VIDEO SAM IM PRKOS U OČIMA, I KLANJAM IM SE! Sve o danu kada je na našu zemlju palo 37.000 kasetnih bombi!
- PAŽNJA, PAŽNJA, VAZDUŠNA OPASNOST ZA BEOGRAD! - dopiralo je te ratne godine, uz pratnju sirena, sa Studija B.
Danas je tačno 20 godina od kada su avioni NATO vojnog saveza počeli bombardovanje Jugoslavije, a u vazdušnim udarima koji su trajali 78 dana život je izgubilo najmanje 2.500 osoba, a neki izvori tvrde da je broj žrtava dostigao i 4.000. Šteta naneta našoj zemlji, u materijalnom smislu, procenjuje se i do 100 milijardi dolara.
24. mart 1999. u istoriji će biti zapamćen kao Novi dan sramote. Osim što su američke rakete i bombe uradile Srbiji, gore je od onog što su Japanci uradili Americi u Perl Harboru 7. decembra 1941.
I gore... Jer je NATO vodio rat protiv civila!
20.05 čuli smo OVE REČI koje nikada nećemo zaboraviti! (AUDIO)
Upozorenje je 24. marta 1999. godine, kao i narednih 78 dana, izdavao Avram Izrael, tadašnji načelnik beogradskog Centra za obaveštavanje koji je tih ratnih dana postao takoreći simbol grada koga su Beograđani slepo slušali i bezgranično mu verovali s obzirom da je bio jedan od retkih izvora necenzurisanih informacija.
On je tačno 146 puta upozorio građane da su avioni krenuli na njih sa "Pažnja, pažnja", i pružao im trenutnu utehu rečju "Gotovo".
Te 1999. godine 19 zemalja Alijanse, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija, obrušilo se, najpre na kasarne i protivvazdušnu odbranu Vojske Jugoslavije, a zatim i na čitavu zemlju. Razorena je infrastruktura, privreda, škole, bolnice, spomenici kulture, medijske kuće... U pamćenju su i prizori slomljenih novosadskih mostova.
Sprženog voza u Grdeličkoj klisuri. Uništenog valjevskog “Krušika”. Čačanske “Slobode”. Niške pijace, na kojoj je, u sedmom mesecu trudnoće, ubijena Ljiljana Spasić, student završne godine medicine. Od gradova, najviše su stradali Aleksinac, Surdulica, Kuršumlija... Pod ruševinama su ostale čitave porodice.
Bila mi je čast, i klanjam se...
Kada je novinar Bob Đurđević, tokom svog putovanja u septembru 1999. obišao osam gradova u Srbiji, rekao je svojoj publici da NATO bombardovanje Srbije nije bilo nista do silovanje jedne male zemlje od strane jedne bande!
-Ja sam video njihov prkos sopstvenim očima tokom šest dana koje sam proveo tamo za vreme NATO bombardovanja krajem aprila. Iz tog razloga, na svakoj stanici naše "Tour de Serbia" u septembru 1999. govorio sam srpskom narodu da mi je čast da se poklonim pred njima zadivljen njihovom hrabrošću i ljubavi za slobodom.
-A to sam i radio, klanjao se.
Milica Rakić, trogodišnja devojčica iz Batajnice
Da tog kobnog, 17. aprila 1999. godine raketa NATO aviona nije pogodila njenu kuću u beogradskom naselju Batajnica, Milica Rakić danas bi imala 22 godine. Išla bi na fakultet i brinula mladalačke brige. Ovako, zauvek trogodišnja devojčica, postala je večiti simbol stradanja nevinih žrtava u bombardovanju Srbije i Crne Gore.
