Zapad PRETI: Imamo 18 meseci da PRIZNAMO Kosovo inače će se aktivirati plan CIA i BND iz 1977. godine?
Ako bilo koja strana ometa, EU bi trebalo da suspenduje posredovanje i zamrzne fondove EU
U pregledu dijaloga između Beograda i Prištine, koji su uradili eksperti sa Univerziteta Kolumbija preporučuje se Briselu i Vašingtonu da preduzmu mere za sprovođenje svih sporazuma i da insistiraju da Srbija mora priznati Kosovo.
EPILOG SASTANKA VUČIĆA I TAČIJA U BRISELU: Evo šta predviđa dogovor o pravosuđu Beograda i Prištine!
Novi izveštaj objavljen u utorak pod naslovom Izveštaj o implementaciji dijaloga Kosova-Srbija.
Šta su smislili moćnici!
Slovenija, kontinentalna Hrvatska, Istra, zapadnu i severnu BiH dobili bi Nemci, Jug Hrvatske, Dalmaciju, Crnu Goru, Kosovo i Metohiju, deo Raške, jug Srbije i Makedoniju SAD, a Vojvodina bez južnog Banata bi pripala Mađarskoj.
Srbiju bi činile centralna Srbija bez juga Srbije i deo Vojvodine oko Pančeva i Vršca
Ništa nije slučajno
Izveštaj, objavljen u Programu za izgradnju mira i prava na Institutu za studije ljudskih prava Univerziteta Kolumbija, predlaže rok od 18 meseci da zaključi pregovore.
Kaže da "ako bilo koja strana ometa, EU bi trebalo da suspenduje posredovanje i zamrzne fondove EU".
U ovom trenutku, kažu, dijalogu blago posreduje EU, dok su teme pregovora predložene od strane srpske i kosovske vlasti bez jasnih rokova i kazni za neizvršavanje.
Izveštaj tvrdi da Srbija mora priznati nezavisnost Kosova u cilju održivog mira, pošto bi priznavanje bilo kamen temeljac za normalizaciju odnosa.
Beograd ima dobre namere: Ministarka Jokismović otkrila kakva je strateška uloga Srbije u regionu
Preporučuje da pregovori Srbije za članstvo u EU budu povezani sa napretkom u dijalogu Kosova i Srbije.
- Iako je Kosovo priznalo 114 zemalja, Srbija i dalje blokira napore Kosova na postizanju vecěe globalne prepoznatljivosti.Vreme je za merljive ishode. Nema više samo fotografisanja - izjavio je Dejvid L. Filips, autor izveštaja.
Izveštaj kaže da će normalizacija odnosa uključiti članstvo Kosova u UN, dok će paralelno, Kosovo i Srbija raditi na kriterijumima za članstvo u Evropskoj uniji, istovremeno ulazeći u EU.
Dijalog Kosovo-Srbija, koji obuhvata i tehnička i politička pitanja, pokrenula je EU 2011. godine u Briselu.
Iako su se obe strane obavezale da primenjuju dosadašnje dogovore, mnogi od sporazuma ostaju na papiru.
Glavna pitanja koja su se obe strane dogovorile da reše su sloboda kretanja, telekomunikacije, status većinskog srpskog stanovništva na severu KiM, carine, policije i pravosuđa.
Međutim, mnoga druga pitanja koja opterećuju odnose između Beograda i Prištine i dalje nisu deo dijaloga.
Izveštaj sa Univerziteta Kolumbija nagoveštava da kritična pitanja koja treba rešiti uključuju nestale osobe, nadoknadu žrtava rata, integraciju srpske manjine i bezbednosna pitanja, uključujući i stvaranje kosovske vojske.
Dalje sugeriše da bi Misija UN na Kosovu, UNMIK, trebala biti degradirana i na kraju eliminisana, jer je postala prepreka dijalogu i pomirenju između Kosova i Srbije.
Stari plan u novom ruhu
Slučajno ili ne, raspad Jugoslavije i pokušaji cepanja Srbije odvijaju se po scenariju koji su još 1977. napravili američka CIA i nemački BND, koji predviđa podelu SFRJ na kolonije.
Srbija mora priznati nezavisnost Kosova u cilju održivog mira, a pregovori Beograda za članstvo u EU moraju da budu povezani sa napretkom u dijalogu Kosova i Srbije.
Prema tom dokumentu, Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju velike sile bi podelile na sledeći način:
- Slovenija, kontinentalna Hrvatska, Istra, kao i zapadna i severna Bosna i Hercegovina pripale bi Nemačkoj i bili bi njena kolonija;
- Jug Hrvatske, Dalmacija, Crna Gora, Kosovo i Metohija, deo Raške oblasti, jug Srbije i Makedonija pripale bi SAD i bili bi njena kolonija;
- Vojvodina bez južnog Banata bi pripala Mađarskoj i bila bi pod njenom okupacijom;
- Nezavisnoj Srbiji pri pripali ostaci današnje teritorije, tačnije centralna Srbija bez juga Srbije i deo Vojvodine oko Pančeva i Vršca.
Inače, CIA je raspadom Jugoslavije bavila još početkom 70-ih godina prošlog veka, čitavih 10 godina pre smrti doživotnog i neprikosvnovenog lidera SFRJ - Josipa Broza Tita.
Tahiri kategorična: SAD dobrodošle u dijalog Beograda i Prištine, Rusija ne
Već viđeno posle kraha Kraljevine Jugoslavije!
Podela Jugoslavije na intersne sfere već je jednom bila učinjena u istoriji. Okupaciju i podelu Jugoslavije u Drugom svetskom ratu (1941. godine) izvršile su nemačke, italijanske, bugarske i mađarske okupacione snage. U skladu sa politikom sila Osovine, Jugoslavija je tada faktički likvidirana kao država.
Okupatori su, suprotno međunarodnom pravu, u centralnim delovima zemlje formirali tri državna protektorata (marionetske države) - Nezavisnu Državu Hrvatsku, Nedićevu Srbiju i Nezavisnu Državu Crnu Goru, u kojima su jugoslovenski narodi zadržali neki vid kvazi-državnosti u novom Hitlerovom poretku, dok su periferni delovi Jugoslavije jednostavno anektirani od strane susednih fašističkih država - Nemačke, Italije, Mađarske, Bugarske i Albanije (koja je i sama bila italijanski protektorat).
