Zagrebački mediji priznali: Vučić je POKORIO Hrvatsku, a Tuđman se okreće u grobu

"Živelo prijateljstvo Hrvatske i Srbije, živeo srpski narod", uzviknuo je srpski predsednik Aleksandar Vučić na kraju svog govora u Lisinskom u koji je došao kao gost Srpskog narodnog vijeća, piše u osvrtu na posetu predsednika Srbije zagrebački portal index.hr. Analizu koju je potpisao Goran Duhaček prenosimo u celosti.

"Na istoj lokaciji na kojoj je osnivač HDZ-a i prvi hrvatski predsednik Franjo Tuđman 1990. izrekao politički najdalekosežniju i najštetniju izjavu o NDH kao ''ne samo zločinačkoj tvorevini, nego i izrazu povijesnih čežnji hrvatskog naroda'', predsednik Srbije Vučić je 28 godina kasnije u furioznom govoru još jednom potvrdio kako je izdominirao hrvatsku političku scenu u njihovoj tj. našoj zemlji, a konačno i predsednicu Kolindu Grabar-Kitarović koja ga je pozvala. Tuđman se okreće u svom mirogojskom grobu.

Vučić oštro odgovorio hrvatskim novinarima: Neću se IZVINJAVATI i PONIŽAVATI

Svoju dvodnevnu posetu Hrvatskoj Vučić je pretvorio u napet šou koji je dobar deo nacije gledao s gađenjem, ali ipak nije mogao da prestane. Nova era u odnosima Hrvatske i Srbije, očigledno podstaknuta pritiscima spolja, započela je time da se svi pitaju hoće li se Vučić izviniti, treba li da se izvini, da li je trebalo da bude pozvan, šta će reći ako ga neko pita za izvinjenje, šta će reći o ratnoj odšteti itd. Vučić, Vučić, Vučić - zaglušujuće je odzvanjalo hrvatskom javnom scenom bez prestanka 48 sati.

Na samom početku nije izgledalo da će zaista tako biti, s obzirom na to da se Vučić na Pantovčaku pojavio kiselog izraza lica i izgledao prilično snuždeno. Ali stvari su se promenile na zajedničkoj pres konferenciji s Kolindom nakon njihovog tet-a-tet sastanka, kada je Vučić uspostavio dominantan stav koji je doživeo svoj vrhunac u govoru u Lisinskom.

Srpski su mu novinari postavili očito naručena pitanja, koja su mu omogućila da se pozicionira kao regionalni mirotvorac i maher, dok je Kolinda sa svojom frazeologijom izgledala živčano i sasvom neuverljivo. Vučić joj je čak u jednom trenutku udelio varljiv kompliment o tome što se usudila da ga pozove u Zagreb, zapravo je verbalno potapšavši po glavi kao dobru tatinu devojčicu, a hrvatska predsednica je onda krenula da se pravda zbog realno minornih protesta koji su ga dočekali.

Vučić sabrao utiske o poseti Hrvatskoj: Teže mi je palo to što su vređali Kolindu, nego mene

Da ne uznemiri Vučića, Pantovčak se dodatno potrudio i time što je od hrvatskih novinara tražio da gosta iz Srbije ne pitaju za velikosrpski govor u Glini iz 1995, a na to su očito pristali HTV i Nova TV, koji su jedini od hrvatskih medija prozvani da postave pitanja. Glinu nisu spominjali. Ured predsednice je zbog Vučića, dakle, pokušao i uspeo na trenutak da suspenduje slobodu medija u Hrvatskoj, koja je iz perspektive Kolindine ekipe temeljna ustavna vrednost samo ako ne živcira Vučića. Pretvorili su tako zajedničku pres konferenciju na Pantovčaku u događaj koji kao da se odigrao u Srbiji, u kojoj Vučić ima kontrolu nad većinom medija, a ne u Hrvatskoj.