Te aprilske večeri, oko 21 sat, u kući porodice Rakić, nadomak batajničkog aerodroma, mala Milica spremala se za spavanje. Ne sluteći ništa, majka ju je stavila na nošu i otišla za čas u sobu da svojoj ćerkici pripremi krevet za spavanje. U istom času, nebom nad Batajnicom, u svojoj genocidnoj nameri, krstarili su avioni. Jedan od njih, ispustio je rasprskavajuću bombu, čiji geleri lome staklo od kupatila u kome je sedela Milica.
Žarko, tata stradale devojčice, odmah po eksploziji utrčao je u kupatilo.
Dete mu je ležalo mrtvo na podu, oko nje je svuda bila krv, ali se ovaj otac ipak nadao da je njegova ćerka i dalje živa... Uzeo ju je u ruke, sjurio se niz stepenice, odneo u auto i prevezao u bolnicu. Međutim, tamo su mogli samo da konstatuju smrt.
Bombarderi NATO pakta raketnim projektilima su, u 5.05 ujutro, srušili Varadinski most. Nažalost, u tom trenutku na njemu se našao i Oleg Nasov. Išao je iz Petrovaradina u Rafineriju na radno dežurstvo. Jedini se tog trenutka našao na mostu i nije imao sreće. Kao i svi civili, pogođen je ni kriv ni dužan.
Iza sebe je ostavio trudnu suprugu koja je nakon tri meseca donela na svet dečaka – Olega Nasova. Taj momak koji je dobio ime po poginulom ocu, uskoro će napuniti 20 godina.
Napad na putnički voz u Grdeličkoj klisuri
Tokom agresije na SR Jugoslaviju, avion NATO gađao je raketama putnički voz 393 dok je prelazio preko železničkog mosta na Južnoj Moravi.
Tačan broj žrtava u međunarodnom vozu, koji se kretao ka Solunu, nikada nije utvrđen. Voz su pogodila dva projektila, pri čemu je prvi odvojio lokomotivu i prvi vagon od ostatka kompozicije. Sledeći projektil, ispaljen nešto kasnije, uništio je treći vagon, dok je četvrti, zbog visoke temperature od vatre, ostao zalepljen za šine.
U napadu koji se tog dana dogodio oko 11.40 časova, u neopisivim mukama, stradalo je mnogo žrtava. Prema zvaničnim podacima, u smrskanim i izgorelim vagonima život je izgubilo petnaest, a povređeno pedeset osoba, među kojima je bilo i dece, ali je izvesno da je poginulo više ljudi, jer ostaci nekih nikada nisu pronađeni.
Avioni NATO ispalili su u tom incidentu ukupno četiri rakete, od kojih su dve pale na susedni drumski, Sarajevski most, koji je ošetćen a nekoliko sati kasnije novim napadom potpuno uništen. Iako je cilj napada na železnički most bio da se on sruši, to se nije dogodilo. Samo su stradali ljudi.
Jezive slike iz Grdeličke klisure obišle su ceo svet, dok su komandanti NATO-a kvalifikovali pogibiju nevinih ljudi kao kolateralnu štetu. Tvrdili su da je meta bio most, dok je glavnokomandujući NATO snaga, general Vesli Klark, zaključio da je “voz išao previše brzo”.
Napad na zgradu RTS-a
U noći 23. aprila 1999. u 2.06 časova NATO je u napadu na zgradu televizije usmrtio 16 radnika RTS-a, što je bio prvi slučaj u istoriji da je medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj.
U trenutku bombarovanja, u zgradi je bilo 150 radnika koji su tu noć dežurali.
U znak sećanja na poginule, u beogradskom Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a, podignut je spomenik “Zašto?”, kojim porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su novinari poginuli.
Vojni savez od 19 država i 780 miliona ljudi udružio se protiv jedne sićušne države sa 10 miliona stanovnika. 79 dana je NATO terorisao narod Srbije, bacivši 23.000 bombi i raketa na njih tokom 36.000 letova.
