ŠTO MNOGI NISU ZA 100 GODINA, OVA VLAST URADILA ZA TRI GODINE: Hram zablistao u punom sjaju, Beograd ima svoju Aju Sofiju
Država Srbija je preuzela najveći teret za završetak izgradnje velelepnog zdanja na Vračaru
Hram Svetog Save, najveća pravoslavna svetinja na Balkanu, odavno je na mapi turista iz celog sveta. Sa koje god strane da prilazite centru prestonice pred vama se ukazuje monumentalno zdanje Hrama. On je ideal srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve.
KO JE KANDIDAT DVERI ZA GRADONAČELNIKA? Ravojni put Ratka Ristića - od zaljubljenika u Ćutu do desničara
NULA BOLNICA I ZDRAVSTVENIH USTANOVA: Evo kako nas je Đilas lagao u vezi izgradnje Kliničkog centra Srbije (FOTO)
NEMA NIKAKVE RAZLIKE IZMEĐU ĐILASA I JOVANOVIĆA - Svejedno je da li glasate za levicu ili desnicu
Više od veka, od kad je raspisan prvi konkurs, trajala je njegova gradnja, a konačno je zasijao u punom sjaju kada je država preuzela najveći teret za završetak njegove izgradnje. Od pokretanja ideje za podizanje Hrama Svetog Save 1895. godine, preko postavljanja temelja 1935, nakon 125 godina konačno su završeni svi najteži poslovi.
- Koliko je žestokih oluja prohujalo preko mnogostradalne srpske zemlje samo tokom minulog stoleća. Srbija je pretrpela dva svetska rata, surov genocid srpskog stanovništva, teška vremena suzbijanja vere. Neprijatelji Crkve, na sve moguće načine sprečavali su podizanje grama svetitelja Save. Ali, pravoslavni Srbi, grejući srca svojom verom, strpljenjem i hrabrošću, neprestano su otpočinjali izgradnju - poručio je patrijarh moskovski i sve Rusije gospodin Kirilo prilikom posete Hramu na Vračaru 2014. godine.
I zaista je tako - Hram Svetog Save koji je doskora bio opasan skelama, iz dana u dan postaje sve lepši i impozantniji, zahvaljujući donacijama ruskih prijatelja, ali pre svega zahvaljujući pomoći države.
Priča o ovoj svetinji potekla je davne 1895. osnivanjem Društva za podizanje hrama Svetog Save. Cilj ovog udruženja, koje je osnovalo oko stotinu tada najuglednijih Beograđana, bio je podizanje hrama na mestu na kojem su Turci 1594. spalili mošti Svetog Save. Prvi konkurs za izradu projekata raspisan je 1905, a kako je bio neuspešan, obnovljen je 1926. godine.
Izgradnja hrama počela je 1935, ali radove zaustavlja Drugi svetski rat. Tek 1984. dobijena je saglasnost da se nastavi sa izgradnjom. Kupola sa krstom visokim 12 metara podignuta je 1989. Hram je zvanično otvoren 2004, ali unutrašnjost hrama ostala je prazna.
Nekoliko decenija kasnije, stvari su počele da se menjaju na bolje. Sa jačanjem države i jačanjem pre svega ekonomske politike, država je bila u mogućnosti da uzme stvar u svoje ruke i pomagala je Hram kada god je bila upitana za novac. Za tri godine u izgradnju hrama uloženo je više nego za poslednjih 50 godina.
Država Srbija je preuzela najveći teret za završetak izgradnje velelepnog zdanja. U periodu od 2017. godine do 2020. iz budžeta se izdvaja 43 miliona evra za izgradnju Hrama, što je više od svih ulaganja u poslednjih 50 godina. Sve to bilo je moguće zahvaljujući mudroj ekonomskoj politiciji države i ekonomskim reformamama koje država sprovodi 2014. godine.
Predsednik Vučić tokom avgusta 2020. godine zajedno sa tadašnjim patrijarhom gospodinom Irinejem obišao je radove na unutrašnjem uređenju Hrama Svetog Save.
- Ponosan sam što smo u prethodne tri godine uložili 43 miliona evra. To je dao narod jer je država bila snažna i efikasna. Sa druge strane, mi vodimo računa, od 1945. godine na ovamo su hteli da zaboravimo na sve znamenite Srbe. Mi nigde nemamo spomenik Stefanu Nemanji, mi smo zaboravili rodonačelnika srpske države. Uradili smo veliku stvar. Nije Sveti Sava rodonačelnik samo Srpske pravoslavne crkve, on je rodio novu duhovnost, bio je najveći srpski diplomata i zato je važno da imamo hram posvećen Svetom Savi - kazao je tada predsednik Vučić.
