Vladimir Pejić: "PROTESTI SU VELIKI IZAZOV ZA VLAST, A MOŽDA I ČISTILIŠTE ZA OPOZICIJU"
Odluka kompletne opozicije da izađe na izbore je očekivana, ali pomalo kontradiktorna kada imamo u vidu sa kojim razlozima i kolikom ambicijom su bojkotovali prethodne. Očigledno je da su procenili da su bojkotom pretrpeli političku štetu - kaže Vladimir Pejić, direktor agencije Faktor plus.
On smatra da je odluka o izlasku na izbore razumna.
- Izlaskom na izbore jedino mogu da budu politički relevantni i to, razume se, u meri u kojoj im narod pokloni poverenje. Oni pre svega duguju objašnjenje za promenu odluke biračima i donekle svojim kolegama iz opozicije koje su nemilosrdno kritikovali zbog učešća na prošlogodišnjim izborima. Bojkot više niko i ne spominje, a on je bio linija podela na “pravu” i lažnu opoziciju. Ipak, ja mislim da je odluka o izlasku na izbore svih opozicionih stranaka dobra za društvo u celini.
"TO JE BIO NAJTEŽI DAN ZA MENE, TUGA JOŠ TRAJE" Dačić se oprostio od Mrke, nakon njegovog odlaska OBEĆAO JEDNU STVAR
"ILI DA ME UBIJETE, ILI DA POBEDITE NA IZBORIMA!" Vučić poslao brutalnu poruku onima koji bi hteli nasilno na vlast (VIDEO)
Kamenovane prostorije Pokreta socijalista u Novom Sadu: Demonstranti sve prozore polomili (VIDEO)
SSP i Narodna stranka na kraju su uspele da postignu sporazum o saradnji. Na koliko glasova taj blok može da računa?
- Odluka da izađu zajedno na izbore je doneta u dobrom trenutku i ne ostavlja puno vremena za eventualne nove sukobe. Ostao je utisak da su se nemalo namučili da se dogovore. Na osnovu dosadašnjih istraživanja, njihov domet je između 10 i 15 procenata glasova ispitanika. Kako će to izgledati kada ih merimo kao jedinstvenu listu, videćemo u narednom periodu. U velikoj meri to zavisi i od daljih aktivnosti, kao i od ljudi koji budu kandidati za istaknute funkcije ove opcije. Bez obzira na rezultat, oni moraju da sarađuju sa ostalim strankama iz opozicije i da ih ne guraju u Vučićevo krilo, što je inače bio slučaj i to ne samo sa političkim partijama.
Pored toga, moramo imati u vidu da ovaj blok nikako nije jedini opozicioni u Srbiji i da se podjednaka pažnja mora pokloniti i drugim opcijama. Iako danas ne postoji podela na građansku i nacionalnu opciju u toj meri kao što je bilo prethodnih decenija i godina, ovaj blok pokušava da se osloni na birače koji naginju na obe strane, za razliku od recimo koalicije NADA (DSS+POKS), koja je izrazito "patriotska" koalicija. Dobra strana toga je da mogu da računaju na veći opseg birača, ali hodaju po tankoj liniji i rizikuju da ih ne prepoznaju kao svoj izbor ni jedni ni drugi.
Posle Borivoja Borovića i Vladimira Kovačevića, Predsedništvo Narodne stranke Vuka Jeremića je napustio i drugi čovek stranke Zdravko Ponoš. Kako će se odraziti na Narodnu stranku?
- Nikada nije prijatno kada odlaze ljudi koji su značajni za neku stranku. To najpre ne ostavlja dobar utisak na birače, premda je postalo skoro uobičajeno u Srbiji. Podsetio bih da je ne tako davno otišao i Nikola Jovanović i sada je to već problem za Vuka Jeremića. Još uvek to nije tako velika partija da može da podnese takve udare bez posledica. Sa druge strane ta stranka je, rekao bih, najviše odmakla u jačanju stranačke infrastrukture. Ova okolnost je suštinski važna na duže staze. Na njihovu žalost, rejting partije ne prati aktivnosti i mnogo se više u medijima priča o sukobima, nego o konstruktivnom delovanju u Narodnoj stranci. Da budemo pošteni po pitanju unutarstranačkih sukoba, Narodnu stranku Vuka Jeremića mediji ne štede, čak ni mediji bliski opoziciji.
Pre nego što je javno rekao da ne želi da cepa stranku i da se povlači iz Predsedništva u javnosti se pominjala informacija da bi Ponoš mogao da bude kandidat za predsednika? Da li bi on možda bio pravi izbor? Imate li neka istraživanja o njegovom rejtingu?
