DAN SEĆANJA NA STRADALE U ZLOČINAČKOJ AKCIJI "OLUJA" Vučić poručio Hrvatima: "Hteli ste da ubijete i decu i deke i bake" (VIDEO)
Da se nikad ne zaboravi
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se nalazi u Republici Srpskoj, gde boravi sa državnim vrhom Srbije i Republike Srpske, kao i sa crkvenim velikodostojnicima SPC. Zajedno sa njim su Milorad Dodik, Željka Cvijanović i patrijarh srpski Porfirije.
HRVATSKI MEDIJI PONOVO SLAVE "OSLOBAĐANJE" I ISMEVAJU SRPSKE ŽRTVE: "Ovako izgledaju naslovnice srpskih novina uoči obljetnice Oluje"
N1 OPET IZNOSI NEISTINE: Slagali da je premijerka otkazala posetu Bačkoj Palanci - Vlada Srbije se oglasila saopštenjem
BEĆIROVIĆ NAČISTO PROLUPAO Sramno napao Vučića za reči koje predsednik Srbije nije ni izgovorio!
Predsednik Srbije se obratio srpskom narodu iz Prijedora gde se obeležava Dan sećanja na stradanje Srba tokom hrvatske zločinačke operacije "Oluja".
Danas se Srbi sećaju velikog zločina koje su hrvatske vojne i paravojne formacije počinile nad našim narodom na prostoru Hrvatske, tadašnje Republike Srpske Krajine u akciji etničkog čišćenja čija je svrha bila da Srbe potpuno istrebe sa vekovnih ognjišta.
Centrala manifestacija povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale i proterane Srbe u vojno-policijskoj akciji "Oluja" počela je večeras u Prijedoru parastosom koji je služio patrijarh Porfirije sa sveštenstvom u prisustvu velikog broja građana i zvaničnika Srbije i Republike Srpske.
Obraćanje Aleksandra Vučića
Poslednjih dana smo svedoci toliko licemerja, dvostrukih standarda u ponašnju velikih sila prema nama Srbima. Sa toliko se problema suočavamo, da i mi koji moramo da brinemo o narodu, moramo da damo oduška i sopstvenim mislima.
Danas smo bili na Petrovačkoj cesti, na samo jednom mestu u toj najtužnijoj koloni napravljenoj još od 1945. godine na tlu savremene Evrope o čemu svi u celoj Evropi ćute. Koristiće sve izraze, ali nikada neće reći da je to najveće etničko čišćenje na evropskom tlu od 1945. godine na ovamo.
- Ovo su ljudi, ne klikeri i brojevi. Svi oni su ljudi i srca i dušu imaju, ali da analiziramo iz njihovog ugla. Na Petrovačkoj cesti poginula su deca, 28 godina razmišljam kako je moguće da greškom gađate decu i starce, greške nije bilo, hteli ste da ubijete i decu i deke i bake. Niko iz sveta, niko sa zapada nije rekao da je tužilaštvo za ratne zločine Srbije uradilo odličan posao za Petrovačku cestu, da za ubistvo dece, za te zločine neko mora da odgovara. Da li treba da se stidimo što smo u Prijedoru, on je bio prva najtužnija stanica kolone koja je bežala od stradanja, a svi za zločine treba da odgovoraju.
- Pa kako to pre samo 30 godina je bilo 700.000 Srba u Hrvatskoj, a danas svega 112.000 po popisu koji oni reklamiraju? Pa šta se to desilo sa tim ljudima? Kako nestadoše toliki ljudi? Zbog čega nestadoše? Zato što im je mnogo lepo bilo, ili zato što ste učinili jedan težak zločin protiv jednog naroda. Zašto sam pomenuo Petrovačku cestu? Mi u savremeno vreme živiomo od dana do dana, nikog nije briga za to što smo mi večeras ovde, niko nikog ne želi da sasluša, analizira nečije reči...
- Za ljude koji ne znaju, postavili smo mali drveni krst, na mestu gde je baka Darinka izgubila svoju decu, unuke, mesto gde su poginuli deca Nevenka, Žarko Rajić, mesto gde su poginuli otac i sin, Darko Vuković. Decu su pobili, a sada sam išao da vidim kako izgleda to mesto. 28 godina razmišljam kako je to moguće, da greškom gađate decu i starce. I 28 godina kasnije vidite da greške nije bilo. Nemoguće je da ste na onakvom prostoru napravili grešku. Hteli ste da ubijete i decu, i njihove deke i bake.
Podsetio je da, povodom optužnice koja je podignuta u Beogradu u slučaju ratnog zločina na Petrovačkoj cesti, niko iz sveta nije rekao, ni iz jedne zemlje sa Zapada, da je srpsko tužilaštvo odradilo odličan posao, i da dečja smrt ne sme da bude nakažnjena.