Podsećanja radi, država je izdvojila novac za izgradnju velelepnog spomenika Stefanu Nemanji i uredila celokupan Savski trg, kakav priliči jednoj evropskoj prestonici.
Rusija je izdvojila 10 miliona evra za izradu veličanstvenog mozaika u kupoli i istočnom delu Hrama.
- 43 miliona evra uloženo u gradnju Hrama posle 2017.
- 60 odsto radova na Hramu završeno za vreme upokojenog patrijarha Irineja
- 9 bronzanih vrata na tri ulaza u Hram.
- Na vratima su ispisane tri molitve na 24 jezika: "Očenaš", "Care Nebeski" i "Bogorodice Djevo"Nova sveta Sofija - najlepši pravoslavni hram
Ono što je Aja Sofija u Istanbulu, to je Hram Svetog Save u Srbiji. Hram je postao jedno od najvećih mesta okupljanja, kako našeg naroda, tako i svih onih koji dolaze u Beograd i Srbiju.
Hram je, po rečima umetnika i stručnjaka, zamišljen kao jedna vrsta arhitektonskog odgovora, odnosno replike Crkve Svete Sofije u Konstantinopolju, čuvene po mozaicima, pa je zato preuzeta i njena tehnika ukrašavanja.
- Na neki poseban način Hram Svetog Save postaje nova sveta Sofija. Država je mogla da pomogne, jer je neuporedivo uspešnija u odnosu na pre 10, 20 i 30 godina. Kada god bismo razgovarali novac je uplaćen na račun - kazao je predsednik Vučić jednom prilikom.
Ono što je Aja Sofija u Istanbulu, to je Hram Svetog Save u Srbiji. Hram je postao jedno od najvećih mesta okupljanja, kako našeg naroda, tako i svih onih koji dolaze u Beograd i Srbiju.
Hram je, po rečima umetnika i stručnjaka, zamišljen kao jedna vrsta arhitektonskog odgovora, odnosno replike Crkve Svete Sofije u Konstantinopolju, čuvene po mozaicima, pa je zato preuzeta i njena tehnika ukrašavanja.
- Na neki poseban način Hram Svetog Save postaje nova sveta Sofija. Država je mogla da pomogne, jer je neuporedivo uspešnija u odnosu na pre 10, 20 i 30 godina. Kada god bismo razgovarali novac je uplaćen na račun - kazao je predsednik Vučić jednom prilikom.
U Hramu se nalazi jedan od najvećih projekata mozaičkog ukrašavanja krivolinijskih prostora na svetu. Mozaik je ukupne površine oko 15.000 kvadratnih metara, rađen je četiri godine (završen je u oktobru 2020.) i težak je 320 tona. Smatra se najvećim mozaikom u hrišćanskim svetinjama. Sadrži više od 50 miliona komadića i na njemu je radilo 300 umetnika mozaičara, a uključujući i one koji su ga lepili - ukupno 600. Celokupna ikonografija urađena je pod rukovodstvom ruskog mozaičara akademika Nikolaja Muhina.
Kada je predsednik Rusije Vladimir Putin bio u poseti Srbiji, u januaru 2019, posetio je Hram Svetog Save i tada su on i predsednik Srbije Aleksandar Vučić simbolično postavili kockice u boji državnih zastava u mozaik koji se u tom trenutku radio u Hramu. Pod u Hramu je urađen u granitu, oniksu i belom karara mermeru. Projekat za patos radila je Ruska akademija umetnosti.
Sedam metara ispod temelja Hrama nalazi se kripta, do koje se dolazi mermernim stepenicima. Centralnu poziciju u kripti zauzima grobna Crkva Svetog kneza Lazara. Iza oltara je kripta patrijarha, površine 250 kvadrata, a u kojoj će u sarkofazima počivati zemni ostaci poglavara SPC. Prvi patrijarh sahranjen u ovoj kripti je patrijarh Irinej.
Na Hramu je postavljeno devet bronzanih vrata, a ona na centralnom ulazu krasi molitva "Oče naš" ispisana na čak 24 jezika. Na vratima na severnom ulazu je molitva Bogorodici na 8 jezika.
Na sednici Vlade, koja je održana 22. juna, doneta je odluku o još jednoj donaciji. Za izgradnju Hrama je opredeljeno još 472 miliona dinara ili oko četiri miliona evra.