Predsednik Srbije je teatralno pred novinare doneo i neke stare dokumente iz Dvora na Uni kao izraz dobre volje, šeretski dodavši: ''Imamo mi još toga.'' Niko ga nije pitao pa zašto onda nije doneo sve. Dobićete ako budete dobri, kao da je neizrečeno poručio Vučić. Kada je pak reč o nestalima, još jednoj tački neslaganja, doneo je sa sobom informacije o troje ljudi, odnosno da su ubijeni, ali ne i gde im se nalaze kosti.

Zbog Vučića je i vlada Andreja Plenkovića odlučila da nakratko suspenduje pravo građana na protestvovanje na Markovom trgu, na koji nije puštena šačica ekstremista koji su sat vremena glumili najavljeno događanje naroda u režiji ekstremne desnice na Trgu bana Jelačića.

Uprkos višednevnoj kampanji, njihov protest je ispao totalni debakl, Vučić ih je javno verbalno ispljuskao kao ''muve'', ali najbolnije je bilo kada ih je miljenica Kolinda, koju su svojim glasovima i doveli na Pantovčak, otpisala kao marginalne političke pojave. Bujici je nakon prvog dana Vučeve posete preostalo tek naricanje nad poniženjem koje su im priredili Vučić i Kolinda.

Premijer Plenković, koji nije bio oduševljen idejom Vučićevog dolaska i sve je učinio da to bude javno poznato, dočekao je gosta iz Srbije u samouverenijoj pozi nego Kolinda, ali Vučić je uspeo da i njemu zakuva probleme. Kako se pokazalo kroz raznolike izjave raznih HDZ-ovaca, stranka se potpuno podelila oko Vučićeve posete - npr. Josip Đakić je učestvovao u antivučićevskom protestu, a Miro Kovač u Saboru držao govor kako se s predsednikom Srbije mora razgovarati.

Što se tiče pre posete isticane teme ratne odštete, Plenković se s Vučićem dogovorio - a šta drugo - osnovati međudržavnu komisiju koja će se time baviti. Ne treba posebno podsećati na slavnu Čerčilovu konstataciju o tome čemu služi osnivanje komisija.

Predsednik Srbije je suvereno reagovao i na uličarsko dobacivanje Mostovog saborskog zastupnika Mire Bulja, koje se dogodilo dok je prelazio s jedne na drugu stranu Markovog trga, a da mu neki izazov nije predstavljao Njonjo jedva da treba i naglasiti.

USTAŠKI ISPAD saborskog zastupnika Bulja, dobacivao Vučiću i pokušao da ZAUSTAVI KOLONU

Svoj drugi dan u Hrvatskoj iskoristio je za posetu hrvatskim građanima srpske nacionalnosti u Vrginmostu, gde je dočekan kao hodajuće božanstvo, a onda je na javnom razgovoru s građanima beskrupulozno ponižavao Milorada Pupovca u stilu ''u šali uvali''. Vučić se prema Pupovcu odnosio kao prema pudlici koja nedovoljno hitro sluša naređenja pa ga je razočarala što se dresura nije primila.

Formalnog lidera hrvatskih Srba je onda do kraja zakucao tokom govora u Lisinskom, opisujući kako je Pupovac pred njim pustio ''mušku suzu'' jer su ga u Zagrebu pljunuli u lice BBB-ovci. Iako je ta uznemirujuća anegdota naoko služila tome da Vučić izrazi empatiju prema Pupovčevim problemima s ekstremistima u Hrvatskoj, zapravo ga je prokazao kao šonju, a sebe kao frajera koji sebi nikad ne bi dozvolio nešto takvo - ni da mu ''neka budala'' pljune u lice, ni da zbog toga plače.