- Sada vidite kakvi smo mi Srbi, a šta rade svi ostali. Niko iz sveta nije rekao, sa Zapada nam nije rekao "odličan je posao uradilo tužilaštvo", ne sme dečija smrt da bude nekažnjena. Ćutali su kao zaliveni. Protiv mene je krenula opšta hajka hrvatskim i sarajevskim medijima, koja traje danima, nedeljama. jel ste primetili da je neko u Srbiji reagova. Ćute.
Obraćanje Milorada Dodika
- Ono što oni nazivaju Olujom bio je zločinački poduhvat koji je planiran da bi se etnički očistio taj prostor. Hrvati su angažovali preko 200.000 vojnika doniranom od strane SAD, a stanovnika je bilo toliko. Odlaskom naših ljudi komandovao je američki ambasador u Zagrebu, gospodin Galbrajt, koji je sve učinio da to bude uspešna akcija, kako su oni to nazvali. Može Amerika da bude velika koliko hoće, ali je unižena i mala. Prema jednom malom narodu pokušava da održi negativni odnos.
Obraćanje Jovane Đaković (Damjanić), preživele iz izbegličke kolone
- Knin nosimo u srcu i usadili smo ga u srca naše dece - rekla je Jovana. Ona je podelila sa okupljenima svoja sećanja na "Oluju", koju je preživela kao osmogodišnja devojčica.
Seća se da je iz Knina iščupana sa svog igrališta i od svojih drugara, i da je nastupilo sivilo. Novi dom je sa porodicom našla kod Kruševca, potom u Pančevu, a život ih je potom poslao u Prijedor.
Na Bogu je da oprosti, kaže Đakovićeva, ali ona ne može da zaboravi.
Minut ćutanja za poginule Srbe
Obraćanje patrijarha srpskog Porfirija
- Danas smo ovde sabrani u molitvi na stradale - rekao je patrijarh i istakao da se molitve prinose i svim stradalima u ratovima.
- Mir je najviša vrednost, apelujem na sve, a pre svega pozivam verske lidere da se čuva i izgrađuje mir među ljudima i narodima - rekao je patrijarh Porfirije.
- Niko nema eksluzivno pravo na sećanje i bol, bol nema ni naciju ni veru, bol srpske majke i srpskog čoveka je bol majke i čoveka, danas smo se sabrali da se molimo za svoje postradale, a moleći se za svoju nevino postradalu braću i sestre znamo i za bol hrvatskog i bošnjačkog naroda - dodao je on.
- Sabrali smo se ovde da se pomolimo za našu braću i sestre iz Dalmacije, Like, Banije, Korduna kojima je u leto 1995. godine Prijedor im je bila prva stranica spasa tokom ne bivalog po razmerama nasilnog egzodusa našega naroda. Neki su zastali i ostali ovde, neki su nastavili dalje. Ipak, za 1893 nije bilo nade za lepše i bolje dane. Danas smo sabrani u molitvenom sećanju na prognane, stradale i njihove grobove neopevane. Zbog toga vas braćo i sestre pre svega i jednio pozdravljam imenom gospoda Isusa Hrista, prvog izgnanika i onoga koji je svojim vaskrsenjem dao smisao svakom stradanju - rekao je Patrijarh.
- Ovog leta prinosimo naše molitve za pokoj duša postradalih u poteklim ratovima.
- Braćo i sestre, niko nema elitno i eksluzivno i izuzetno pravo na ljubav prema svojoj kući, svojim blićžnjima, svojim roditeljima, braći i sesrama, svome narodu. Niko nema rezervisano pravo na jedinstvo svoga naroda. Niko nema elitno i eksluzivno i izuzetno pravo na bol, tugu, na oplakivanje svojih žrtava. Neki su se ipak odvažili da mere bol i određuju koju majku može da boli gubitak deteta, a koju ne može. Da kažu da neki bol nije bol. Mi znamo da bol oseća svaka majka, svaki čovek, bez obzira kom narodu pripada i kom se bogu moli. Bol nema ni naciju ni veru. bol svake majke, pa i naše srpske majke, jeste bol. Bol je bol, ma čiji bio.
Parastos stradalima služi patrijarh Porfirije
Centralna ceremonija obeležavanja Dana sećanja na Srbe stradale i prognane u oružanoj akciji "Oluja" prvi put se održava u Republici Srpskoj – u Prijedoru. Parastos stradalima služi patrijarh srpski Porfirije.
Skupu na glavnom gradskom Trgu majora Karlice prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik RS Milorad Dodik, predsednici parlamenata Vladmir Orlić i Nenad Stevandić, premijeri Ana Brnabić i Radovan Višković, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, ministri i drugi zvaničnici Srbije i RS.
Ovo je prvo obeležavanje Dana sećanja koji Srbija i Republika Srpska organizuju u RS. Prijedor je grad koji je među prvima prihvatio izbeglice iz Hrvatske tokom akcije "Oluja" koja je počela 4. avgusta 1995. godine i u kojoj je proterano više od 220.000 ljudi i ubijeno skoro 2.000 civila.
