profesorka srpskog jezika na Sorboni, Jasmina Filić, majka 12 dece iz Kragujevca, Seladin Kurtagić, poljoprivrednik iz Sjenice, Snežana Paunić, poljoprivrednica iz Badovinaca, Dejan Stošić, Fransoa Goruel, za humanitarnu delatnost, Zoran Jovanović, za unapređenje položaja srpske zajednice u Švajcarskoj, dr Marko Lopušina, pisac i novinar.

- Danas, četrdeset dana posle Božića mi slavimo Sretenje - najvažniji datum u verskom, političkom, kulturnom i istorskom kalendaru Srbije. Za nas je Sretenje crveno slovo. Mnogo toga smo započeli, napravili, završili za Sretenje. Najglasnija i najjasnija poruka još iz Morićevića i Jaruđa bila je da se globa davati ne može, niti trpeti zulum i nepravda. I borba protiv zuluma i nepravde, i kada o tome govorimo, govorimo o dva najvažnija događaja u osnovanju moderne Srpske države.

- Prvi je oslobodilačka revolucija, drugi je organizacija i uređenje države. Pri tom su jedan i drugi tesno povezani, zavise jedan od drugog uslovljavaju se međusobno. Ali ću danas, pre nego što vam uručim priznanja, da ukažem na, po meni najvažniju vezu među njima. Ta veza su ljudi, oni koji su imali snage da oba velika posla iznesu, pa i po cenu sopstvene žrtve. Oni čiji su snovi bili toliko veliki da su morali biti ostvareni. Srbije danas nije ništa drugo nego negacija i one vatre koja je u njima gorela. Nastavak prirodan i velik, onih čežnji koje su oni imali. Istorija je tu veoma jasna. Sve mi možemo da zamislimo, sve da do tančina isplaniramo, izračunamo, ali bez ljudi, bez tog žara koji samo u njima može da postoji, bez njihove spremnosti, snage, vere, nijedan posao ne može da bude ne samo završen, nego ni započet na pravi način. Karađorđe Petrović, ljudi koji su se na sretenje 1804. godine okupili u Marićevića jaruzi, knez Miloš, Dimitrije Davidović, Mileta Radojković... Svi oni nisu samo zaslužni večni očevi ove države i ove nacije, nego najbolji primer ogromne vere i moći.

- Naravno Prvi Srpski Ustanak i Sretenjski Ustav su rezultati dugotrajnih istorijskih procesa, tokom kojih je u silne nesreće raslojavanja i raseljavanja jedan narod uspeo da preživi i da sačuva i razvije taj duh iz kojeg se rađa najbolji ljudski revolucionarni materijal. Vekovima ranije Srbija je bila zemlja bez ljudi. Deo naroda je otišao ka moru i Mlecima, deo je u dve velike seobe prešao dve velike reke i dopao pod vlast i zaštitu Austro-Ugarskih Cezara. Oni koji su ostali izborili su se oko onoga što im je preostalo, patrijarhalne zajednice oko svoje vere i oko predanja nekada slavnoj Nemanjićkoj državi. U XVIII. veku Srbiji u kom god carstvu da žive, žive na granici kao vojnici i oni koji služe vojnim potrebama. To je podrazumevalo i neku vrstu autonomije i različite povlastice, ali je to preuzrakovalo i sasvim novo povezivanje iz kojeg je nastala svest o tome da nismo tek tako nestali kao narod, nego da nas ima na raznim stranama. Priče uskoka i hajduka sa juga i rodoljubive progresivne ideje sa severa donele su u Srbiju novi vetar slobode i novu nadu da je moguće ponovo stvoriti svoju državu.

- Ne smemo da zaboravimo onaj najvažniji detalj. Ljude, naše hrabre ljude, srpskog seljaka i njegovu snagu. I Karađorđa, čoveka iz siromašne porodice koji je sam izrastao, učio, vojevao, postao gazda i krenuo da sanja srpsku državu za sve nas. I nikada nije zaboravio odakle potiče. Između prvog i drugog sastanka u Orašcu, on je pešice, korak po korak obišao bukvalno čitavu tadašnju Srbiju. Ušao u svako selo, svaku kuću, razgovarao sa svakim domaćinom, čuo njihove želje, pitao šta je potrebno. Radovan Samardžić, koji je o tome pisao, kaže kako je pre ustanka Karađorđe znao tri osnovne potrebe kod Srba. Da se znaju moralni red i odnosi među ljudima, da se čuva nasleđeno i prima novo posle proveravanja, da se odluke ne donose svojevoljno, nego uvek dogovorno, jer i drugi imaju pameti. Na toj matrici Karađordje je poveo borbu za slobodu i krenuo da stvara državu.