Vredi podsetiti da je Vučić godine i godine svoje političke karijere proveo u opoziciji, te da je naučio na rovovski politički rad i o važnosti upečatljive retorike, za razliku od frazeologa s hrvatske politike scene, koji zvuče kao čitana saopštenja briselskih birokrata i koji u svojoj celoj političkoj karijeri nisu održali nijedan vatren i pamtljiv govor. Pored Vučićeve retoričke sposobnosti, štreberi Kolinda i Plenković mogu izazvati samo sklapanje očiju.

Spreman u svakom trenutku da bezočno laže, a pritom nevino gleda u oči, spreman u svakom trenutku napamet da održi koherentan jednosatni govor o bilo kojoj politički važnoj temi, Vučić je demagog par excellence, što je pokazao i u Lisinskom. Brzo misli i formuliše, sposoban je i za sasvim lagani humor na sopstveni račun koji uspeva da okrene u pravcu kritike protivnika, izgovorio je niz veštih formulacija koje su zapravo bile bacanje rukavice u lice svim svojim kritičarima u Hrvatskoj i Srbiji. Naročito je značajna bila njegova poruka hrvatskim Srbima da ''neguju ljubav prema Srbiji i poštovanje prema Hrvatskoj''. 

Vučićev najveći uspeh ipak je što je uspeo iz korena da promeni politiku hrvatske predsednice prema hrvatskim Srbima. Kolinda se pojavila na skupu SNV-a, iako je prethodno demonstrativno tri godine izbegavala njihov famozni božićni doručak, te je održala govor u kojem im je poručila da je Hrvatska njihova domovina. To je trebalo da kaže čim je postala predsednica, a ne da šalje otvorena pisma u kojima im poručuje da su sami krivi za talas šovinističke mržnje kojem su izloženi prethodnih godina, ali Kolinda nije bila zainteresovana da bude predsednica svih hrvatskih građana sve dok je Vučić nije na to naterao.

To bi bila dobra vest da nije pristala i na direktno povezivanje prava hrvatskih Srba s pravima Hrvata koji žive u Srbiji, čime je uspostavila problematičan reciprocitet. Prava nacionalnih manjina u RH tj. naših građana ne smeju da zavise nikako od toga kakav je položaj državljana neke druge države, pa bili oni i etnički Hrvati. 

Usred njegove posete Hrvatskoj objavljen je i Vučićev gostujući komentar na uticajnom portalu Politico, u kojem se predstavio kao vizionarski lider regije koji priznaje neodređene greške iz mladosti, a nudi Evropskoj uniji omiljenu zonu slobodne trgovine kao rešenje najvećih problema, što sigurno nije bilo slučajno. Komentar je morao da bude napisan i dogovoren pre Vučićevog dolaska u Hrvatsku, kao što je unapred dogovoren i dan objave teksta. Zaista maestralno izvedena propagandno-diplomatska akcija, kakva je za hrvatski državni vrh naučna fantastika. 

Vučićev autorski tekst za Politiko: Zapadni Balkan ima budućnost samo ako se UDRUŽIMO

Nema sumnje da je dobro uspostaviti normalnije odnose između Hrvatske i Srbije te konačno početi rešavati predugo otvorene probleme, ali početak tog procesa je pokazao da je Aleksandar Vučić mnogo sposobniji igrač na međunarodnoj političkoj sceni i u politici uopšte nego bivši diplomate koji su nam trenutno predsednica i premijer. Hrvatska je zahvaljujući njima, iako u realno moćnijoj poziciji u odnosu na Srbiju, ispala perolaka kategorija nasuprot Srbiji kao teškašu.

Vučić je iz Hrvatske zapravo otišao s - izvinjenjem! Ono što se glasno tražilo od njega i što je odbijao da učini, uspeo je da dobije za sebe. Predsednica mu se tokom svečane večere na Pantovčaku izvinila zbog neprijatnih protesta. 

Koliko god se to nekome ne sviđalo, dvodnevni izlet Aleksandra Vučića u Hrvatsku najsažetije se može opisati poznatom Cezarovom rečenicom nakon što je trijumfalno pokorio Galiju: "Veni, vidi, vici.""