Bombardovanje u brojkama
- 19 zemalja članica NATO učestvovalo je u bombardovanju
- 2.500 ljudi je poginulo u bombardovanju, 500 civila79 dece
- 12.500 osoba ranjeno je u vazdušnim napadima
- 100 milijardi dolara je ukupna materijalna šteta
- 14 aerodroma19 bolnica 20 domova zdravlja18 vrtića69 škola176 spomenika44 mostra je oštećeno
- 1.300 krstarećih raketa lansirao je NATO na Srbiju
- 37.000 kasetnih bombi je bačeno
- vazdušni napadi trajali su 11 nedelja
ZVUK KOJI LEDI KRV U ŽILAMA: 24. marta u 20.05 čuli smo OVE REČI koje nikada nećemo zaboraviti! (AUDIO)
STRAŠNA ISPOVEST MIRKA KOME SU NATO BOMBE UBILE SINA (13): Poznao sam ga samo po patici!
Ovo su tačne LOKACIJE U SRBIJI gde je NATO bacao OSIROMAŠENI URANIJUM (MAPA)
Prema NATO izveštaju izručeno je 31.000 projektila sa osiromašenim uranijumom, prema podacima Vojske Jugoslavije bilo ih je 50.000, a prema nekim ruskim izvorima čak 90.000. Podsetimo, vreme poluraspada uranijuma U238 je 4,5 milijardi godina.
Posledice toksičnog i radijacionog dejstva uranijuma na zdravlje stanovnika Srbije još nisu ozbiljno istražene. Iako je NATO uglavnom bombardovao ciljeve na Kosovu i Metohiji (81 kontaminirana lokacija je na KiM, jedna u Crnoj Gori, i devet u “užoj” Srbiji), neki stručnjaci tvrde da smo svi ugroženi dejstvom osiromašenog uranijuma. Kada metak sa osiromašenim uranijumom eksplodira, probija i najjači oklop, pri čemu se razvija temperatura veća od 2.000 stepeni.
Na sledećoj mapi NATO možete videti tačne lokacije udara u kojima je korišćen osiromašeni uranijum:
Zvanična mapa sa lokacijama u kojima je ispaljen osiromašeni uranijum postoji na sajtu NATO. Na njoj su obeležena mesta gde su padali ovi projektili:
Podujevo sa okolnim selima poput Donje Lapaštice, Sekirače, Ladovca, Svetlje, Donjeg Sibovca, okolina Kosovske Mitrovice Ljušta, Vaganica, Brabonjić, Banja, Suvo Grlo, Crkolez, Kodra Didovce, okolina Prištine, Gornje Brnjice, Makovca, Lukare, Kruševa, Berkova, Janjeva, Novog Brda, Koretina, Štrulova, Domaneka, Banjice, okolina Dečana, Donji i Gornji Crnobreg, Papraćane, Kotradić, Novo Papraćane, Junik, okolina Đakovice Bardosan, Skivjan, Grebno, Uroševac, okolina Prizrena Brodosavce, Opolje, Žur, Skivjan, Rujan, Ljiljance, Borovac, Biljača, Buštranje, Bukorevac, i mnoga druga mesta.
MAPU U PUNOJ VELIČINI MOŽETE VIDETI OVDE
OVAKO SMO SAZNALI DA POČINJE BOMBARDOVANJE: Obraćanje Slobodana Miloševića naciji (VIDEO)
Ukratko, ono što je NATO uradio Srbiji nije bio rat. To je bio terorizam! Kao rezultat takvog NATO bombardovanja ubijeno je preko 2.500 civila - više nego duplo od broja žrtava koje je imala jugoslovenska vojska. Oko 30% žrtava su bila deca.
Bombardovanje je obustavljeno 10. juna, kada je potpisan sporazum o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije.
Ali NATO-v rat protiv srpskih civila se nastavio. Samo drugim sredstvima. Onog dana kada su NATO i sprske vojne vlasti potpisale primirje, mi smo rekli da ce se NATO-v "mirovni proces" pretvoriti u "mirovnu farsu." I jeste.