- Bez tog čoveka, bez njegovog sna, njegove vere i volje ne bi bilo ni nas danas. Baš kao što nas ne bi bilo bez još jedne velike ličnosti, nevelike rastom koja je Karađorđev san nastavila. Miloš Obrenović poznat nam je, uglavnom, kroz mane o kojima smo slušali i ne znajući mnogo o svemu. Njemu, poput Karađorđu, zamera se prekost, samodržavlje, priča se o tome kako su bili opaki i opasni, a zaboravlja se koliko je veliki deo toga što su nosili bio nametnut samim vremenom, okolnostima, istorijom u kojoj su živeli i stvarali. Pravili su državu u senci tri velike carevine, Turske, Austro-Ugarske i Rusije, u Karađorđevo vreme i Francuska je imala veliki uticaj, od kojih je svaka Srbiju videla samo kao guberniju koja treba da služi isključivo njihovim interesima. Morali su da zadovolje i tuđe, ali i potrebe sopstvenog naroda, onog koji je vekovima formiran u zaverenju i otpor prema svakoj vlasti, pa i onoj koja je bila njegova. Narod koji je radije ratovao, nego plaćao porez i bio otporan na svaku vrstu organizovanja, osim onog u svojoj kući. I sve to teško da bi neko drugi mogao i da izdrži i da reši, osim tog lukavog, nepismenog, svinjarskog trgovca Miloša Obrenovića. Na svaki mogući način on je gradio Srbiju. Njenu autonomiju najpre, a zatim i državu. I čuo je narod u svemu tome, shvatio je težinu i osećao je duh tog vremena. Odatle, u toj maloj, do pola oslobođenoj većinski nepismenoj Srbiji, nastao je taj Sretenjski ustav, jedan od prvih u celoj Evropi. Ustav koji je ukinuo ropstvo. Ustav koji je razgraničio vlast. Ustav koji je ustanovio da su pred zakonom svi jednaki. Ljudi, veliki ljudi od Miloša preko Dimitrija Davidovića do Mileta Radojkovića su ga doneli.

- Dozvolite mi da i nešto što nisam napisao pred vama izgovorim. Jesmo li se odužili svim tim ljudima? Jesmo li uvek bili pravični prema njima? Kako je završio Karađorđe? Kako je završilo progonstvo? Jesu li njihovi naslednici bolje prošli?

- One koji su nam stvorili stajaću vojsku, one koji su nam gradili železnicu nazivali smo najvećim izdajnicima. One koji su nam spasili Hilandar i vratili ga iz bugarskih u naše srpske ruke. O jednom drugom, u 20. veku, mučki ubijenom Aleksandru nikada nismo umeli lepo reći da izgovorimo. Ni ulicu mu nismo dali. Mi ovde u našem Beogradu, nadam se ne zadugo, imamo ulicu atentatora na kralja Aleksandra. Samo nemamo ulicu kralja Aleksandra. U njegovo vreme, ovde gde vi sedite, ova zgrada je građena i napravljena. Malo. Za nas, Srbe, očigledno, nedovoljno. A sada, nešto u današnjem trenutku. Zašto ovde po prvi put gledate zajedno i ravnopravno slike Karađorđe i Miloš?

Počeo je multimedijalni program "Oživljavanja" zgrade Starog dvora kome prisustvuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Vizuelni performans pod nazivom "Slava i trajanje" predviđa da se putem 3D svetlosne animacije na fasadi zgrade Starog dvora ožive motivi ustanka, ustava, simboli državnosti.

Okupljenima će se kroz glas glumca obratiti Karađorđe, a reč je o adaptaciji teksta iz drame Đure Jakšića "Stanoje Glavaš".

Multimedijalni umetnik Dušan Jovović rekao je ranije danas za Tanjug da će na zgradi Starog dvora, uz pomoć novih tehnologija i digitalne umetnosti biti prikazan mali deo naše bogate kulture i umetnosti kojima se ponosimo širom sveta.

U Orašcu je danas održana centralna državna ceremonija povodom Dana državnosti Srbije koju je predvodio potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane, kao izaslanik predsednika Republike, Miloš Vučević.

Obeležavanje Dana državnosti počelo je pomenom za pokoj duši precima, Karađorđu i ustanicima, koji služi episkop šumadijski Jovan.