"ZAŠTO I S KOJIM PRAVOM SU NAS BOMBARDOVALI": Momir Bulatović o agresiji,dvadeset godina posle
Predsednik Savezne vlade u vreme agresije, dvadeset godina kasnije dosadašnje pitanje "ZAŠTO?“ (je izvršena) mora da se zamijeni pitanjem: "SA KOJIM PRAVOM (su ubijani jedna nedužna država i njeni stanovnici)“?
U susret obeležavanju dvadestogodišnjice NATO agresije mnogi bi ustuknuli i u čudu se zapitali: "Bože, da li je moguće da je već prošlo dvadeset godina!“ Bombardovanje je bilo tako i toliko surovo, nezakonito, zločinačko, besmisleno, užasno… da je moralo biti urezano u kolektivnu svest svih generacija koje su ga doživele. Pa i onih koje su rođene nakon njegovog okončavanja.
Vučić i Han na sastanku: Pregovori o proširenju i susedskoj politici!
Jedna zemlja nas je ZAUVEK ZADUŽILA! Članica NATO nam je PRUŽILA RUKU dok su po nama PADALI URANIJUM i BOMBE
Poslije 5. oktobra 2000. godine dominantno pitanje u odnosu na NATO "intervenciju“ bilo je "Zašto?“ Lakonski odgovor da je svemu kriv Slobodan Milošević, koji nije znao da se izvuče iz smrtonosnog zagrljaja NATO-a, vremenom je izgubilo na uverljivosti. Čak i kod onih koji su bili očigledno dodatno stimulisani da ovu tvrdnju, kao deo propagandnog arsenala NATO-a, održavaju u životu. Slobodan Milošević nije bio ni prvi ni jedini državnik koji je od Zapada osuđen na političku (i faktičku) smrt, jer je interese države kojoj je bio predsednik i naroda koji ga je izabrao stavio ispred i iznad interesa najmoćnije vojne alijanse u istoriji čovečanstva.
Agresija na SR Jugoslaviju bila je uvertira (mislilo se tek lakši trening) za ono što je usledilo u Avganistanu, Iraku, Libiji, Siriji… Bio je to uvod u stvaranje novog sveta u kojem će sila NATO-a da lebdi nad celom planetom i koja se, poput munje sa nebesa, spušta ka neposlušnima i onima koji veruju da ne moraju da služe gospodare sa Zapada. Sveta u kojem NATO, poput zloćudnog tumora, usisava nove članice, okružuje Rusiju, preti uništenjem Severne Koreje, najavljuje smrt Venecueli…
Tih 78 dana pod bombama koje su ubijale i trovale nedužne ljude, ali i generacije njihovih naslednika, nisu zauvek promenile samo Srbiju (zvanična Crna Gora je, nažalost, još mnogo ranije kapitulirala i zauzvrat dobila unutrašnji haos produženog trajanja).
Oni su promenili svet!
Slike kako bahata, tehnološki napredna i bezdušna Alijansa bombarduje državu koja nije napala ni ugrožavala nijednu drugu, već je godinama trpela terorističku agresiju iz susedne Albanije, probudile su mnogo časnih i istinoljubivih ljudi u svetu, ali i sahranile svaku nadu da bi NATO stvarno mogao biti organizacija za kakvu se javno predstavljao. Briga o ljudskim pravima Abanaca sa Kosova i Metohije i borba protiv "zločinačkih Srba“ bili su tek jeftin izgovor za pravo pitanje koje je NATO postavio samome sebi, na svoj pedeseti rođendan, nakon što je pobedio sve svoje stvarne i izmišljene neprijatelje:
"U čemu je smisao našeg postojanja?“
Odgovor koji su dali agresijom na SR Jugoslaviju zapanjio je ostatak sveta. I naterao ga da se zamisli i shvati da sledeća meta može da bude bilo koja država. Morala se, dakle, spremati odbrana, ukoliko se želela sloboda.
Najuspešnije su svoje poslove ove vrste, u minule dve decenije, obavile Rusija i Kina. Na zadovoljstvo svih patriota, iako je nakon okončanja agresije bila znatno oslabljena (voljom novih vlasti ili naredbom novih "prijatelja“) i država Srbija i njena vojska su u međuvremenu značajno ojačali. Žrtve i razaranja, ali i herojski otpor i slobodarski duh srpskog naroda predstavljaju podvig na koji valja dostojno podsećati.
SRBIJA OVO NIJE ZABORAVILA: Đilas sada upada na RTS, preti testerom, a evo šta je radio pre nekoliko godina (VIDEO)
Vulin poručio: Kada god budu, izbori će biti fer i demokratski!
NEMA PREDAJE! Novi korak RATNOG PREDSEDNIKA - Karadžić ulaže žalbu na SRAMNU PRESUDU
Na nedavnoj međunarodnoj konferenciji povodom dvadesetogodišnjice NATO agresije, nadahnuto je govorio i visoki gost iz Ruske Federacije. Petar Tolstoj, zamenik predsednika ruske Državne dume je, između ostalog, rekao:
"Čujem da mi Rusi ne možemo biti veći Srbi od Srba. A zašto ne? Ako Nemci mogu biti veći Hrvati od Hrvata, a Amerikanci veći Albanci od Albanaca, zašto ne bismo mi mogli biti veći Srbi od Srba?"
Ove iskrene i jednostavne istine neki će dočekati na nož i daće im pogrešan smisao. Ali takvi će ostati u manjini. Ubedljivu većinu će one obradovati i ohrabriti. Brojnim Srbima će prijati da se nadgornjavaju sa Rusima.
Tim pre, jer postoje vremena — a takva su bila tokom NATO agresije, kada su Srbi bili toliko veliki da nije tako lako biti veći od njih.