- Nismo radili istraživanja koja se odnose na njegov rejting. Nemam preciznih podataka, ali mislim da nije ni korektno isticati ga kao kandidata, a da predsednik njegove stranke o tome ne zna ništa. Ni sam gospodin Ponoš nije govorio puno o tome, a verovatno se on nekom učinio kao dobar kandidat. Nisam siguran da je uopšte bio ozbiljna opcija.
Ko u opoziciji od potencijalnih kandidata ili nestranačkih ličnosti bliskih opoziciji najbolje stoji, iz građanske opcije?
- Nisam pristalica kandidata koji nisu političari ili makar se na neki način ne bave politikom, što naravno ne znači da su im šanse manje. Setimo se dva primera. Na prethodnim izborima antipolitički kandidat Beli Preletačević je osvojio ni manje ni više nego deset odsto i bio treći iza Vučića i Saše Jankovića. Jednostavno, mislim da je pošteno da to budu oni koji na neki način dele sudbinu svojih rezultata. Nikada nisam verovao u foto-robot kandidata. Ne vidim zašto ne bi bili Marinika Tepić, Dragan Đilas ili Miki Aleksić... Kada je reč o tome ko ima najviše šansi protiv, verovatno, Aleksandra Vučića, mislim da ne postoji kandidat koji trenutno može da ga ugrozi. Verovatno će iz tog razloga opoziciona kampanja dugo biti depersonalizovana, do pojave kandidata koji će morati da bude simbol jedne političke koncepcije i stava. Nema personalnog brendname kandidata opozicije i to je veliki problem, posebno zbog činjenice da su predsednički izbori ključni.
Da li je odluka "Ne davimo Beograd" i ZZS da imaju svoju izbornu kolonu ispravna?
- Poslednji događaji su pokazali da je sasvim smisleno da oni nastupaju na taj način. Verovatno će imati solidan rezultat i mogućnost da prave postizborne koalicije sa ostakom tzv. „bojkot opozicije“. Međutim, postoje pokreti i stranke, koji zastupaju slične stavove po pitanju ekologije, koji mogu da im pokvare planove. Tu pre svega mislim na Savez 90 Zelenih i različite ekološke pokrete aktivne na poslednjim protestima. Ova koalicija svoje uporište pre svega vidi u Beogradu, gde predstavljaju jednu od vodećih snaga i verovatno će tu i tražiti svoju šansu, a biće zanimljivo videti da li imaju ambiciju da budu značajan faktor u čitavoj Srbiji, posebno imajući u vidu poziciju Nebojše Zelenovića u Šapcu.
Prethodnih dana imali smo blokade puteva zbog Zakona o referendumu i Zakona o eksproprijaciji. Može li to da se odrazi na rejting Srpske napredne stranke?
- SNS je snažna organizacija koja ne može tako lako da se uzdrma. Poslednji protesti su najveći izazov u proteklih nekoliko godina. Nije dobro za naprednjake što je naspram svih tih protesta gotovo sam Aleksandar Vučić, koji inače nosi gotovo celu stranku. Za SNS je važno da bude borben, da ne odustaje od svojih stavova i demonstrira odlučnost i politički autoritet. To je u kriznim situacijama najvažnije. Važan deo ove političke borbe koja se vodi u susret izbora je i podrška koalicionih partnera, pre svega SPS-a. Bez obzira na sve, to ne treba zaboraviti jer SNS već neko vreme ima rejting, koji je rekordan. Protesti i blokade, takođe mogu biti svojevrsno čistilište na opozicionoj sceni i koliko god bili neugodni za vlast mogu značiti novu raspodelu karata među opozicionim strankama i pokretima.
Preko ekologije do rezultata
Ekologija je postala veoma značajna tema. Može li se na njoj do ozbiljnijih izbornih rezultata?
- Ekologija je tema koja je trend ne samo u Srbiji nego i šire u Evropi i svetu. Građani još uvek nisu mogli da vide ko se bori za čistiji vazduh, vodu, zemlju i druge aspekte životne sredine, a zaštitu životne sredine koristi kao medijsko-političku "prečicu" za brz politički profit. Ne verujem da na ekologiji, koja je mnogo ozbiljnija tema nego što se misli, mogu da se dobiju izbori, posebno ne predsednički. Politički profit na ekološkoj priči može biti realan, ali nema utemeljenja u biračkom telu ako ekološke stranke i pokreti ne pokažu jasne stavove po državnim, nacionalnim, spoljnopolitičkim, ekonomskim i svim drugim pitanjima od značaja za državu i građane. I u Nemačkoj, gde su Zeleni najjači u Evropi, njihov rezultat na izborima je bio oko 15 odsto. Dakle, daleko od trijumfa, mada je bilo perioda njihovog dinamičnog rasta, a onda i pada tokom poslednje kampanje. Uz to nije samo opozicija ta koja prati taj trend brige za životnu sredinu. Čini to i vlast, i to više i vidljivije, posebno u Beogradu.
